POJAVILA SE TEMPERATURNA ANOMALIJA, BEOGRAD UŽARENA TAČKA: Upozorenje meteorologa - Evo kad će biti najtoplije

Sredinom jula, u istočnu i južnu polovinu Evrope vraća se natprosečno toplo vreme. Temperature će u pojedinim oblastima preći 40 stepeni Celzijusa. Relativno dugotrajan toplotni talas će se intenzivirati i nastaviti u narednom periodu. Sajt Severe Weather EU navodi da će temperature biti najviše u istočnoj Evropi i na Balkanskom poluostrvu, gde je jedna od najužarenijih tačaka Beograd.

Balkan gori, Beograd užarena tačka

Meteogramska karta za centralno Balkansko poluostrvo, naročito za Srbiju i glavni grad Beograd, pokazuje značajnu temperaturnu anomaliju od oko deset stepeni iznad proseka i toplotni talas koji traje, navodi Severe Weather EU.

Druga sedmica jula vratila je temperature na više od 30 stepeni u centralnoj Evropi i čak više od 40 stepeni na Balkanu, u istočnoj Evropi i Italiji. Očekuje se više dana sa temperaturom iznad 40 stepeni. Uprkos tome što je jul obično najtopliji mesec leta, temperature će biti znatno više od proseka za ovaj period.

Najtoplija vazdušna masa će se kretati iz Italije ka Balkanskom poluostrvu, šireći se na sever ka Slovačkoj, Mađarskoj i Poljskoj.

Snažan temperaturni kontrast ukazuje na temperature ispod proseka širom zapadne i jugozapadne Evrope, dok toplotni talas dostiže vrhunac na istoku. Popodnevne temperature biće znatno iznad proseka za sredinu jula.

Novi intenzivan toplotni talas za istočnu Evropu

Frontalna zona će stvoriti oštar temperaturni kontrast između zapadne i centralne Evrope, što će dovesti do jakih vetrova višeg nivoa od Francuske do alpskog regiona i Poljske oko sledećeg vikenda.

Ovo nagoveštava povratak nestabilnijeg vremena, pa je verovatno da će se ponovo razviti loše vreme.

Kako se gornji nivo postepeno širi sa Sredozemnog mora na centralnu Evropu i Balkansko poluostrvo, temperature će se značajno povisiti širom Italije, centralne Evrope, Balkanskog poluostrva, Mađarske, Češke i Slovačke.

Vrhunac ovog toplotnog talasa

Petak bi trebalo da donese najviše temperature za ovaj toplotni talas. Maksimalne temperature dostizaće oko 38-42 stepeni širom južne Italije i severnog Balkanskog poluostrva, tačnije u istočnoj Hrvatskoj, severnoj Srbiji i Mađarskoj. Predviđa se da će se delovi Rumunije, Bugarske i Grčke takođe približiti 40 stepeni.

Vrućine će se pojačati na severnoj strani Alpa, a najviše temperature do sredine će se proširiti na istočnu Nemačku, Češku i zapadnu Poljsku.

U drugoj polovini nedelje, efekat veće morske vazdušne mase sa Atlantika odgurnuće toplotu dalje na istok, pa se predviđa da će petak doneti mnogo hladnije temperature u region.

Imajte na umu da ovo sledi iza frontalne zone, a predviđa se da će se aktivnost grmljavine vratiti iz Francuske u Nemačku i Alpe posle srede.

Toplotni talas će se takođe intenzivirati dalje na istok u istočnu Poljsku, Belorusiju, Ukrajinu i Moldaviju. Od četvrtka do nedelje, najviša popodnevna temperatura biće preko 30, od ​​istočne Poljske do Belorusije i većeg dela Ukrajine.

U Moldaviji i jugozapadnoj Ukrajini bi u petak i subotu temperature mogle da stignu do praga od 40 stepeni. Vrućina će se u petak privremeno proširiti i na baltički region.

Zdravstveni rizici tokom toplotnog talasa

Tokom dužeg perioda velike vrućine, uglavnom iznad 35 stepeni, to je fizički izazovno i predstavlja povećan rizik po zdravlje.

Vruće vreme je neprijatno za većinu ljudi. Sledeće grupe su posebno ugrožene na veoma visokim temperaturama sa kojima se susrećemo tokom toplotnih talasa: osobe starije od 75 godina, bebe, mala deca, ljudi sa hroničnim/dugotrajnim zdravstvenim stanjima, kao što su dijabetes, respiratorne bolesti, bolesti cirkulacije, ljudi koji su gojazni, ljudi koji uzimaju određene lekove, ljudi koji rade na otvorenom, u vrućim/slabo provetrenim prostorima ili se bave fizičkom aktivnošću po vrućem vremenu, socijalno izolovani ljudi, ljudi koji nisu priviknuti na toplo vreme, kao što su turisti iz severnih zemalja.

Uvek ostanite u hladu, hidrirani i na oprezu po ovakvom vremenu. Nastavite da pijete vodu i izbegavajte alkohol, tople napitke i pića sa visokim sadržajem šećera, jer mogu da pogoršaju dehidraciju. Redovno uzimanje vode je dobar način za sprečavanje dehidracije.

Klonite se sunca ako je moguće. Jedite male obroke, najbolje voće i salate. Nosite svetlu i široku odeću od prirodnih materijala kao što je pamuk. Takođe, održavajte svoj radni i životni prostor hladnim. Ako nemate klimu, zatvorite zavese i roletne tokom dana. Ostanite u najhladnijoj prostoriji i izbegavajte da koristite šporet i rernu što je više moguće.

Ako treba da izađete na sunce, zaštitite kožu, koristite odgovarajuću kremu za sa zaštitnim faktorom i odeću da biste izbegli opekotine od sunca i pravilno pokrijte glavu.

BONUS VIDEO: FARMAKOLOG UPOZORAVA: LEKOVI NA VRUĆINAMA MOGU POSTATI ŠTETNI! Evo na šta sad POSEBNO TREBA OBRATITI PAŽNJU pri uzimanju terapije!

(Mondo/Nova/M. Š.)