OVAKO SE NEKAD IŠLO NA MORE! Da li biste danas krenuli "fićom", pretrpani hranom, bez klime i rezervacije?

Kako se nekad putovalo na more – verovatno ste bar jednom pitali starije od sebe ili čuli priču o ovoj avanturi. A, bila je takva da se pamti i godinama kasnije, prepričava kao "najlepši period života" i potpuno drugačija od letovanja nalik današnjim.

I zaista, to letovanje na Igalu 1991. godine, u porodičnom domu godinama se prepričava, jer je tata, kao radnik "Laste" imao priliku besplatno da doputuje, pa se u hodu došlo na "genijalnu" ideju da se preko terase apartmana koji su bili u prizemlju, prošvercuje i u smeštaj, bez plaćanja. Misija je izvedena uspešno, dobijene trajne uspomene, ali tako nešto ne savetujemo da se danas pokušava.

Verovatno ćete biti uhvaćeni jer su hoteli i private kuće često pokrivene kamerama, ali postoje i drugi načini na koje vlasnici vode računa o "slepim putnicima".

Svog letovanja iz 1982. godine prisetio se i jedan korisnik Fejsbuka, pa nam je rekao da su u Limenas, na Tasosu, tada stigli "škodom", bez otvaranja zadnjih prozora (prirodna klima), uspeli da nađu smeštaj bez Interneta i navigacije. Smeštaj bez zasebnog kupatila i kuhinje, dakle, nešto što je danas teško zamislivo.

Zanimljivo je da postoji i nešto što se svih ovih godina nije promenilo, a to su gužve na granici.

"Nema vozila, ali svako okreću naopačke. Ipak, preneli bundu i zlatan nakit", navodi se u objavi.

Sećanje jednog Stefana seže daleko, ali i detaljno. On se seća drvenih gajbica, poređanih na galeriji juga, punih paradajza.

"Mi, deca, naravno poležemo na zadnje sedište (jelte, jer pojasevi ni napred nisu bili obavezni, nazad nisu ni postojali...), a klima? Pa, klima sedište i otvoriš prozor. Al bilo lepo...", napisao je i dodao da sada, kad su stigla njegova deca, jedino ne nosi njihov paradajz već "jedva čeka da kupi pravi grčki koji pomešaju sa masinama i fetom".

Zanimljivu uspomenu našli smo među ovim stranicama i od jedne Marije, koja se prisetila kako je kao dete na letovanje putovala sa porodicom, a u ovu avanturu su, porodično, krenuli "fićom". Na slici koju je objavila vidi se da to što je auto mali nije predstavljano problem pri pakovanju.

Kako su nekada izgledale plaže

"Potpuno drugačije nego danas", kazaće vam svaki lokalac. Barovi na plaži mogli su se videti uz hotele, plaže koje su pripadale nekim kompleksima, a kupači ono što bi danas nazvali "paradajz turisti".

Najčešće su ležali na svojim dušecima ili peškirima, uz neizostavne ručne frižidere i hrana pripremljena za taj dan. U plićaku se često hladila lubenica ili koja flaša piva, a na plažama su se često rađala nova poznanstva i stvarala prijateljstva koja su nastavila da traju i nakon povratka kući.

Ako biste želeli da se javite kući, za to ste na raspolaganju imali govornice, uglavnom naređane uz šetališta, a umesto poruka ili storija na mrežama, slale su se razglednice.

Danas je sve to (malo) drugačije. Da li je bolje letovati kao "paradajz turista" ili uplatiti pun pansion u nekom hotelu, ko koliko troši novca i na koji način, da li odmor provede na plažama ili u posećuje barove, hranili se u restoranima ili kuva u smeštaju...samo su neke od tema koje uoči svake sezone rasplamsaju rasprave među turistima.

Iako će se često čuti komentari kako su naši turisti prepoznatljivi po tome da donose hranu na plaže, u pokušaju da prođu što jeftinije, to ipak nije tačno. To čine i turisti iz Nemačke, Švedske, Italije, Španije, Gruzije…a ova odluka je sve samo ne odlika platežne moći.

Ukoliko se ove godine odlučite za Grčku i to onako kako se nekad letovalo, Mondo je već pisao o cenama u marketima i restoranima odnosno barovima na plažama. Ako se odlučite za avanturu "kako se nekad letovalo", varijantu u kojoj ćete hranu kupovati na lokalnim pijacama ili marketima, cene su šarenolike i za svačiji džep.

(Mondo.rs)