Slušaj vest

Ani i Zoranu Šćepanoviću iz Resavice se 15. oktobra desilo nešto što definitivno vraća veru u ljude. Pored svih loših stvari koje su se tog dana desile, jedan gest taksiste je promenio sve.

"Taj dan je bio baš težak. Ja sam ustala ujutru u pola sedam da idem na posao, činilo se da će dan biti klasičan - kao i svaki drugi. Međutim kad sam otišla na posao, saznala sam da mi je preminuo kolega koji je, nažalost, bio bolestan. Imao je rak, ali je bio jako mlad i bio je mnogo dobar. Ta vest nas je generalno sve jako pogodila i sad mi je teško kad pričam o tome. Ja sam preplakala dan i jedva sam čekala samo da dođem kući, da se smirim, da na trenutak skrenem misli... Čula sam se sa mamom i tatom i znajući da sam emotivna, tata me tešio, rekao mi je da ne mogu ništa da promenim, da će biti bolje... A onda me pola sata nakon tog razgovora tata ponovo pozvao da mi nešto kaže", počela je priču Ana za naš portal.

Njoj je tad tata saopštio da joj je iznenada preminuo stric za kog je bila baš vezana. Otac i ćerka su tog dana krenuli put Crne Gore na sahranu, ali ne lezi vraže, na pola puta do Podgorice im se pokvario automobil i to usred noći.

"To mi je mnogo teško palo. Taj dan je definitvno bio užasan. Prvo me pogodilo ovo sa kolegom, pa onda ovo za stica koji nije bio bolestan, ali eto... srce. Taj poziv se dogodio oko osam uveče i bila sam baš rastrojena. Tata je planirao da krene za Crnu Goru, pošto je on odatle i sahrana stricu je bila u Podgorici. Ja nisam mogla da dozvolim da on krene sam. Noć je, nije on više tako mlad da može da podnese taj put, a i nije put koji je bio planiran. Ja sam tu bez razmišljanja rekla da ću da krenem sa njim, da ću uzeti slobodan dan na poslu i da idemo. Mene je tad momak odvezao iz Beograda do Ćuprije, a tata je krenuo iz Resavice, pošto sam rodom odatle. Našli smo se u Ćupriji i odatle smo nastavili put", ispričala nam je Ana.

Put je tekao bez ikakvih problema, a posle nekog vremena su odlučili da naprave pauzu u Novom Pazaru jer je već bilo oko dva ujutru. Tada se desila još jedna loša stvar.

"Zastali smo da popijemo kafu, da se malo razbudimo jer je već bilo oko dva ujutru. Parkirali smo se, sve je bilo u redu, međutim kad smo seli u automobil da krenemo dalje na put, auto nije hteo da upali. U prvom momentu smo mislili da je to nešto trenutno, tata je pokušavao, pokušavao, pokušavao... i ništa. Pogledali smo se bez reči i znali smo šta mislimo. Pitali smo se ima li ovaj dan kraja, da li je moguće da se sad i ovo događa, kao da nije dovoljno sve što se dogodilo do tad. Nikoga nismo imali koga poznajemo u Novom Pazaru, nit smo bili blizu kuće, niti blizu Podgorice", rekla je Ana i dodala da je odmah nepoznati mladić prišao jer je video da nešto nije u redu. 

Ani i Zoranu se tada pokvario automobil i shvatili su da ne mogu da nastave put. Ubrzo je došao taksista Mesud Mašović, pravi heroj ove priče.

"Zapravo prišla su nam dvojica momaka. Jedan od njih radi na pumpi i maksimalno su se potrudili da nam pomognu, žao mi je što u ovoj priči niko njih nije pomenuo jer smatram da su i oni veliki heroji. Oni su nam se stvarno našli i pokušavali su da reše problem na sve načine. Otvarali su haubu, baš su bili tu za nas. Predložili su mi da sednem unutar pumpe, jer je već bilo i kasno i hladno. Ja sam to i uradila, a oni su i dalje bili napolju sa tatom. To je sve trajalo nekih sat i po vremena. Oko tri i petnaest minuta je naišao Mesud Mašović. On je taksista koji inače vozi samo noćnu smenu. Po završetku smene uglavnom sipa gorivo na ovoj pumpi i ide kući. Te noći se zapravo pogodilo da je on ranije završio svoj posao jer je sutradan imao neke obaveze. Čim je ušao na pumpu gde sam bila ja, platio je račun i komentarisao sa kasirkom čoveka kome su se pokvarila kola (mog tatu). Rekao je: 'Šta se dešava, čoveku su se pokvarila kola?', i izašao je napolje. Posle nekih desetak minuta jedan od dvojice mladića koji su nam pomagali, dolazi i meni govori da je rešen problem i da imamo prevoz do Podgorice", ispričala je Ana za MONDO.

Kako nam kaže Ana, bila je sva uzbuđena kada je čula da mogu da nastave put, misleći da su mladići koji su popravljali automobil, zapravo i uspeli da ga poprave.

