Srpska pravoslavna crkva, ali i svi hrišćani danas slave uspomenu na Tajnu ili Poslednju večeru Isusa Hrista i njegovih učenika na kojoj su ustanovljeni najsvetiji kanoni hrišćanske crkve i pre svih, sveta tajna pričešća, najsvetija tajna evharistije.
Ovaj praznik, koji se obeležava kao Veliki Četvrtak, jedan je od najznačajnijih događaja u toku Velike ili Stradalne nedelje, u kojoj, prema hrišćanskom predanju, počinje i završava se Hristovo stradanje i njegova zemaljska misija za spas čovečanstva.
Patrijarh Irinej služiće u osam sati liturgiju Svetog Vasilija Velikog u Sabornoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila, a u 17 sati predvodiće i treće Bdenije sa čitanjem dvanaest strasnih Jevanđelja u Crkvi svetog Aleksandra Nevskog.
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar služiće u 10 sati jutarnju misu, a zatim će u 18 sati predvoditi Svetu misu Večere Gospodnje u Katedralnoj crkvi Blažene Đevice Marije.
Prema jevanđelskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima rekao: "Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova".
Zatim je uzeo čašu vina i rekao: "Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha".
Ove reči Hristove ponavljaju se do danas na liturgijama pre pričešća, a veruje se da je dobro tog dana primiti pričešće.
Veliki četvrtak je, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola, jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su poštujući pravoslavni kanon, "postili na vodi", makar pet poslednjih dana.
Veliki ili Časni post traje sedam sedmica, a oni koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.
Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom - telom Hristovim i vinom, koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.
U svim hramovima SPC na ovaj praznik se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, koja se služi 10 puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike, a uveče se čitaju dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, dok narod u crkvi kleči.
(Tanjug)
Patrijarh Irinej služiće u osam sati liturgiju Svetog Vasilija Velikog u Sabornoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila, a u 17 sati predvodiće i treće Bdenije sa čitanjem dvanaest strasnih Jevanđelja u Crkvi svetog Aleksandra Nevskog.
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar služiće u 10 sati jutarnju misu, a zatim će u 18 sati predvoditi Svetu misu Večere Gospodnje u Katedralnoj crkvi Blažene Đevice Marije.
Prema jevanđelskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima rekao: "Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova".
Zatim je uzeo čašu vina i rekao: "Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha".
Ove reči Hristove ponavljaju se do danas na liturgijama pre pričešća, a veruje se da je dobro tog dana primiti pričešće.
Veliki četvrtak je, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola, jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su poštujući pravoslavni kanon, "postili na vodi", makar pet poslednjih dana.
Veliki ili Časni post traje sedam sedmica, a oni koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.
Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom - telom Hristovim i vinom, koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.
U svim hramovima SPC na ovaj praznik se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, koja se služi 10 puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike, a uveče se čitaju dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, dok narod u crkvi kleči.
(Tanjug)
