Rano jutro, još ste napola budni, a miris sveže skuvane kafe polako se širi stanom... Ima li šta lepše od prvih 5 minuta nakon buđenja? Kafa je navika, osećaj doma i ritual koji nas pokreće. Ona nije samo kofein, već trenutak tišine pre buke dana. Ipak, ono što vam verovatno kvari užitak trenutno, jeste cena. Da, kafa je poskupela. I to nije slučajno, niti prolazno.
Poskupljenje kafe nije hir domaćih proizvođača, već refleksija onoga što se događa u svetu. Tržište kafe trenutno je jedno od najosetljivijih i to iz više razloga. Mnogi se pitaju zašto kafa danas košta više nego juče, a važno je osvrnuti se na poreklo - mesta gde se kafa uzgaja, bere, prerađuje i transportuje do vas.
Jedan od ključnih problema je drastičan pad prinosa robuste - sorte kafe poznate po izraženom, gorkastom ukusu i jačoj dozi kofeina. Već dve godine zaredom, zemlje poput Vijetnama, koje su glavni proizvođači robuste, imaju slabije berbe. Manje kafe na tržištu znači veću cenu. Robusta je prvi put u istoriji premašila cenu arabike, što nikada ranije nije zabeleženo. Samo u odnosu na isti period prošle godine, cena robuste na londonskoj berzi je duplirana.
Ni arabika nije pošteđena. Ova cenjena, blago kiselkasta sorta kafe, koju često nalazite u specijalnim mešavinama, doživela je skok cene od čak 140 odsto od februara prošle godine do februara ove. Krajem 2024. godine, cena arabike dostigla je rekordnih 320 centi po funti, čime je premašila rekord star 50 godina, još iz 1977. godine. Ovaj trend poskupljenja nastavio se i u prvim mesecima 2025. godine. Do marta 2025. cena arabike dostigla je čak 420 funti po funti, što predstavlja rast od više od 30 odsto samo u prva tri meseca ove godine.
Kao jedan od glavnih uzroka ovog cenovnog udara ističu se klimatske promene. Iako vam možda zvuči daleko, ali ono što se događa u Brazilu i Vijetnamu, direktno utiče na cenu kafe u Srbiji. U Brazilu su sušni periodi sve duži, a ove godine najduži, još od 1981. Suša znači slabiju berbu, a slabija berba znači manje kafe za ceo svet. Kada se tome dodaju sve češće ekstremne vremenske prilike i nepredvidivi uslovi za uzgoj, jasno je da proizvodnja kafe više nije ono što je nekad bila - stabilna i sigurna.
A onda dolazi i pitanje transporta. Napadi u Crvenom moru ozbiljno remete pomorski saobraćaj. Umesto da koriste Suecki kanal, brodovi koji prevoze robu, uključujući i sirovu kafu, moraju da plove dužom rutom, oko Rta Dobre Nade, što putovanje iz Azije ka Evropi produžava sa oko 30 na čak 90 dana. To automatski znači veće troškove, više čekanja i dodatna logistička opterećenja koja se na kraju prelivaju u cenu proizvoda.
U ovom složenom spletu faktora pojavljuje se još jedan igrač, finansijski fondovi. Uočivši nestašicu i veliki potencijal za zaradu, špekulativni i investicioni fondovi masovno ulažu u sirovu kafu na berzama u Njujorku i Londonu. Ove investicije dodatno podižu cene, stvarajući još veći pritisak na tržište koje je, i bez toga, već uzdrmano.
Na sve to, tu je i promena navika potrošača u Aziji. Tradicionalno orijentisana na čaj, azijska tržišta, naročito Kina, Indija i zemlje jugoistočne Azije, sve više prihvataju kafu kao deo svakodnevice. Kafići niču u velikim gradovima, potrošnja raste, a globalna potražnja premašuje ponudu. Na svetu je sve više ljudi koji žele da započnu dan šoljicom kafe, ali količina kafe koja se proizvede, ne može da zadovolji potražnju.
Na kraju tog globalnog lanca je tržište Srbije. Ma koliko bilo lokalno, ne može da ostane izolovano od ovih trendova. Iako proizvođači i distributeri kafe kod nas godinama ulažu napore da zaštite potrošače od globalnih turbulencija, situacija je došla do tačke kada više nema prostora za amortizaciju. Kako bi se očuvao kvalitet, na koji su potrošači navikli, i osigurao kontinuitet u snabdevanju, kompanije su primorane da koriguju cene. Tome dodatno doprinose i domaći faktori, poput korekcije akciza na kafu, koje su početkom februara usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom od 4,3 odsto.
Sve ove promene ne znače da kafa prestaje da bude dostupna, već da njena cena oslikava situaciju u svetu. Kafa je globalni proizvod koji zavisi od navika milijardi ljudi. Sledeći put kada budete držali šolju u ruci, možda ćete u tom mirisu osetiti i jednu dozu poštovanja. Prema kome i čemu? Prema celom lancu ljudi, prirodi i okolnostima koje su učinile da ta kafa uopšte stigne do vas.
Iako trenutno vidimo turbulencije na svetskim berzama, na kojima se pojavljuju i kratkotrajni padovi u ceni sirove kafe, dugotrajno poskupljenje koje je trajalo više od godinu dana, tek će se osetiti. Samim tim, posledice poskupljenja, koja su trajala duže og godinu dana, sada dolaze na naplatu i očekuje se da će cena kafe ostati visoka u narednom periodu, jer će tržište morati da se prilagodi novim uslovima.