"Ja sam ih odmah pitala da li su uspeli da poprave, bila sam baš srećna, a tad mi je mladić rekao: 'Ne, daće vam čovek svoj automobil'. Meni u tom momentu nije bilo jasno o čemu se radi. Znam i svog tatu koji to ne bi prihvatio, ne znam ni da li bi prihvatio da vozi automobil od nekoga koga zna. Izlazim ja napolje i vidim čoveka koji je pre deset minuta bio unutra na pumpi. Ispostavlja se da je on tu prišao, pitao da li je potrebna pomoć, tata mu je rekao da bi bilo super ako on poznaje nekog majstora kog bi mogli da dobijemo u to doba, jer mi moramo da produžimo put, moramo da stignemo... Rekao mu je i razlog našeg putovanja i čovek je pokušao da pozove dva majstora, međutim niko mu se nije javljao, što je logično. Čak smo hteli da uzmemo rent-a-car, ali se ni tu niko nije javljao. Mesuda je pogodila ta priča, video je tatu koji je bio povređen, iznerviran, iskidan u tom momentu. On je tad samo prišao tati i rekao: 'Rešen ti je problem. Samo uzmi moja kola i idi'. Tata je rekao da ne dolazi u obzir tako nešto, međutim Mesud uspeva da ga ubedi i to poprilično brzo. Posle sam pitala tatu kako došlo do toga, a odgovorio mi je da ne zna šta je tu prevagnulo, jer je čovek bio nekako smiren i odavao je dobar utisak, ulio mu je poverenje, iako se ne poznaju", rekla nam je Ana i nastavila:

Mesud
Facebook/Mesud Mašović/Screenshot 

"Momci su odmah krenuli da prebacuju naše stvari u Mesudov automobil. Taksista je skinuo reklamu sa vozila i ubacio u naša kola. Tata je njemu dao ključeve od našeg automobila i saobraćajnu, odmah ga je pitao da li odmah nešto da mu plati, ali Mesud nije hteo ni da čuje. Tad nam je rekao da će pokušati sutra da odšlepa naša kola i da će pokušati da ih popravi. Pokazao nam je tad i gde je automehaničarska radnja, čak nam je pokazao i gde živi i govori tati: 'Hajde dođi ovde, ti pređi napred i srećan vam put'. Mi smo ga gledali zbunjeno, nismo bili svesni šta se dešava. Tad smo krenuli na put, totalno razbuđeni i ne verujemo šta nam se događa. I sad sam bez reči kada razmišljam o tome. Mi smo ceo put komentarisali kako je moguće da nam se ovako nešto događa, bili smo pod dodatnim stresom jer smo išli tuđim automobilom, pitali se da li će sve da prođe kako treba, nije nam bilo svejedno, ocećali smo odgovornost... Međutim bezbedno smo stigli do Podgorice oko pola osam ujutru, što je 25 sati bez sna. Legli smo da odmorimo i to na samo sat vremena, jer nismo ni sami mogli da procesuiramo šta se dogodilo u tako kratkom periodu. Otišli smo na sahranu i pravo sa sahrane smo krenuli nazad za Srbiju", rekla nam je Ana i pomenula da ih je Mesud još jedanput iznenadio kada su shvatili da on zbog njih taj dan nije ni spavao.

"Ovo sam zaboravila da pomenem, bilo je oko pola sedam ujutru, još nismo stigli u Podgoricu i Mesud je zvao tatu, ali mi smo se zbunili jer je rekao da će spavati do devet, deset i onda javiti da li je uspeo nešto da uradi sa našim kolima. Međutim on je zvao da pita gde je kuka za vuču, da bi odmah odšlepao auto, dok nema gužve. I posle toga smo bili u još većem šoku, kakav je to čovek, da li je uopšte i spavao. Kad smo i krenuli posle za Srbiju sve vreme smo se čuli sa njim, zvao nas je da pita da li smo dobro, kako smo prošli i usput nam je javio da su nam kola popravljena i da nas čekaju spremna. Mi smo bili u neverici. Stigli smo oko osam uveče u Novi Pazar i stvarno nas je automobil čekao spreman. Taj majstor koji nam je popravio kola je inače bio u velikoj gužvi, ali i on kad je čuo za priču, on je uzeo naš auto i prvog ga je popravio. Otišli smo onda u restoran i tek tada smo se upoznali sa Mesudom. Kad smo ga ponovo videli osetili smo neverovatnu sreću, zahvalnost, poštovanje, taj čovek iako ga nismo poznavali, on je zbog svog postupka nama postao neverovatno drag i blizak. Pričali smo sa Mesudom, rekli smo mu ko smo, šta smo, čime se bavimo. On je nama pričao o svojoj porodici. Pričao nam je kako je ujutru ispričao društvu šta je uradio i svi su bili u šoku, što je normalno, jer i naša rodbina nije mogla da veruje šta pričamo. Mi nismo znali čoveka, a on nam je dao svoj auto. On nama zapravo nije dao samo svoj automobil, on nam je da nešto od čega on zarađuje. Dao nam je svoj hleb. To je nešto neverovatno.

Ana je rekla da se i danas čuju sa Mesudom i da se rodilo jedno lepo prijateljstvo koje će trajati do kraja života.

"Mi smo tad nastavili put, a Mesud nas je zvao da nas pita da li je sve prošlo kako treba i čovek ništa nije želeo da uzme zauzvrat, tata mu je nudio novac i sve što treba da uradi da mu se oduži, ali nije hteo ništa. Mi smo mu napunili rezervoar, on nije ni to hteo da prihvati. Mislim, čovek je neverovatan. Nikad nisam čula da se nekome išta slično dogodilo. Mi smo ostali sa Mesudom u kontaktu, tata i on se čuju poprilično često i zovu jedan drugog. Rodilo se iz svega ovoga i jedno prijateljstvo i mislim da će to biti doživotno prijateljstvo", rekla nam je Ana i za kraj dodala da je Mesud bio i kod gradonačelnika i dobio zahvalnicu za humanost.

BONUS VIDEO:

Kurir TV NOVOSADSKI TAKSISTA SPASIO DEVOJKU DA SKOČI S MOSTA U POLA NOĆI! Prišao sam joj polako, obratio se tiho i ponudio joj cigaretu...