„Milje kao inspiracija za street art“ – nemoguće?

Moglo bi se reći da Balkanu postoji jedan „kult” kome svi pripadamo, neodoljivi miks estetike i nostalgije – bakin milje. Stolovi, televizori, vitrine, trosedi, fotelje, bili su nezamislivi bez heklanih miljea, koji su štiteći dragoceni nameštaj istovremeno otkrivali specifičnu balkansku filozofiju čuvanja i ukrašavanja. Danas su ti mali, čipkasti svedoci prošlih vremena doživeli svoj neočekivani comeback – od socijalnih mreža gde ih omladina postavlja kao ironični dekor, do kafića koji ih koriste kao retro akcenat. Kao simbol jednog prošlog vremena, uvek prisutnog u podsvesti Balkana, miljei sada krase i ulice Beograda kroz unikatnu umetnost Poljakinje koja se potpisuje kao NeSpoon.

Zaista sam srećna što sam ovde. Beograd me jako podseća na Varšavu u kojoj sam rođena. Oba grada su prošla kroz sličan period pod sovjetskim uticajem. Arhitektura je donekle slična, ali ovde ima mnogo više energije i ulične umetnosti. U Varšavi street art-a nije toliko vidljiv i prisutan kao ovde. Fantastično je to što u svakoj ulici, u svakom kutku Beograda, mogu da pronađem inspiraciju.

Provela sam nekoliko dana istražujući grad i otkrila mnogo sjajnih lokacija. Grad je pun života, ljudi su svuda. Čula sam muziku iz svake kafane i restorana, i posmatrala nasmejana lica ljudi koji su uživali sa svojim prijateljima. Atmosfera je veoma dinamična i to mi se dopada. Energija Beograda je zaista posebna.

U svojim radovima koristiš tradicionalne heklane čipke, što je prilično neobičan izbor materijala. Zašto baš miljei?

Mislim da je tradicionalna čipka savršen simbol za ono što želim da prenesem. Ona spaja prošlost i budućnost. Kad god radim, ljudi mi prilaze i kažu da ih podsećam na njihove bake ili majke, jer su one heklale. To je način da se povežemo s prošlošću, ali i da stari miljei ožive na nov način, kroz umetnost.

Kakav je proces tvog rada u Beogradu? Da li si uključila i lokalnu zajednicu?

Da, uvek se trudim da uključim lokalnu zajednicu u svoje projekte. Pronašla sam žene koje prodaju ručno pravljene miljee ovde u Beogradu. Kroz njihove priče i njihov rad, miljei koje su napravile, postale su deo mog rada. Na taj način, tradicionalna čipka dobija novi život, novu svrhu. Kako ja ne heklam miljee sama, potreban mi je „partner“ u mojoj umetnosti. Žene od kojih nabavljam čipku, umetnice su koliko i ja.

Ovo nije prvi put da si deo nekog Expo događaja. Kakva su tvoja iskustva i šta očekuješ 2027. u Beogradu?

Expo je fascinantan događaj, jer donosi najbolje iz svake zemlje. Na jednom mestu možete videti sve sličnosti, ali i sve razlike izmeću raznih kutaka sveta, to je jedinstvena prilika. U Dubaiju je bilo puno robota, tehnologije, ali i umetnosti. Fascinantno je videti kako se tehnologija i umetnost prepliću. Vrlo sam uzbuđena što sam deo Expo 2027 Beogradu i očekujem da ćemo zajedno, kroz igru i umetnost, uspeti da spojimo prošlosti i budućnosti.

Tema Expo 2027 je „Igra(j) za čovečanstvo“. Šta za tebe predstavlja igra u umetnosti?

Ne bih rekla da je moj rad igra, ali je veliko zadovoljstvo. Kada stvaram, osećam se spokojno, smireno. Umetnost je nešto što u moj život unosi stabilnost, mir i harmoniju. Upravo to je nešto što želim da podelim sa ljudima kroz svoje radove. Mislim da je najvažnije ljudima staviti osmeh na lice, iako to nije ni malo lak zadatak.