Obraćanje trudnici sa "Vi" biće neophodno: Srbija dobija prvi vodič za prirodni porođaj, ginekolog otkrio detalje

Srbija, konačno, dobija vodič za prirodni porođaj i ako ga budu poštovali svi u porođajnoj sali, na dobrom smo putu da više nemamo akušersko nasilje i da nam se sva deca rađaju u ljubaznom okruženju u kom su njihove majke poštovane uz ispoštovane sve procedure.

"Ovo je prvi put da se ovakav dokument pojavljuje u srpskom zdravstvu, odavno nam je bio potreban. Mi u struci nismo baš saglasni s terminom akušarsko nasilje, zato što 99% ginekologa radi časno i stručno svoj posao i nisu nasilnici. A u svakoj struci postoje oni koji ne rade kako treba i za to treba da budu sankcionisani. Vodič je prvenstveno nastao da bi se unapredio kvalitet lečenja i zdravlja žena u samom porođaju, a cilj je da se smanji i umiranje i obolevanje žena i dece u porođaju, kao i razlike i odstupanja u nivou nege, bez obzira na mesto i ustanovu, tj. da imamo standardizaciju usluga", kaze prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor GAK "Višegradska", i zamenik predsednika Republičke stručne komisije za ginekologiju i akušerstvo, kao i član Sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Vodič je sačinila Radna grupa Ministarstva zdravlja, a još je na stručnoj raspravi. Skoro sigurno je, navodi Stefanović, da će konačna verzija biti bez većih izmena, a u samom dokumentu navedeno je šta je neophodno uraditi, a šta se preporučuje. Vodič nije obligacija, ali onaj koji postupa suprotno preporukama, ističe Stefanović, treba da ima jake razloge za to i da ih obrazloži pacijentkinji.

Komunikacija i interakcija s trudnicom tokom porođaja

Neophodno je da obraćanje trudnici u porodilištu bude dostojanstveno, ljubazno i s poštovanjem. Neophodno ju je ohrabriti da postavlja pitanja, dati joj potrebno vreme da donese odluke i pomoći joj stručnim mišljenjem u tome

• Preporučuje se, u skladu s dostupnim medicinskim kadrom, obezbeđivanje dovoljno osoblja da trudnica u aktivnoj fazi porođaja ne ostane sama, osim u kratkim vremenskim periodima ili po njenoj želji
• Sve osoblje u porodilištu treba da pruža punu podršku trudnici u porođajnoj sali i koliko god je to moguće poštuje njene individualne, kulturološke ili/i verske običaje
• Trebalo bi se trudnici obraćati jasnim, razumljivim rečnikom, uz čestu proveru da li je informacije razumela i ima li dodatnih pitanja
• Da bi komunikacija s trudnicom bila što uspešnija, preporučuje se da zdravstveni radnik:

a) predstavi se, objasni na kojoj je funkciji i kako će učestvovati u porođaju

b) zadrži ljubazan, miran, a istovremeno profesionalan stav

c) pita trudnicu kako želi da joj se obraćaju i obezbedi pouzdan i profesionalan pristup u komunikaciji, poštujući njenu privatnost i dignitet

• Ohrabriti trudnicu da iznese svoja zapažanja ili dodatna pitanja za plan lečenja, odnosno porođaja koji joj je prezentovan. Ona ima pravo da se tokom porođaja predomisli oko nekih svojih odluka i to treba poštovati
• Neophodno je trudnicu upoznati sa opcijama za obezboljavanje porođaja, kao i mogućim rizicima ili komplikacijama
• Preporučuje se da zdravstveni radnik primarno pažnju usmeri na trudnicu, a ne na dokumentaciju i pomoćne tehničke dijagnostičke procedure
• Zdravstveni radnik treba da razvije osećaj poverenja kod trudnice, da ona može da zatraži pomoć kad god poželi, kao i da prilikom napuštanja porođajne sale trudnici najavi svoj ponovni dolazak
• U slučaju promene ekipe, preporučuje se primopredaja u prisustvu trudnice kako bi upoznala novo osoblje, odnosno kako bi se pred njom na adekvatan način objasnilo kako porođaj protiče do trenutka primopredaje, što će trudnici pružiti osećaj sigurnosti i poverenja
• Ako je moguće, predlaže se obezbeđivanje uslova za što komforniji položaj u kome će se trudnica porađati

"Komunikacija i interakcija sa trudnicom tokom porođaja", veliko je i važno poglavlje, koje, možda i na iznenađenje, detaljno navodi kako se s ljubazno i s poštovanjem ophoditi prema trudnici.

