"Rekli nam da ispišemo Martu ako se ne prilagodi": Koliko je važna inkluzija i kako je škola u Žarkovu poštuje?

Vest da je škola u Žarkovu premestila devojčicu sa Daunovim sindromom u drugo odeljenje, bez prethodne najave i konsultacije sa roditeljima, izazvala je oštre reakcije kako roditelja, tako i javnosti.

"U prvih šest godina školovanja postignuti su neverovatni rezultati inkluzije i njene uključenosti, zahvaljujući prvenstveno deci koja su sa njom bila do ove školske godine", rekao je on za naš portal, a mi smo analizirali koji su koraci u ovom procesu morali biti ispoštovani, kao i kolika je važnost poštovanja svakog od njih.

U Srbiji je 2009. godine uvedeno inkluzivno obrazovanje, koje podrazumeva uključivanje dece sa poteškoćama u razvoju u školski sistem. Deca sa smetnjama u razvoju u redovnim školama nastavu pohađaju po Individualnom obrazovnom planu (IOP) i imaju prilagođeno gradivo.

Inkluzivno obrazovanje u redovnim školama, gde deca sa Daunovim sindromom učestvuju sa svojim vršnjacima, ne samo da pomaže deci da razviju socijalne veštine kroz interakciju, već i promoviše razumevanje i prihvatanje raznolikosti među svim učenicima, objašnjavaju psiholozi.

Podrška porodice i šire zajednice takođe igra ključnu ulogu u obrazovanju dece sa Daunovim sindromom. Roditelji i staratelji često su najvažniji zagovornici svoje dece, osiguravajući im pristup potrebnim resursima i mogućnostima za učenje.

Saradnja između roditelja, obrazovnih stručnjaka i profesionalaca za razvojnu podršku presudna je za stvaranje okruženja u kojem svako dete može napredovati.

Ipak, kako su nam rekli roditelji devojčice Marte, te saradnje u njihovom slučaju nije bilo.

"Poslednji roditeljski je održan 23. septembra, kada je moja supruga išla i uspela da obavi kraći razgovor sa psihologom, postavi par logičnih pitanja. U vezi sa konstatacijom da je ovo Marti sada nova sredina, psiholog je odgovorio da ona poznaje školu, nastavnike, tetkice... Kada je supruga pitala 'kako znate za kojim će detetom ona krenuti iz učionice, na kom će času završiti, jer ona nema pratioca, deca su joj bili podrška' nije dobila odgovore. Na kraju je psiholog rekao da, ako već smatra da je to sve tako, možemo da ispišemo Martu iz škole", ispričao nam je Marko.

"Deci potrebna podrška sredine"

Deca sa Daunovim sindromom imaju strah i plaše se socijalnih kontakata, naglašavaju defektolozi, zbog čega im  je potrebna podrška i ohrabrenje sredine. Od uključivanja u druženje i rad do socijalne afirmacije, za šta je uloga nastavnika presudna.

Kada je reč o školi "Ljuba Nenadović", roditelji male Marte kažu nam da je njihova ćerka sve ovo imala i da je učiteljica od prvog razreda postepeno gradila poverenje među decom. Upravo su drugovi na sebe preuzeli ulogu pratioca, koji Marti zapravo nije ni bio potreban, jer je imala njih.

Odlukom s početka godine, da se odeljenje rasformira i deca razmeste po šest novih, dovela je do toga da je i Marta premeštena u novo okruženje, na koje se sada teško navikava, rekli su nam.

Roditelji su imali svega tri dana da je pripreme za novu sredinu, kada su saznali putem vajber poruke za ovu odluku škole. Potom su naišli na odbijanje jer Marta želi da se vrati u svoje staro odeljenje, okruženje koje joj je poznato i gde se oseća bezbedno. Nakon toga devojčica zbog prehlade nije odlazila u školu, a da li će i kako kada ozdravi, to za sada ne znaju.

(Mondo.rs)