Kako je nastala ikona od ogromne vrednosti? Titu došao specijalni gost, a onda je digao celu državu na noge

Kada je kralj Aleksandar Karađorđević daleke 1924. godine odlučio da sebi sagradi dvor, bio je prvi vladar koji je na taj način sebi obezbedio to. Zahvaljujući njegovoj odluci danas imamo kraljevski kompleks na Dedinju, koji se sastoji iz Kraljevskog i Belog dvora.

Kraljevski kompleks čini Kraljevski (stari) i Beli dvor. Prvi je građen od 1924. do 1929. godine prvenstveno za potrebe života kralja Aleksandra I Karađorđevića Ujedinitelja i njegove supruge, kraljice Marije dok je izgradnju Belog počeo da gradi kralj Aleksandar u leto 1934. ali nakon što je ubijen atentatu u Marseju, gradnju završava njegov brat od strica, knez Pavle Karađorđević.

Put nas je najpre naveo do dvorske biblioteke u kraljevskom dvoru, koja i sa 18 hiljada primeraka, koliko danas ima, deluje magično i nestvarno. Pre Drugog svetskog rata brojala je 50.000 knjiga i retkih izdanja, ali je tokom bombardovanja dvor oštećen i dosta knjiga tada je uništeno. Posebnu vrednost ima globus, jedan od dva koji postoje na svetu, autora italijanskog umetnika Vićenca Kornelija.

"Danas se na njemu mogu videti oštećenja koja su nastala za vreme NATO bombardovanja Beograda 1999. godine, kada su stakla popucala od detonacije prilikom raketiranja obližnje kasarne", rekao je saradnik umetničkog odeljenja Vidak Orlović za Mondo.

Prelazimo u Plavi salon, centralnu prostoriju Kraljevskog dvora gde je održana i ceremonija polaganja zakletve kralja Petra Drugog, nakon puča 27. marta, o čemu svedoče i fotografije iz tog perioda. Osim ovih prostorija, u prizemlju se nalaze i kraljev kabinet, Zlatni salon, velika trpezarija i svečani hol, dok se na prvom spratu nalaze privatne prostorije u kojima danas živi porodica prestolonaslednika Aleksandra II.

Crkva u okviru kompleksa 

U sklopu dvora nalazi se i Dvorska crkva Svetog apostola Andeja Prvozvanog, na kojoj su i danas vidljivi tragovi skrnavljenja od strane komunista.

Prema pričama, oni su upravo nakon oslobođenja ušli u dvor, a svetinju koristili kao ostavu za sredstva za čišćenje. Tragovi skrnavljena se i danas vide – na kupoli rupe od metaka na predstavi Hrista i oko njega, freskama, dok su oči svetaca izgrebane.

"Nisu je uništili niti skrnavili ni nacisti, kada je dvor u jednom periodu bio baza Gestaposa, ali nije odolela našima, posle oslobođenja", dodao je Vidak.

Crkva je ponovo osveštavana i vraćanja u upotrebu za vernike u nekoliko navrata, a često je vrata otvarana i zbog svetskih državnika koji su odsedali na dvoru i želeli da je vide ili koriste. Takav slučaj dogodio se i 1953. godine, kada je etiopski car Hajle Selasije boravio u zvaničnoj poseti Jugoslaviji.

S obzirom da je bio Kopt, rekao je tom prilikom da bi mogao da se pomoli u svetinji. Prema priči, to je čuo i Tito, zbog čega je naredio da se crkva pod hitno sredi, ponovo osvešta i omogući gostu da u nju uđe.

"Prilikom sređivanja primetili su da je jedna od glavnih ikona, Bogorodica sa malim Hristom, nestala, što nisu do tada primetili. Tito je naredio da se preko noći na parčetu lesonita oslika, a rezultat je nastajanje dela od, danas, izuzetne umetničke vrednosti. Originalna ikona je u međuvremenu nađena, čuva se u Narodnom muzeju, ali se ispostavilo da je dvostrana i zbog toga neće nikad biti vraćena", saznajemo.

Oskrnavljene freske i "pucanj u Isusa"

Nakon oslobođenja Beograda, krajem 1944. godine, partizani predvođeni komunističkom partijom zauzeli su i kraljevski kompleks dvorova na Dedinju. Tragove njihove ideologije vidimo i danas, a dokaz su i oskrnavljene freske u crkvi, kojima su oštrim predmetima oslobodioci grebali oči i uništavali ih.

Freska Isusa Hrista na svodu dvorske kapele sa rupom od metka na čelu i danas svedoči o tom divljaštvu.

Iako nema zvaničnih pisanih dokumenata o vandalizmu u Crkvi svetog apostola Andreja Prvozvanog, niti su imena počinilaca igde zabeležena, postoje različite priče o tome ko je zapravo pucao u Hrista Pantokratora.

Jedna od verzija koje se mogu čuti jeste i da je iza ovog čina stajao upravo Marko Mesić, stric Stjepana Mesića, nekadašnjeg predsednika Hrvatske. Navodno, u to vreme stigao je u Beograd gde je, na predlog Kominterne, primljen u Komunističku partiju Jugoslavije.

"Zvaničnih potvrda o identitetu počinioca (ili više njih) nema. Ako i postoje neki pisani dokazi, sačuvani su slučajno, za sada daleko od očiju javnosti", saznajemo.

(Mondo.rs)