Na studiji će zajedno raditi srpski i francuski eksperti.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelic nakon posete predsednika Srbije Parizu naveo je i da je ova donacija prvi i važan korak, a da će za godinu dana biti potpisan ugovor o nekomercijalnom zajmu od nekoliko desetina miliona evra kojim će biti obezbeđena oprema, lokomotive, vagoni...
Đelić je dodao i da se o tom projektu dugo pričalo, a da će on sada postati realnost koja će omogućiti bolji život Beograđana.
O metrou se u Beogradu govori već nekih 35 godina. Sedamdesetih godina prošlog veka u Urbanističkom zavodu glavnog grada boravila je čak dve godine ekipa američkih stručnjaka koja je ispitivala mogućnosti i stvarne potrebe Beograda za metroom.
Intenzivnije priče o ovom vidu prevoza za glavni grad počinju zatim 2002. kada su Austrijanci uradili studiju na tu temu, ali konkretniji planovi nastaju u poslednje tri godine.
Tako je 2009. u proračunima studije kanadske kompanije "SNC Lavalin" navedeno da bi gradnja prve linije lakog metroa istok - zapad u Beogradu koštala oko 550 miliona evra, dok bi finansiranje celog projekta iznosilo nešto manje od milijardu evra.
Stefan Mer, rukovodilac studije "Mogućnost finansiranja izgradnje prve linije Beogradskog metroa", koju je finansirala Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) objasnio je tada da je kao model finansiranja predloženo javno i privatno partnerstvo, gde oko 32 odsto troškova snosi javni a 68 odsto privatni sektor.
Predstavnici kompanije "SNC Lavalin" su se ogradili od proračuna troškova, ističući da je studija naručena 2007. godine i da nisu uzete sve okolnosti koje je sa sobom donela ekonomska kriza i uslovi finansiranja u tim uslovima.
Kad je reč o finansiranju izgradnje, zainteresovanost su već tada pokazali investitori iz Austrije, Nemačke, Španije, ali i Rusija i Kina.
Juna prošle godine gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izjavio je da bi metro u Beogradu, ukoliko to bude u skladu sa planovima, mogao da počne da se gradi krajem 2012. ili početkom 2013. godine.
Prema optimističkim planovima, Beograd bi za 10 godina mogao da ima mrežu metro linija na Novom Beogradu, do kraja Bloka 45, ka Banovom brdu, Čukarici, Vidikovcu, Karaburmi, rekao je tada Đilas, obrazlažući na sednici Skupštine grada informaciju o izradi dokumenta "Beogradski metro-osnova za izbor rešenja".
U pomenutom rešenju prva podzemno-nadzemna trasa metroa trebalo bi da ide od Ustaničke ulice do Ulice Aleksandra Dubčeka (Tvorničke) u Zemunu, bila bi duga 15 kilometara, a gradnja bi koštala oko 375 miliona evra, pisali su mediji.
Kompozicije bi se kretale prosečnom brzinom od 28,2 kilometara na sat, što znači da bi putovanje od prve do poslednje stanice trajalo 26 minuta.
Prema tim napisima, posao vredan blizu milijardu evra trebalo bi da dobiju francuske kompanije, a izvesno je već tada bilo da će se francuski projektanti opredeliti upravo za trasu od Ustaničke do Aleksandra Dubčeka (Tvorničke).
Valjalo je, međutim, sačekati poslednju reč stručnjaka kompanija "Ežis" i "Alstom", kojima je poverena izrada projekta i master plana, a o čemu je ugovor trebalo da bude potpisan 1. septembra 2010. godine.
Tada je najavljeno i ono što se ovih dana dogodilo, a to je da će posao izrade projektne dokumentacije vredan nekoliko miliona evra platiti vlada Francuske u vidu donacije.
Beogradski metro, prema tom projektu, biće nezavisan šinski sistem, a prema analizi domaćih stručnjaka, predviđeno je da ima tri linije i da mreža bude duga oko 36 kilometara sa 55 stanica.
