Evo koja 2 fakulteta mladi zaobilaze! Prijavljeno ukupno 3 kandidata: "Situacija iz godine u godinu sve gora"

Fizički i Hemijski fakultet u Beogradu izdvojili su se i ove godine od drugih visokoškolskih ustanova po tome što ih je u prvom junskom roku upisalo tek polovina prijavljenih kandidata. Posebno su kritični smerovi koji obrazuju nastavnike fizike i hemije, a koji su nakon prvog roka ostali skoro pa prazni - svega tri brucoša opredelilo se za hemiju, a jedan za fiziku. Ni u drugom upisnom roku nije bilo bolje - samo jedan (potencijalni) brucoš više na fizici, a dvoje na hemiji.

Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić kaže da su dva kandidata juče polagala prijemni ispit za upis na smer Nastava hemije, ali da je još neizvesno da li će se oni upisati na studije.

"Kandidati su polagali prijemni ispit, međutim to ništa ne mora da znači. Pred njima su termini za molbe i žalbe, prosto je tako pravilo, a onda od sledeće nedelje kreće upis. To je otprilike 10. i 11. septembar i tada ćemo znati pravo stanje stvari", objašnjava dekan.

Navodi da je bio iznenađen kada je saznao da se čak petoro kandidata prijavilo u drugom upisnom krugu. Ipak, samo njih dvoje opredelilo se za nastavnički smer.

"Moram priznati da nisam očekivao nijednog kandidata u septembru, ali eto, neki su se odlučili za naš fakultet i drago mi je zbog toga. U prvom upisnom roku upisali smo samo jednog brucoša na smer koji obrazuje nastavnike hemije. Tužno je što on nije iz aktuelne generacije 2005, nego stariji bivši student drugog fakulteta, što samo pokazuje koliko je situacija alarmantna", iskren je profesor Roglić.

Deca nezainteresovana za hemiju

Prema njegovom mišljenju, situacija u prosveti se iz godine u godinu pogoršava, a Ministarstvo i država ne čine ništa povodom toga.

"Situacija je izmakla kontroli. To je bilo jasno kada nam se u junu upisao stariji bucoš, znači mi nemamo novu generaciju, pa ni prethodnu čak. Deca su potpuno nezainteresovana za hemiju. Imamo dosta slobodna budžetska mesta, ali džabe kada nemamo dece. Kad nam firme traže hemičara da ga zaposle, mi nemamo koga da pošaljemo. Činjenica je da kod nas plate nisu neke. Hemičar u zavisnosti od fabrike ima platu između 100.000 i 130.000 dinara i to je verovatno jedan od elemenata koji utiče na opredeljivanje dece za ovaj fakultet", navodi on.

Dekan dodaje da će nakon drugog upisnog kruga biti raspisan i treći jer žele da daju šansu onim kandidatima koji su ostali bez indeksa, a polagali su prijemni ispit na nekim od srodnih fakulteta.

"Srodni fakulteti su oni na kojima su kandidati polagali hemiju, a to su, na primer, medicina, veterina, stomatologija, tehnologija, zatim Poljoprivredni fakultet, Farmaceutski fakultet… Oni koji nisu uspeli da se upišu na neki od tih fakulteta, dolaze kod nas u septembru i ne moraju da polažu prijemi ispit. Samo se rangiraju na osnovu stečenih bodova. Tako da, videćemo za dve nedelje konačnu situaciju", navodi dekan.

Fizika - samo jedan u septembru

Što se tiče Fizičkog fakulteta, u junu se na smer koji obrazuje nastavnike fizike prijavilo svega petoro kandidata, a na kraju upisa ostalo ih je samo dvoje. U septembarskom krugu prijavio se samo jedan kandidat, a da li će se pridružiti kolegama upisanim u junu, još je neizvesno.

Dekan Fizičkog fakulteta Ivan Belča kaže da još ništa nije konačno.

"Trenutno imamo samo jednog prijavljenog kandidata. Međutim on ne upada na budžet, pa ne znamo da li će se upisati. Tako da, za sada, ih ostaje ukupno troje na nastavničkom smeru", ističe dekan.

Dekan podseća da je pad zainteresovanih studenata za nastavničke fakultete počeo da se oseća još 2015. godine, te da ništa nije učinjeno da bi se to promenilo.

"Dok vlast i oni čija je uloga promena sistema, ne shvate da je obrazovanje osnova društva, neće nam biti bolje i nemamo čemu da se nadamo. Zdravlje jeste najvažnije, ali ko će da obrazuje i priprema buduće lekare, ako nemamo nastavnike, ako deca u osnovnoj školi nemaju časove, a da ne govorim o kasnijem školovanju. Nastavničke smerove mora da podrži država, tako što će ih podići na viši nivo. Ljudima koji žele da rade u školama u manjim mestima u zemlji, i u selima, država mora da obezbedi stambeni prostor, uslove za rad i veće plate. Mora se vratiti dostojanstvo učiteljima i nastavnicima", smatra on.

BONUS VIDEO:

(Nova S/Mondo/Aleksandra Virijević)