Ako vlasnik ne dolazi na sastanke stanara, gubi pravo glasa: Evo kako se donose odluke kada ni upravnik nije prisutan

Život u stambenim zgradama podrazumeva kolektivnu odgovornost, ali i niz pravila koja često nisu poznata svim stanarima. Kako se donose odluke o održavanju zgrade, šta ako neko ne prisustvuje sastancima kućnog saveta, ko snosi troškove hitnih popravki i kako se rešavaju dugovanja - neka su od pitanja sa kojima se stanari često susreću. Profesionalni upravnik Sergej Božović za MONDO objašnjava kako funkcioniše stambena zajednica i koje su ključne obaveze vlasnika stanova.

"Članom 43. stav 4. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (u nastavku Zakona), ako se vlasnik posebnog dela tri puta uzastopno ne pojavi na sednicama, proglašava se nedostupnim i isključuje iz kvoruma. Kvorum je moguće postići u odsustvu upravnika članom 41. stav 8. Zakona tj. u slučaju ako upravnik, na inicijativu vlasnika posenog dela, u roku od 10 dana ne sazove sednicu. U tom slučaju, saziva je vlasnik posebnog dela. Upravnik mora da poštuje Odluke donešene na toj sednici", objašnjava nam sagovornik.

Koje su obaveze stanara prema upravniku?

Stanari su dužni da plaćaju naknadu upravniku shodno ugovoru o profesionalnom upravljanju. O svim pitanjima vezanim za popravke i održavanje odlučuje skupština stambene zajednice (SZ), a upravnik je zadužen za sprovođenje tih odluka, navodi Božović.

Na koji način se određuju prioriteti za popravke i održavanje objekta?

Kada je reč o određivanju prioriteta za popravke i održavanje, sagovornik ističe da se odluka o tome donosi na sednicama skupština SZ.

"Upravnik izvršava Odluke skupštine SZ. Skupštinu SZ čine svi vlasnici posebnih delova zgrade", objašnjava on.

Kako upravnik rešava situacije kada jedan od stanara remeti rad kućnog saveta?

"U praksi jako teško, ali je bitno da se omogući proces glasanja, da se sve Zapisnički konstatuje i na osnovu toga donese Odluka koja je u skladu sa Zakonom. U takvim slučajevima, svi stanari su dužni da ih se pridržavaju", navodi Božović.

Sagovornik dalje objašnjava i kako se postupa u slučaju da u nekom od stanova prodire voda.

"Po našem Zakonu i Pravilniku o održavanju, to je hitna intervencija i neophodno je najdalje u roku od 48 h sanirati kvar koji za posledicu ima prodiranje vode."

Šta ako stanar ne dozvoljava ulazak majstorima?

Član 14, stav 1 Zakona jasno propisuje da vlasnik posebnog dela mora dozvoliti majstorima ulazak ako je kvar takav da nanosi štetu drugim stanovima. Ako ne dozvoljava, a taj kvar pričinjava štetu drugim stanovima, neophodno je obratiti se Sudu po hitnom postupku.

Za korišćenje zajedničkih prostorija potrebna je odluka doneta dvotrećinskom većinom stanara. Ukoliko neko bespravno zauzme zajedničke prostorije, postupak iseljenja pokreće se preko Komunalne inspekcije, ističe Božović i dodaje da tome prethodi Odluka skupštine SZ. 

Ukoliko neko od stanara ima dugovanja prema SZ i ne izmiruje svoje obaveze, postoji rok do kada to mora da uradi. Rok za izmirenje dugova zavisi od dogovora, ali maksimalno tri godine. Nakon toga sledi proces prinudne naplate, koji se pokazao kao efikasan, kaže nam sagovornik. 

Kako se donose odluke o većim investicijama?

Za renoviranje krova, fasade ili liftova potrebna je saglasnost najmanje 50% + 1 stanara. Međutim, prema iskustvu upravnika, što je viši procenat saglasnosti, to su projekti stabilniji i lakše ih je finansirati dugoročno.

Koje mere preduzeti protiv stanara koji prave nered ispred stanova

Prema Odluci o kućnom redu, ostavljanje smeća ispred vrata je zabranjeno i kažnjivo sa 5.000 dinara. Sankcije sprovodi Komunalna inspekcija. Ukoliko želite da vaša zgrada funkcioniše bez problema, važno je da budete aktivni u radu stambene zajednice i poštujete zakonske obaveze. Profesionalni upravnici su tu da pomognu, ali odgovornost je i na stanarima, pojašnjava Božović.

BONUS VIDEO: