Evropska komisija će predložiti uvođenje mehanizma za brzo ponovno privremeno vraćanje režima viza pojedinim zemljama "u izuzetnim, vanrednim prilikama", što nikako ne znači vraćanje EU viza Srbiji i Makedoniji.
To je danas agenciji Beta potvrdio Martin Grabjec, portparol u Evropskoj komisiji, koji je naglasio da su "netačni pojedini napisi s tim u vezi u nekim medijima".
Upitan da objasni pouzdanost izveštaja da bi sutra Evropska komisija trebalo da predloži Savetu ministara EU ukidanje režima za putovanje srpskih i makedonskih građana u "šengensku zonu EU" zbog i dalje velikog broja "lažnih azilanata" koji dolaze u EU, Grabjec je rekao da je u pitanju samo dopuna postojeće regulative o režimu EU bez viza za sve zemlje u svetu.
"To ni na koji način ne znači da će biti odmah ponovo uspostavljena obaveza posedovanja viza za građane Srbije koji putuju u EU, već mogućnost daleko bržeg vraćanja viza pojedinim zemljama u izuzetnim situacijama", predočio je predstavnik za štampu komesarke EK za unutrašnje poslove Sesilije Malmstrem.
Savet ministara EU 9. i 10. juna u Luksemburgu treba da usvoji predlog EK, koji je komesarka Malmstrem već obrazložila ministrima unutrašnjih poslova evropske dvadesetsedmorice 12. maja.
Ona je tada naglasila da bi hitnim postupkom, za razliku od sadašnje duge procedure, vize bile vraćene nekoj zemlji "u slučaju da režim bez viza izazove neregularnu imigraciju velikih razmera, ili da bude zloupotreba, odnosno da dovede opasnost bezbednost" Evropske unije.
Malmstrem je, na zasedanja Saveta ministara EU 12. maja izjavila da bi ponovo uvođenje granica unutar šengenske zone usledilo samo dogovorom svih članica Unije i to u "krajnjim situacijama".
U predlogu koji je Evropska komisija podnela za jačanje sistema Šengena se naglašava da je uvođenje režima bez viza EU za neke zapadnobalkanske zemlje "bilo veoma povoljan korak i pokazalo da je moguće dobro osigurati kretanje u bezbednom okruženju".
U dokumentu EK se podvlači da je "sprečavanje neregularne imigracije i očuvanje javne bezbadnosti spojivo s uređenim kretanjem lica".
Napominje se, međutim, da "pojačana pokretljivost putnika u dobroj veri i otklanjanje opasnosti od neregularne migracije i pretnji javnoj politici i bezbednosti moraju biti takođe zajamčeni".
"Kad god to bude primereno, ukoliko se ta ravnoteža poremeti, mora se proveriti mehanizam za proveru vizne liberalizacije, kao što je to u januaru stavila na snagu Evropska komisija za pet zemalja Zapadnog Balkana, kojima ukinute vize 2009. i 2010, a to su Albanija, Bosna i Hercegovina, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija", navodi se.
Evropska komisija naglašava da "ukoliko režim bez viza dovede do šireg neregularnog priliva imigranata ili zloupotreba, odnosno ugrozi bezbednost, Evropska unija na raspolaganju mora imati valjane instrumente da brzo otkloni takve probleme".
Da bi to obezbedila, Komisija će ubrzo predložiti promenu Uredbe 12 o vizama (Visa Regulation 12), kojom se uspostavlja bezbednosna odredba koja bi omogućila vanredno vraćanje režima viza EU za pojedine zemlje.
Pojačani nadzor sprovođenja režima bez viza je EK već uvela u januaru za sve zemlje Zapadnog Balkana, pošto su naročito Francuska, suočena s talasom imigracije sa severa Afrike, i Holandija zatražile da se prevashodno postavi sistem kontrole u novembru uvedenog bezviznog režima za Bosnu i Albaniju.
Ministri unutrašnjih poslova će u junu dobiti i celovit izveštaj Evropske komisije o onome šta je ustanovljeno "mehanizmom pojačanog nadzora" za zapadnobalkanske zemje tad bi, možda, mogli i predložiti neke mere.
U međuvremenu je Belgija, suočena sa i dalje velikim prilivom "lažnih azilanata" iz Srbije i Makedonije, zatražila od Evropske komisije izveštaj o tome šta je ustanovljeno kroz mehanizam "pojačanog nadzora" za zapadnobalkanske zemlje.