Prva trasa od Ustaničke do odredišta u Zemunu, duga 15 kilometara, koštala bi oko 375 miliona evra (u odnosu na prve proračune o koji su govorili o 550 miliona evra).
Za deonice bi bilo utrošeno oko 130 miliona evra, odnosno 67 u starom delu grada, a 63 u Novom Beogradu, a za podzemne stanice i stajališta oko 170 miliona evra, dok bi novi most preko Save, namenjen isključivo prolasku kompozicija metroa, koštao 20 miliona evra.
Za izgradnju depoa u Novom Beogradu trebalo bi 17 miliona evra, a za napajanje električnom energijom, signalizaciju i komunikacije bilo bi potrebno više od 38 miliona evra.
Konkretno, linija 1 (Ustanička - Aleksandra Dubčeka), bila bi duga 15 kilometara, gradila bi se u dve etape i posle izgradnje te trase nastavila bi se izgradnja te linije do Bloka 45.
Putnicima bi od Ustaničke do Trga Republike bilo potrebno 12, a od Vukovog spomenika do Aleksandra Dubčeka 17 minuta.
U zavisnosti od predloga francuskih stručnjaka i dogovora sa predstavnicima grada, biće odlučeno gde će biti glavna stanica, a kandidati su Trg Nikole Pašića i Trg Republike, s tim što ova druga lokacija ima blagu prednost.
Beogradski metro predstavljaće nezavisni šinski sistem, što znači da se neće ukrštati sa ostalim vrstama prevoza, rekao je gradonačelnik Dragan Đilas na sednici Skupštine grada 30. juna prošle godine kada je usvojena informacija o izradi dokumenta "Beogradski metro - osnova za izbor rešenja".
Tri miliona evra francuske donacije omogućiće izradu projektne dokumentacije, a u izjavi Tanjugu Božidar Đelić je najavio da će možda već ovog leta taj posao biti finalizovan, te da će se u postupku gradnje metroa voditi računa da se Srbija ne zadužuje preko potrebe.
(Tanjug)
Potpredsednik Vlade Božidar Đelic nakon posete predsednika Srbije Parizu naveo je i da je ova donacija prvi i važan korak, a da će za godinu dana biti potpisan ugovor o nekomercijalnom zajmu od nekoliko desetina miliona evra kojim će biti obezbeđena oprema, lokomotive, vagoni...
Đelić je dodao i da se o tom projektu dugo pričalo, a da će on sada postati realnost koja će omogućiti bolji život Beograđana.
O metrou se u Beogradu govori već nekih 35 godina. Sedamdesetih godina prošlog veka u Urbanističkom zavodu glavnog grada boravila je čak dve godine ekipa američkih stručnjaka koja je ispitivala mogućnosti i stvarne potrebe Beograda za metroom.
Intenzivnije priče o ovom vidu prevoza za glavni grad počinju zatim 2002. kada su Austrijanci uradili studiju na tu temu, ali konkretniji planovi nastaju u poslednje tri godine.
Tako je 2009. u proračunima studije kanadske kompanije "SNC Lavalin" navedeno da bi gradnja prve linije lakog metroa istok - zapad u Beogradu koštala oko 550 miliona evra, dok bi finansiranje celog projekta iznosilo nešto manje od milijardu evra.
Stefan Mer, rukovodilac studije "Mogućnost finansiranja izgradnje prve linije Beogradskog metroa", koju je finansirala Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) objasnio je tada da je kao model finansiranja predloženo javno i privatno partnerstvo, gde oko 32 odsto troškova snosi javni a 68 odsto privatni sektor.
Predstavnici kompanije "SNC Lavalin" su se ogradili od proračuna troškova, ističući da je studija naručena 2007. godine i da nisu uzete sve okolnosti koje je sa sobom donela ekonomska kriza i uslovi finansiranja u tim uslovima.
Kad je reč o finansiranju izgradnje, zainteresovanost su već tada pokazali investitori iz Austrije, Nemačke, Španije, ali i Rusija i Kina.
