Telefoni pčelarskih udruženja usijali su se ovih dana od poziva građana uznemirenih zbog povećanog broja rojeva pčela na zgradama, simsovima prozora i u krošnjama drveća.
Stručnjaci upozoravaju da ujed ovih insekata može biti smrtonosan i apeluju na građane da budu krajnje oprezni!
"Sin je sa terase video da se na prozoru zgrade u Makedonskoj ulici 5 nalazi košnica veličine oko 70 centimetra i širine oko 30. Iznenadili smo se da se u centru grada nalazi toliko veliki roj. Nije nam bilo svejedno. Naročito suprugu, kojeg je pre nekog vremena pčela ujela za jezik dok je jeo voće", priča za "Alo!" Slađana M., koja je zbog najezde ovih insekata kontaktirala sa Udruženjem pčelara iz Beograda.
U tom udruženju rekli su nam da ih je samo proteklog vikenda zvalo desetak građana i tražilo pomoć. Predsednik organizacije Slađan Simonović kaže da su zbog ove vanredne situacije formirane specijalne ekipe za pomoć.
"U periodu od maja do juna pčele se razmnožavaju i stvaraju nova legla. Međutim, nije baš uobičajeno da ih ima u tolikom broju u centru grada. Juče smo pčele skidali sa krošanja drveća u Paštrovićevoj ulici, danas pored Makedonske idemo i do Hrama Svetog Save, Zemuna i Železnika", navodi on, apelujući istovremeno na građane da rojeve ne diraju sami.
"Imati roj pčela na prozoru nije nimalo bezopasno. Za vreme koliko radim ovaj posao video sam sve i svašta. Ljude nadute od otoka, one koji se guše, a jedan kojeg je roj izujedao mi je i na rukama umirao...", upozorava Simonović.
I dr Gorana Isailović, alergolog, objašnjava da posledice ujeda pčele mogu biti fatalne.
"Posledice najviše zavise od mesta ujeda. Najčešće se javljaju crvenilo, svrab, pečenje i otok. Međutim, ukoliko u kratkom vremenu dođe do uboda većeg broja insekata, mogu se pojaviti znaci trovanja sa oštećenjem nervnog sistema.
U teškim slučajevima može doći i do smrti. Najrizičniji je ujed u usta ili jezik, kada može doći do trenutnog gušenja zbog opstrukcije disajnih puteva. Postoje osobe koje su alergične na otrov insekata i dovoljan je samo jedan ubod da dođe do burne reakcije. Veliki je problem što ljudi nisu ni svesni da su alergični dok ne bude suviše kasno...", zaključuje dr Gorana Isailović.
Lekari savetuju da nakon ujeda pčelinju žaoku sljuštite sa kože tupom stranom noža ili noktom i da nikako ne pokušavate žaoku da uhvatite pincetom ili između noktiju, jer ćete tako istisnuti ostatak otrova u kožu.
Mesto ujeda manje pčele ili ose operite sapunom i vodom. Ukoliko se javi otok ili bol, stavite na mesto uboda hladne obloge. Nakon ujeda budno pratite pojavu znaka preosetljivosti kao što su jak bol i otok ili kratak dah i otežano disanje bilo kog stepena.
Ukoliko se radi o ubodu insekta u grlo iz hrane, odmah treba krenuti lekaru jer nekada može doći i do gušenja. Za prvu pomoć, dok ne stignete, sisajte kockice leda iz frižidera.
Ukoliko primetite pčelinjake na prozoru ili terasi, nikako nemojte pokušavati sami da ih skinete. Za pomoć na teritoriji Beograda možete pozvati pčelarsko udruženje čiji je predsednik Slađan Simonović na broj telefona 063/441-349, piše "Alo".
(MONDO)
"Sin je sa terase video da se na prozoru zgrade u Makedonskoj ulici 5 nalazi košnica veličine oko 70 centimetra i širine oko 30. Iznenadili smo se da se u centru grada nalazi toliko veliki roj. Nije nam bilo svejedno. Naročito suprugu, kojeg je pre nekog vremena pčela ujela za jezik dok je jeo voće", priča za "Alo!" Slađana M., koja je zbog najezde ovih insekata kontaktirala sa Udruženjem pčelara iz Beograda.
U tom udruženju rekli su nam da ih je samo proteklog vikenda zvalo desetak građana i tražilo pomoć. Predsednik organizacije Slađan Simonović kaže da su zbog ove vanredne situacije formirane specijalne ekipe za pomoć.
"U periodu od maja do juna pčele se razmnožavaju i stvaraju nova legla. Međutim, nije baš uobičajeno da ih ima u tolikom broju u centru grada. Juče smo pčele skidali sa krošanja drveća u Paštrovićevoj ulici, danas pored Makedonske idemo i do Hrama Svetog Save, Zemuna i Železnika", navodi on, apelujući istovremeno na građane da rojeve ne diraju sami.
"Imati roj pčela na prozoru nije nimalo bezopasno. Za vreme koliko radim ovaj posao video sam sve i svašta. Ljude nadute od otoka, one koji se guše, a jedan kojeg je roj izujedao mi je i na rukama umirao...", upozorava Simonović.
I dr Gorana Isailović, alergolog, objašnjava da posledice ujeda pčele mogu biti fatalne.
"Posledice najviše zavise od mesta ujeda. Najčešće se javljaju crvenilo, svrab, pečenje i otok. Međutim, ukoliko u kratkom vremenu dođe do uboda većeg broja insekata, mogu se pojaviti znaci trovanja sa oštećenjem nervnog sistema.
U teškim slučajevima može doći i do smrti. Najrizičniji je ujed u usta ili jezik, kada može doći do trenutnog gušenja zbog opstrukcije disajnih puteva. Postoje osobe koje su alergične na otrov insekata i dovoljan je samo jedan ubod da dođe do burne reakcije. Veliki je problem što ljudi nisu ni svesni da su alergični dok ne bude suviše kasno...", zaključuje dr Gorana Isailović.
Lekari savetuju da nakon ujeda pčelinju žaoku sljuštite sa kože tupom stranom noža ili noktom i da nikako ne pokušavate žaoku da uhvatite pincetom ili između noktiju, jer ćete tako istisnuti ostatak otrova u kožu.
Mesto ujeda manje pčele ili ose operite sapunom i vodom. Ukoliko se javi otok ili bol, stavite na mesto uboda hladne obloge. Nakon ujeda budno pratite pojavu znaka preosetljivosti kao što su jak bol i otok ili kratak dah i otežano disanje bilo kog stepena.
Ukoliko se radi o ubodu insekta u grlo iz hrane, odmah treba krenuti lekaru jer nekada može doći i do gušenja. Za prvu pomoć, dok ne stignete, sisajte kockice leda iz frižidera.
Ukoliko primetite pčelinjake na prozoru ili terasi, nikako nemojte pokušavati sami da ih skinete. Za pomoć na teritoriji Beograda možete pozvati pčelarsko udruženje čiji je predsednik Slađan Simonović na broj telefona 063/441-349, piše "Alo".
(MONDO)
