Slušaj vest

Zidine kraljevskog kompleksa na Dedinju kriju tajne i mnoge neispričane priče koje i danas intrigiraju, a neke od njih čula je ekipa portala Mondo kada je posetila ovo mistično mesto.

Od kada je kralj Aleksandar I Karađorđević odlučio da ga sagradi 1924. godine, promenio je više stanara, od članova kraljevske porodice, preko nacista, partizana i komunista do predsednika, i danas predstavlja trag i simbol jednog vremena.

Razgledanje ovog velelepnog zdanja započeli smo od suterena Kraljevskog dvora i podrumskih prostorija u kojima je kralj pravio pauze tokom dana. I, upravo tu, otkrili smo najmisteriozniju prostoriju koja, kako smo čuli, privlači najviše pažnje posetilaca svih ovih godina. 

Reč je o tzv. Sobi šapata (ili Ružičastom salonu), gde su se vodili vrlo poverljivi razgovori između kralja i njegovih najbližih saradnika.

Kraljveski dvor  (4).jpg
J.N./Mondo 

"Kada su pričali o temama vezanim za vođenje države, koja je tada bila u jako teškom stanju, i kada nisu hteli da ih posluga iz drugih prostorija čuje oni bi uključili fontanu. Tu se nalazi i danas jedan ključ i kada se on okrene, voda počne da teče, pa zvuk koji se tad proizvodi čini da niko ne može da čuje ništa iz ove prostorije", rekao je saradnik umetničkog odeljenja Vidak Orlović za Mondo.

 Kako saznajemo, s obzirom da je bilo poznato da kralj nije imao previše poverenja u ljude, priča se da je na tim sastancima obično sedeo leđima okrenutim ka ulazu, sa pogledom u ogledalo, tako da je mogao da vidi ukoliko neko prolazi drugim sobama i eventualo pokušava da čuje njihove razgovore.

J.N./Mondo Soba šapata kralja Aleksandra Karađorđevića

Arhitekte Nikolaj Krasnov i Sergej Smirnov, koji su prebegli u Srbiju posle Oktobarske revolucije u Rusiji, zaslužni su za sve što smo u ovom delu imali da vidimo. Pomenuta fontana nastala je po uzoru na Bahčisarajsku fontanu iz istoimenog dvorskog kompleksa na Krimu, gde je Krasnov bio gradski arhitekta zadužen za revitalizaciju Bahčisarajskog hana.

Krasnov je bio upoznat sa Fontanom suza (Bahčisarajskom fontanom) posvećenoj najvećoj ljubavi moćnog tatarskog kana Kirima Giraja, Dilari Bikeč. Verziju ove fontane Nikolaj Krasnov prenosi u Kraljevski dvor gde je ona imala funkciju da označi prostor kao mesto opuštanja i mesto meditacije.

Kompleks čine dva dvora 

Kraljevski kompleks čine Stari dvor, građen od 1924. do 1929. godine prvenstveno za potrebe života kralja Aleksandra I Karađorđevića Ujedinitelja i njegove supruge, kraljice Marije.

Beli dvor kralj Aleksandar počeo da gradi u leto 1934. godine sa namerom da tu odgaja trojicu naslednika, kraljeviće Petra, Tomislava i Andreja. Međutim, kako je u jesen iste godine ubijen u atentatu u Marseju, gradnju dvora je završio njegov brat od strica, knez Pavle Karađorđević, koji se tu uselio sa porodicom 1936. godine po završetku radova.

(Mondo.rs)