Pucnji i dimna zavesa usred dana na Banovom brdu kriju neobičnu priču! Posetili smo Konjičku četu MUP Srbije

Da čovek u konju nalazi snagu bez surovosti, lepotu bez sujete i prijatelja bez interesa jedna mala, ali odabrana četa dokazuje već skoro osam decenija. Toliko Četa konjanika Specijalističkog bataljona PJP Policijska brigada Policijske uprave za grad Beograd brine o bezbednosti građana, učestvuje u različitim zadacima, ali čini parade, smotre i defilee svečanijim.

A, onda je krenuo veličanstveni "ples" u manješkom delu. Svi kao jedan, u istom ritmu – unutrašnji prsten, stav "mirno" pred bakljama, petardama, prolaz kroz prepreke, guranje lopte...ispunjavali su svaku zadatu komandu. Kako je objasnio naš sagovornik, ove simulacije na treninzima imaju cilj da konje pripreme na sve sa čim se mogu sresti na terenu, a moglo bi da ih uplaši i poremeti im rutinu.

"Kada procenimo da mladi konji mogu na ulicu, krećemo sa patrolama koje predstavljaju početni stepenik u osposobljavanju za teren. Uvek idu u paru, mlađi konji sa starijima, da bi mlađi učio kako da se ponaša na ulici. Oni žive u krdima, oponašaju jedni druge. Ako jedan vidi da se onaj do njega uplašio i počeo da beži, uradiće isto. Patrolnu delatnost vršimo na Adi Ciganliji i Kalemegdanu. Nakon toga na red dolaze utakmice na kojima ima manje ljudi gde pretpostavljamo da se neće dogoditi ništa specijalno. I, kad to prebrode, spremni su za sve", opisuje nam Padežanin delove obuke.

Svi ko jedan, ni makac bez komande!

U jednom trenutku treninga dobili su komandu da se poređaju u liniju. Nekoliko sekundi kasnije, prolomili su se pucnji petardi i digla dimna zaveza od baklji. Previše buke i dima od kog se nije video prst pred okom nije ove veličanstvene divove naterao da se pomere s mesta.

"I neće. Ne bez komande", objašnjava nam poručnik.

Ogromnu loptu, koju smo zatekli po dolasku, instruktori koriste za vežbu "potiskivanje mase", saznali smo, a vrlo brzo i videli kako je konji dodaju između sebe. Opet po komandi, razume se.

VIDEO

Bilo da se spremaju za sportski događaj, protest ili paradiranje na nekoj svečanosti, priprema je temeljna i zahtevna. U organizacionom smislu, najveći izazov su upravo svečanosti, dok su u bezbednosnom to protesti i utakmice.

"Dešavalo se da su bacali prema nama baklje, flaše, kamenje... Konjanici imaju posebnu opremu, konji zaštitu za noge i kolena, koja su najlakša za povređivanje. Što se tiče drugih delova tela, ne mogu da dožive toliko ozbiljnu povredu jer su masivne životinje", objasnio nam je sagovornik.

Prvi uslov za nove kandidate - da vole konje

Četa danas ima tri dame, do pre nekoliko godina ih je bilo duplo više. Posebna priprema i odabari važi i za policajce koji postaju deo ove elitne jedinice. Na pitanje kako se može u njihove redove, od poručnika smo čuli koji je glavni uslov – da se vole konji jer, "ne možete nekog naterati da radi sa životinjom koja mora da ga povredi".

To nam potvrđuje i Andrea Stanković, koja jaše već 15 godina kao članica jahačkog kluba "Policajac", a od januara i punopravna članica ove elitne čete. Na pitanje da li je lakše raditi sa konjima ili ljudima, uz osmeh odgovara "sa konjima, jer su iskreni i odani", a koliko uživa u svom poslu, otkriva nam opisujući interesantan ritual koji imaju ona i njen drug Čarli.

"Kad ga sredim posle jahanja od mene dobije slatkiš. Kad mu operem noge, odemo na jednu livadicu tu u blizini, gde ga pustim da pase, voli da se relaksira. Učimo neke trikove, zna da poljubi na komandu, to sam ga naučila još kad smo počeli da se družimo", rekla je za naš portal.

Razgovor prekida Čarli nervoznim pokretima glave, a Andrea nam otkriva da mu je samo dosadno jer ne voli dugo da stoji u mestu.

Četa konjanika Specijalističkog bataljona Posebne jedinice policije Policijske brigade osnovana je 1947. godine, kada je raspisom tadašnje Narodne milicije i MUP poslata molba za sve učesnike NOB-a koji su jahali da dođu u Beograd jer je bila potreba da se oformi konjički eksadron.

Zamisao je bila da, u to doba kad nije bilo dovoljno automobila, tadašnji milicioneri patroliraju po Beogradu i okolini. Tada je brojao oko 150 konja, danas znatno manje.

Od rođenja preko obuke, službe pa do penzije

U Četi danas imaju konje starosti između 10 i 23 godine i sa njima rade svakodnevno. Kako su nam objasnili, pravilo je da se sa nekim lakšim treninzima počinje od četvrte, kada se počinje sa obukom jahanja. Nakon navršene pete, počinje obuka za rad na terenu, a do izlaska na teren, na neku utakmicu, deli ih oko dve godine, koliko je prosek.

"Oko 20. godine konji počinju fizički da slabe, tada se vidi da su ostarili i najpre krećemo sa smanjivanjem napora odnosno ranih zadataka na koje ih izvodimo. Kada dođe vreme za penziju, gledamo da im pružimo mogućnost da starost prožive na neki dostojanstven način. Ili ih poklanjamo ili ih ljudi otkupe na licitacijama, za simbolične cene", otkrio nam je Padežanin.

Neobičan član Čete - keruša Milica

Od jula meseca, Četa je bogatija za još jednog posebnog člana – psa Milicu! Ime je dobila jer je mila i draga, u šta smo se uverili nakon što nas je dočekala na kapiji i pozdravila mahanjem repića i postavila u stav "za češkanje".

Provodi dosta vremena sa konjima, deo je tima, veselo trčkara za njima i tokom treninga, a ako se desi nemoguće, da prestanete da je primećujete posmatrajući vežbe, uredno opomene glasnim lavežom da je tu.

(Mondo.rs)