Srpski predsednici i političari koji su posetili Hilandar: Koštunici zvonila zvona, od Miloševića bežali monasi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je u manastir Hilandar, gde će boraviti tokom Badnje večeri i Božića, kao što je to već činio prilikom prethodne dve posete. On nije ni prvi, a verovatno neće biti ni poslednji političar koji je dolazio na Svetu Goru. Istu praksu imali su i njegovi  prethodnici, ali i političari, koji su tokom svojih mandata dolazili u jednu od najvećih srpskih svetinja izvan granica naše zemlje.

Podaci kažu da je Slobodan Milošević Hilandar posetio 17. aprila 1991. godine, samo nekoliko dana nakon velikih demonstracija 9. marta. 

Prema kasnijem svedočenju epitropa Vasilija, koji je te 1991. godine bio zamenik igumana manastira, oca Pajsija, već nakon najave posete bratija se našla pred velikim iskušenjima, a jedno od njih je bilo i "smeju li jednom ateisti, kako se Milošević neskriveno deklarisao, zvoniti manastirska zvona, ko će ga dočekati i smeju li ga uopšte dočekati".

Nakon što je helikopterom stigao najpre u Kareju, svojevrsnu prestonicu Svete Gore Atonske, na isti način je stigao i u Hilandar.  Prema jednoj verziji događaja, predsednik je igumana Pajsija pozdravio sa: "Dobar dan", bez celivanja ruke, prema drugoj sa: "Zdravo, druže igumane", a prema trećoj: "Zdravo, pope". Ipak, ove tvrdnje u godinama koje su usledile naišle su na osporavanje, pa se danas četo mogu čuti i tvrdnje da su preuveličane kao i da se "to nije dogodilo baš tako kako se prepričava".

Ipak, otac Vasilije, jedan od svedoka ove posete, ispričao je da je tokom obilaska Slobodan Milošević držao ruke na leđima, nije prilazio čudotvornoj ikoni Bogorodice Trojeručica kako bi je celivao ili se pomolio, a nakon razgledanja sa svojom pratnjom je produžio u trpezariju, potom biblioteku i na kraju salon.

Kako su prenosili i grčki mediji, koliko je tadašnje bratstvo manastira bilo protiv ove posete govori i činjenica da je ona odobrena tek nakon intervencije grčkih zvaničnika.

Koštunicu dočekala crkvena zvona

Gotovo deceniju kasnije, na tlo svete srpske zemlje u Grčkoj, došao je Vojislav Koštunica kao novoizabrani predsednik države. Na slavu manastira Hilandara, Vavedenje Presvete Bogorodice, u Hilandar su stigli predsednik SRJ dr Vojislav Koštunica u pratnji predsednika savezne vlade Zorana Žižića, a sa njima su bili i gradonačelnici Beograda i Čačka Milan St. Protić i Velimir Ilić, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i još 16 ministara i zvaničnika.

Prvi put posle 55 godina zvonila su sva zvona, bilo je više od 1.500 uglednih gostiju, razmenjeni su pokloni i poruke da će Srbi i Grci "do smaka sveta ostati ujedinjeni".

Koštunica je Hilandar posećivao i kao premijer u narednim godinama, čak tri puta nakon velikog požara 2004. godine.

Predsednik Vlade Republike Srbije, Vojislav Koštunica došao je u nedelju 17. septembra, u dvodnevnu posetu Svetom manastiru Hilandaru, o čemu svedoče i snimci i saopštenje koje je i danas istaknuto na zvaničnoj internet stranici manastira.

Tadića sprečila povreda, Nikolić "tajno" u Hilandaru

Iako je u više navrata želeo, Boris Tadić tokom svoja dva predsednička mandata nikad nije posetio Hilandar iako su rađene i sve pripreme, prema protokolu.

Uoči jedne od gotovo u potpunosti dogovorenih i isplaniranih poseta, Tadić je morao na hitnu operaciju zbog povrede Ahilove tetive, zbog čega je njegov odlazak na Hilandar otkazan.

Tomislav Nikolić posetio je više puta manastir na Svetoj Gori, ali privatno, pa se ne računaju u zvanične predsedničke. Nikolić je u Hilandaru bio 2013. i 2014. godine, a jednom prilikom tamo je boravio sa svojim sinovima.

Šta je Vuk Drašković radio na Hilandaru?

Osim predsednika, premijera i ministara, duhovni mir ili nešto drugo, u ovoj svetinji su tražili i mnogi političari, čije posete nisu izazvale baš toliko pažnje poput gorepomenutih.

Svojevremeno je jedan srpski časopis preneo da je Vuk Drašković, tokom devedesetih kada je bio jedan od vođa opozicionog bloka, došao u Hilandar gde je napravio snimke koje je kasnije "zloupotrebljavao na svojim političkim turnejama po dijaspori".

Iako deklarisani komunista, prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije i književnik, Dobrica Ćosić, više puta je bio na Hilandaru, ali se "nije obrukao" za razliku od nekih njegovih ideoloških istomišljenika i savremenika. Kako su svedočili monasi, on je tamo sadio i vinograd, a nakon smrti monaha Mitrofana Hilandarca posvetio mu je tekst u kom svedoči o njihovom nesvakidašnjem prijateljstvu.

"U mom životu retka su takva duševna ozarenja i smirenja, kakva sam dožveo u iskrenim ispovestima sa monahom Mitrofanom u sadnji vinograda Hilandaru. Sadeći ložne kalemove u Savinom polju, ostvarilo se istinsko i trajno pomirenje dva ideološka i ratna protivnika. A sadnja vinograda je potpuno uspela", glasi jedan deo ovog Ćosićevog teksta.

(Mondo.rs)