Vlasnici pasa u Beču moraju da prođu posebnu obuku "osposobljavanja" pre nego što životinja dođe u njihov dom, a cilj je da se stane na put nesavesnim vlasnicima i napuštanju životinja
"Ko hoće psa mora da prođe posebnu obuku osposobljavanja" ova odredba zakona u pojedinim zemljama mogla bi stati na put povećanju broja lutalica i napuštenih ljubimaca, ali i nesavesnim vlasnicima. U Beču je obavezno osposobljavanje vlasnika pasa uvedeno pre pet godina, a model će se uskoro proširiti na celu Austriju.
Da li je takav zakon potreban Srbiji? Ako pogledamo broj neodgovornih vlasnika, ali i napuštenih pasa na ulicama, rekli bismo da je neophodan. Takvog mišljenja je i Saša Mitrović, dreser pasa sa dugogodišnjim iskustvom, koji je u izjavi za MONDO rekao da bi se ovakvom obukom postigli rezultati na više nivoa.
"Da bi neko došao do psa nije neophodno samo da izdvoji novac i dobije jedno živo biće. Smatram da bi bilo potrebno da se čovek na neki način potrudi, da kroz taj kurs dokaže da je zaista sposoban da se bavi nečim kao što je pas, da prođe neku vrstu kontrole. Znate, neki vlasnici često nemaju vremena da se bave psom i zato i imamo situacije povećanog broja pasa na ulicama. Tu ima i agresivnih, koji nisu prošli socijalizaciju, što dalje stvara nove probleme", rekao je Saša za naš portal.
U Beču je tokom poslednjih pet godina, otkako je odredba na snazi, obuku završilo oko 17 hiljada ljudi. Od jula 2026. ta obaveza će se odnositi na svakog vlasnika psa u zemlji, piše slovenačka novinska agencija STA.
Osobe koje žele da imaju psa u Beču, a u poslednje dve godine nisu imale četvoronožnog prijatelja, od jula 2019. moraju najpre da završe najmanje četvorosatnu obuku, kako bi dobili uverenje o osposobljavanju. Dokaz o pohađanju kursa se mora priložiti prilikom prijave psa, a uz to, moraju plaćati i gradski doprinos i to za svakog psa starijeg od tri meseca. Budući vlasnici na kursu dobijaju osnovno znanje o vaspitanju pasa, brizi za njih, njihovoj dresuri i zakonskim propisima u tom području.
Kada je reč o Srbiji, zvaničnih podataka o broju napuštenih pasa nema, ali je procena različitih organizacija da je taj broj oko 10 000. S tim u vezi pitali smo vlasnike pasa u našoj zemlji, misle li da je ovo dobra ideja da se sprovede kod nas?
"Od korone mislim da sam 4-5 puta spašavala pse i to štence, bačene pored kontejnera, ostavljene u šumi, pokupljene sa ulice...to su psići koje je neko doneo na ta mesta, dakle krivi su jedino i samo neodgovorni ljudi. Dok se ne pooštre kazne za takve pojave, a s druge strane i edukacija (od sterilizacije preko brige o psima) neće se ništa promeniti", rekla nam je Ivana, Beograđanka, vlasnica tri psa udomljenih sa ulice.
"Pas zahteva brigu kao i dete", smatra Nemanja, koji volonterski pomaže jednom azilu nadomak Beograda, koji "kontrolu (ne)odgovornih vlasnika pasa smatra neophodnom. U razgovoru s nama objasnio je da "dete u nekom trenutku i postane zrelo i odraslo dovoljno da može samo o sebi da se brine dok pas u potpunosti ceo život zavisi od vlasnika". Iz tog razloga - pre nego što ljudi postanu svesni ozbiljnosti i odgovornosti, ne sme se dozvoliti olako uzimanje pasa.
Kakve su kazne u Srbiji?
Prema Zakonu o dobrobiti životinja u Srbiji, fizičko lice koje napusti, odnosno odbaci životinju, kazniće se novčanom kaznom u vrednosti od 5.000 do 50.000, odnosno 100.000 do milion dinara za pravna lica. Motivi za napuštanje su različiti, od neodgovornog vlasništva, manjka empatije, nepoštovanja propisa do nelegalnih odgajivačnica.
Naš pravni sistem napuštanje životinja vidi kao prekršaj, a otkako se ovaj zakon primenjuje, doneto je svega nekoliko presuda za napuštanje životinja.
Obeležavanje i registracija pasa i mačaka u Srbiji je uvedeno 2007. godine, a od tada se vodi i elektronska evidencija, u čijoj bazi je 2023. godine bilo registrovano 1.955.289 pasa. U proseku se godišnje prijavi oko 100.000 novih kučića, a odjavi (ugine ili izveze) od 30.000 do 35.000, podaci su Uprave za veterinu.
Kako je to uređeno u zemljama EU?
U Grčkoj se kazna za napuštanje životinje kreće od 5.000 do 15.000 evra po životinji, a ako je u pitanju novorođenče životinje kazna je 30.000 do 50.000 evra po životinji i do 10 godina zatvora.
U Francuskoj je kazna za napuštanje životinje do dve godine zatvora i do 30.000 evra, u Italiji do godinu dana zatvora ili 1.000 do 10.000 evra. U Švajcarskoj do tri godine zatvora ili novčana kazna, a u Nemačkoj do 25.000 evra,
(Mondo.rs)