Belgija želi da zna i kakve će mere EK i Beograd i Skoplje preduzeti da se ne samo obuzda, već bitno smanji priliv mahom etničkih Albanaca i Roma iz Srbije i Makedonije koji u Belgiju i još neke zemlje EU dolaze s biometrijskih pasošima i zloupotrebljavaju režima bez viza tražeći bez ikakvog osnova "politički azil".
(Beta)
Upitan da objasni pouzdanost izveštaja da bi sutra Evropska komisija trebalo da predloži Savetu ministara EU ukidanje režima za putovanje srpskih i makedonskih građana u "šengensku zonu EU" zbog i dalje velikog broja "lažnih azilanata" koji dolaze u EU, Grabjec je rekao da je u pitanju samo dopuna postojeće regulative o režimu EU bez viza za sve zemlje u svetu.
"To ni na koji način ne znači da će biti odmah ponovo uspostavljena obaveza posedovanja viza za građane Srbije koji putuju u EU, već mogućnost daleko bržeg vraćanja viza pojedinim zemljama u izuzetnim situacijama", predočio je predstavnik za štampu komesarke EK za unutrašnje poslove Sesilije Malmstrem.
Savet ministara EU 9. i 10. juna u Luksemburgu treba da usvoji predlog EK, koji je komesarka Malmstrem već obrazložila ministrima unutrašnjih poslova evropske dvadesetsedmorice 12. maja.
Ona je tada naglasila da bi hitnim postupkom, za razliku od sadašnje duge procedure, vize bile vraćene nekoj zemlji "u slučaju da režim bez viza izazove neregularnu imigraciju velikih razmera, ili da bude zloupotreba, odnosno da dovede opasnost bezbednost" Evropske unije.
Malmstrem je, na zasedanja Saveta ministara EU 12. maja izjavila da bi ponovo uvođenje granica unutar šengenske zone usledilo samo dogovorom svih članica Unije i to u "krajnjim situacijama".
U predlogu koji je Evropska komisija podnela za jačanje sistema Šengena se naglašava da je uvođenje režima bez viza EU za neke zapadnobalkanske zemlje "bilo veoma povoljan korak i pokazalo da je moguće dobro osigurati kretanje u bezbednom okruženju".
U dokumentu EK se podvlači da je "sprečavanje neregularne imigracije i očuvanje javne bezbadnosti spojivo s uređenim kretanjem lica".
Napominje se, međutim, da "pojačana pokretljivost putnika u dobroj veri i otklanjanje opasnosti od neregularne migracije i pretnji javnoj politici i bezbednosti moraju biti takođe zajamčeni".
"Kad god to bude primereno, ukoliko se ta ravnoteža poremeti, mora se proveriti mehanizam za proveru vizne liberalizacije, kao što je to u januaru stavila na snagu Evropska komisija za pet zemalja Zapadnog Balkana, kojima ukinute vize 2009. i 2010, a to su Albanija, Bosna i Hercegovina, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija", navodi se.
Evropska komisija naglašava da "ukoliko režim bez viza dovede do šireg neregularnog priliva imigranata ili zloupotreba, odnosno ugrozi bezbednost, Evropska unija na raspolaganju mora imati valjane instrumente da brzo otkloni takve probleme".
Da bi to obezbedila, Komisija će ubrzo predložiti promenu Uredbe 12 o vizama (Visa Regulation 12), kojom se uspostavlja bezbednosna odredba koja bi omogućila vanredno vraćanje režima viza EU za pojedine zemlje.
Pojačani nadzor sprovođenja režima bez viza je EK već uvela u januaru za sve zemlje Zapadnog Balkana, pošto su naročito Francuska, suočena s talasom imigracije sa severa Afrike, i Holandija zatražile da se prevashodno postavi sistem kontrole u novembru uvedenog bezviznog režima za Bosnu i Albaniju.
Ministri unutrašnjih poslova će u junu dobiti i celovit izveštaj Evropske komisije o onome šta je ustanovljeno "mehanizmom pojačanog nadzora" za zapadnobalkanske zemje tad bi, možda, mogli i predložiti neke mere.
U međuvremenu je Belgija, suočena sa i dalje velikim prilivom "lažnih azilanata" iz Srbije i Makedonije, zatražila od Evropske komisije izveštaj o tome šta je ustanovljeno kroz mehanizam "pojačanog nadzora" za zapadnobalkanske zemlje.
Belgija želi da zna i kakve će mere EK i Beograd i Skoplje preduzeti da se ne samo obuzda, već bitno smanji priliv mahom etničkih Albanaca i Roma iz Srbije i Makedonije koji u Belgiju i još neke zemlje EU dolaze s biometrijskih pasošima i zloupotrebljavaju režima bez viza tražeći bez ikakvog osnova "politički azil".
(Beta)
