Jasmina Gutović je priznala da je davala mito, a sudija Vladimir Vučinić pre početka suđenja grupi optuženoj za zloupotrebe u nabavci citostatika nije naveo detalje sporazuma, nego je rekao da je sud prihvatio sporazum i da je presuda postala pravosnažna.

Početak suđenja Borojevićevoj grupi odložen je za sutra zbog zahteva odbrane za izuzeće zamenice tužioca za organizovani kriminal Mirjane Ilić, o kojem bi trebalo da se izjasni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević.

Advokat Strahinja Kastratović, branilac prvooptuženog Borojevića, zatražio je izuzeće Mirjane Ilić jer namerno nije optužila i službenika farmaceutske kompanije Gorana Orlića, koji je u istrazi priznao da je davao mito, i onda je, prema rečima advokata, veliki deo optužnice zasnovan na njegovom priznanju.

"Orlić je priznao da je učestvovao u izvršenju krivičnog dela, a nije optužen, nego je u predmetu dobio status svedoka, a sa njim nije sklopljen ni sporazum o priznanju krivice. Tražim i da se njegovi iskazi izuzmu iz predmeta, a ako se izuzmu, onda nema dokaza protiv optuženih", rekao je Kastratović.

Dodao je da je zbog, kako je ocenio, takvih propusta tužilaštva, podneo i krivičnu prijavu protiv Mirjane Ilić.

Borojević i još sedam okrivljenih lekara i službenika farmaceutskih kompanija terete se za primanje i davanje mita u vezi sa nabavkom citostatika za Institut za onkologiju.

Pored Borojevića, koji je označen kao vođa grupe, optuženi su i načelnik Odeljenja pedijatrijske onkologije Zoran Bekić, direktor apoteke Ivan Popović i pomoćnik direktora za zdravstvenu delatnost Zoran Tomašević.

Optuženi su i generalni direktor farmaceutske firme Roš Vojislav Petrović, direktor onkološkog sektora kompanije Farmasvis Andreja Soretić i Predrag Marinković i Ana Matović, oboje iz kompanije Astra Zeneka i

Oni su uhapšeni krajem juna 2010. godine.

Borojević, Tomašević, Bekić i Popović su u pritvoru koji im je određen posle hapšenja.

U optužnici se navodi da su se lekari Instituta za onkologiju od marta 2007. godine do kraja 2009. godine dogovarali sa predstavnicima farmaceutskih kompanija da im unapred daju podatke o potrošnji citostatika i o planiranim javnim nabavkama.

Dodaje se i da su lekari uticali na povećanu potrošnju citostatika nekih farmaceutskih kuća, kojima su dostavljali informacije na osnovu kojih su dostavljale najpovoljnije ponude, a onda sa njima zaključivali ugovore o kupovini citostatika.

Lekari su, prema optužnici, dobijali novac od farmaceutskih kuća i na njihove račune uplaćivan je novac za navodne autorske honorare.

Sumnja se da su uzimali pet odsto od celokupnog ostvarenog prometa citostatika.

(Beta)