• Informisanost o porođaju mora krenuti već od početka trudnoće i zato je vodič namenjen lekarima u svim nivoima zdravstvene zaštite. Pacijentkinja treba da ima vremena da razmisli o svemu, da dobije informacije i o trajanju faza porođaja, obezboljavanju, vrsti anestezije, mogućim komplikacijama i invazivnim procedurama - od epiziotomije (sečenje međice), preko primene forcepsa (klešta) i vakuum ekstraktora, pa do carskog reza.Navedeno je kad je potreban pismeni, a kada usmeni pristanak - objašnjava prof. Stefanović i dodaje:
• Obraćanje na Vi je neophodno, uz predstavljanje imenom i funkcijom, kao i poštovanje dostojanstva, privatnosti, želja i strahova trudnice. Preporučuje se da ceo tim u porodilištu komunicira ljubazno, uz poštovanje i njenih kulturnih i verskih običaja, kao i da joj da vreme za donošenje odluka, da joj dozvoli i da se predomisli i da razume da je ona u sredini koja joj nije svakodnevna, da može da bude zbunjena. Treba razviti poverenje.

Tok porođaja

Prvo porođajno doba

• aktivna faza obuhvata dilataciju (otvaranje) od 5 cm do kompletne dilatacije, obično ne prelazi 12 sati kod prvorotke i 10 sati kod višerotke, dok je srednje vreme trajanja oko četiri sata kod prvorotke i tri kod višerotke
• prevesti trudnicu u porođajnu salu s dilatacijom od 5 cm ili većom ili ako postoji faktor rizika
• rutinsko klistiranje se ne predlaže na prijemu u porodilište, odluku prepustiti trudnici, nakon detaljnog objašnjenja
• ne predlaže se rutinsko brijanje perinealnog područja pre vaginalnog porođaja, odluku prepustiti trudnici
• predlaže se da se trudnici ponudi epiduralna analgezija pre započinjanja stimulacije oksitocinom ili kasnije ako to ona želi
• kod svih trudnica sa dokazanim usporenim napredovanjem ili zastojenjem porođaja i nakon amniotomije (bušenja vodenjaka, prim. nov.), predlaže se stimulacija porođaja oksitocinom (pospešuje kontrakcije materice), a ako za četiri sata od njegove primene dilatacija napreduje za manje od 2 cm, razmotriti carski rez

Drugo porođajno doba

• podrazumeva vreme od potpune dilatacije grlića materice do rođenja ploda
• neophodno je trudnicu informisati da aktivna faza drugog porođajnog doba traje do tri sata ako je prvorotka, a maksimalno dva ako je višerotka, dok je to sa epiduralnom dva, odnosno jedan sat
• preporučeni položaj trudnice za ekspulziju ploda u Srbiji je litotomni - ležeći na leđima s nogama podignutim, savijenim u kukovima i kolenima i postavljenim u držače
• ponuditi završetak porođaja uz pomoć forcepsa ili vakuum ekstraktora ako je ugroženo stanje trudnice ili/i ploda ili je produžena druga faza
• ako trudnica odbija primenu forcepsa i/ili vakuum ekstraktora, neophodno je: razmotriti druge mogućnosti (carski rez) i informisati je o ograničenosti izbora usled bezbednosti i stepena hitnosti (primer: carski rez nije više izbor ako je glavica ploda previše nisko u karlici).
• kontinuirani CTG se ne preporučuje, postoje dokazi da povećava stopu operativno završenih porođaja
• neophodno je pratiti psihoemocioni status trudnice i njeno ponašanje, položaj trudnice, hidraciju i ublažavanje bolova
• za epiziotomiju (sečenje međice) neophodno zahtevati usmeni ili potpisani informisani pristanak trudnice i obezbediti lokalnu anesteziju
• ne preporučuje se pritisak na fundus materice - zahvat po Kristeleru, može se primeniti tokom dovršenja porođaja uz pomoć vakuuma kad se predlaže doziran pritisak podlakticom na fundus materice
• predlaže se skraćivanje drugog doba kada aktivna faza traje duže od tri sata kod prvorotke ili dva sata kod višerotke

Treće porođajno doba

• vreme od rođenja ploda do ekspulzije posteljice i plodovih ovojka

Nema više da lekar uopšte ne pristaje na carski, za šta majke preminulih beba optužuju ginekologa iz Opšte bolnice Sremska Mitrovica.