Juna prošle godine gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izjavio je da bi metro u Beogradu, ukoliko to bude u skladu sa planovima, mogao da počne da se gradi krajem 2012. ili početkom 2013. godine.
Prema optimističkim planovima, Beograd bi za 10 godina mogao da ima mrežu metro linija na Novom Beogradu, do kraja Bloka 45, ka Banovom brdu, Čukarici, Vidikovcu, Karaburmi, rekao je tada Đilas, obrazlažući na sednici Skupštine grada informaciju o izradi dokumenta "Beogradski metro-osnova za izbor rešenja".
U pomenutom rešenju prva podzemno-nadzemna trasa metroa trebalo bi da ide od Ustaničke ulice do Ulice Aleksandra Dubčeka (Tvorničke) u Zemunu, bila bi duga 15 kilometara, a gradnja bi koštala oko 375 miliona evra, pisali su mediji.
Kompozicije bi se kretale prosečnom brzinom od 28,2 kilometara na sat, što znači da bi putovanje od prve do poslednje stanice trajalo 26 minuta.
Prema tim napisima, posao vredan blizu milijardu evra trebalo bi da dobiju francuske kompanije, a izvesno je već tada bilo da će se francuski projektanti opredeliti upravo za trasu od Ustaničke do Aleksandra Dubčeka (Tvorničke).
Valjalo je, međutim, sačekati poslednju reč stručnjaka kompanija "Ežis" i "Alstom", kojima je poverena izrada projekta i master plana, a o čemu je ugovor trebalo da bude potpisan 1. septembra 2010. godine.
Tada je najavljeno i ono što se ovih dana dogodilo, a to je da će posao izrade projektne dokumentacije vredan nekoliko miliona evra platiti vlada Francuske u vidu donacije.
Beogradski metro, prema tom projektu, biće nezavisan šinski sistem, a prema analizi domaćih stručnjaka, predviđeno je da ima tri linije i da mreža bude duga oko 36 kilometara sa 55 stanica.
Prva trasa od Ustaničke do odredišta u Zemunu, duga 15 kilometara, koštala bi oko 375 miliona evra (u odnosu na prve proračune o koji su govorili o 550 miliona evra).
Za deonice bi bilo utrošeno oko 130 miliona evra, odnosno 67 u starom delu grada, a 63 u Novom Beogradu, a za podzemne stanice i stajališta oko 170 miliona evra, dok bi novi most preko Save, namenjen isključivo prolasku kompozicija metroa, koštao 20 miliona evra.
Za izgradnju depoa u Novom Beogradu trebalo bi 17 miliona evra, a za napajanje električnom energijom, signalizaciju i komunikacije bilo bi potrebno više od 38 miliona evra.
Konkretno, linija 1 (Ustanička - Aleksandra Dubčeka), bila bi duga 15 kilometara, gradila bi se u dve etape i posle izgradnje te trase nastavila bi se izgradnja te linije do Bloka 45.
Putnicima bi od Ustaničke do Trga Republike bilo potrebno 12, a od Vukovog spomenika do Aleksandra Dubčeka 17 minuta.
U zavisnosti od predloga francuskih stručnjaka i dogovora sa predstavnicima grada, biće odlučeno gde će biti glavna stanica, a kandidati su Trg Nikole Pašića i Trg Republike, s tim što ova druga lokacija ima blagu prednost.
Beogradski metro predstavljaće nezavisni šinski sistem, što znači da se neće ukrštati sa ostalim vrstama prevoza, rekao je gradonačelnik Dragan Đilas na sednici Skupštine grada 30. juna prošle godine kada je usvojena informacija o izradi dokumenta "Beogradski metro - osnova za izbor rešenja".
Tri miliona evra francuske donacije omogućiće izradu projektne dokumentacije, a u izjavi Tanjugu Božidar Đelić je najavio da će možda već ovog leta taj posao biti finalizovan, te da će se u postupku gradnje metroa voditi računa da se Srbija ne zadužuje preko potrebe.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