Kod svih trudnica s dokazanim usporenim napredovanjem ili zastojenjem porođaja i nakon amniotomije (bušenja vodenjaka, prim. nov.), predlaže se stimulacija oksitocinom (pospešuje kontrakcije materice). A ako za četiri sata od njegove primene dilatacija napreduje za manje od 2 cm, razmotriti carski rez - stoji u vodiču, a prof. Stefanović navodi:

• Treba razlikovati indukciju, koja ide kada porođaj nije počeo, i terapiju oksitocinom, koja se daje kada je već krenuo. Preporučuje se da se oksitocin ne koristi za skraćivanje porođaja kod njegovog dobrog napredovanja, jer tada povećava procenat intervencija vakuumom, forcepsom i carskim rezom.

Kristelerov zahvat iliti pritisak na matericu, ono skakanje i udaranje po stomaku žene, a za koje optuženog ginekologa terete pomenute majke, a što nije neretko u srpskim porodilištima, vodič ne preporučuje. Osim kad mora, ali i tada da bude blago.

• Ne koristiti ga ako nema baš velike nužde, a ona je ako se koristi vakuum da beba brže izađe i ne pati u porođajnom kanalu - ističe ginekolog.

Terapija bola bez dobacivanja osoblja

Posebna je pažnja posvećena terapiji bola, te je navedeno - "sve osoblje trebalo bi da prilagodi svoje lične stavove o obezboljavanju porođaja potrebama i podršci trudnici".

• Subjektivni doživljaj bola u porođaju može se ispoljavati na različite načine, verbalne i neverbalne, i na njega značajno utiču poreklo, običaji, religija, kulturna baština, socio-ekonomski status, kao i postojanje različitih psihološko/psihijatrijskih poremećaja - piše u vodiču, dok prof. Stefanović navodi:
• Pre porođaja ženi dati informaciju da postoji terapija bola na različite načine, i opioidima, lekovima, ali da je još bolja spinalna ili epiduralna, regionalna anestezija, kojom se postiže ograničeno oslobađanje od bola, nikako potpuno, i za koju je potrebna pismena saglasnost. Nažalost, nemamo u svim ustanovama dovoljno anesteziologa i edukovanog kadra. Trudnica mora da zna i da primena regionalne anestezije produžava porođaj i povećava procenat instrumentalnih završavanja porođaja.

Pratilac na porođaju, boljitak I za majku i za bebu

U skladu s mogućnostima ustanove, trebalo bi omogućiti pratnju bliske osobe.

• Preporuke SZO ukazuju na mogući pozitivni uticaj pratioca na porođaju na materinalni ishod (smanjenje procenta carskog reza, manja incidenca perinealne traume (trauma međice), kraće trajanje porođaja, manje korišćenje medikamentoznog obezboljavanja), kao i na neonatalni ishod (nešto više ocene Apgar skora ili nešto veći procenat porodilja koje doje) - piše u predlogu vodiča.

Sečenje međice, iliti stručno epiziotomija, takođe je više nego sporno. Za to je neophodan pristanak trudnice i davanje lokalne anestezije.

• Epiziotomija se radi samo uz jasnu potrebu - da bi se proširio porođajni kanal i beba lakše i pre izašla kako ne bi patila, kao i da bi se izbegle veće povrede na vagini, grliću, međici i sve do debelog creva. Isto tako, treba objašnjenje trudnici i njena saglasnost za forceps ili vakuum ekstrakciju. A ako odbije to dvojem ide se na carski rez. Međutim, ako odbije i carski rez, mora to da potpiše i mora biti informisana o mogućim posledicama te odluke, a one mogu biti vrlo loše za plod - kaže prof. Stefanović.

U poslednjih 10 godina čak 10% je manje porođaja kod nas, ističe poznati ginekolog, a većini pacijentkinja (52%) to je bio prvi:

• Pozitivno prvo iskustvo porođaja, prema SZO, način je pospešivanja nataliteta. Ako imate negativno iskustvo, teže ćete se odlučiti na sledeći porođaj. Na nama je i da, u uslovima ozbiljnog pada nataliteta u Srbiji, učinimo prvo iskustvo porođaja izrazito pozitivnim kako bi to bio najveći stimulans da žena ponovo rađa.

BONUS VIDEO:

(Kurir/MONDO)