Leto će početi u subotu, 21. juna a meteorolozi su najavili sunčan dan sa temperaturom ispod 30 stepeni. I drugi dan vikenda biće pravi letnji, pa ukoliko imate slobodnog vremena beg u prirodu odlična je ideja.
Pozicija Beograda je takva da na manje od sat vremena vožnje možete posetiti mnoga mesta na kojima možete uživati u prirodi i odmoriti oči i dušu među zelenim krošnjama.
U nastavku donosimo nekoliko predloga za izlete u blizini Beograda:
Avala
Avala je najveće i najpoznatije izletiše u okolini Beograda. Istovremeno, to je i najbliža planina glavnom gradu, koja je od 2007. godine zaštićeno prirodno dobro.
Planina je prekrivena samoniklom, uglavnom listopadnim drvećem, a na jednom delu se nalazi i borova šuma. Ima osam izvora vode, a najpoznatiji je Sakinac, sa kojeg je nekada korišćena voda za pivaru Đorđa Vajferta. Po vodu na Sakinac dolaze ne samo meštani podavalskih naselja, već i "iz daleka", a dobra stvar je što je u pitanju uređeni izvor koji ima svoju česmu i nalazi se na glavnoj pešačkoj stazi ka vrhu.
Završetkom obilaznice oko Beograda, Avala je lako dostupna iz svih delova Beograda. Problem, međutim, nastaje vikendom i tokom praznika, kada reke vozila krenu put vrha planine.
Avala nudi niz mogućnosti kako da provedete dan u hladovini ogromnih krošnji. U podnožju se nalazi trim staza i duž nje sprave za vežbanje, kao i teretana na otvorenom, pa oni koji vole ozbiljnu fizičku aktivnost mogu da vežbaju "punim plućima" čistog vazduha.
Pešačka staza kreće od podnožja i ide sve do vrha, odnosno Hotela Avala, spomenika Neznanom junaku i Avalskom tornju. Ko se ne plaši visine i želi da uživa u panorami Beograda, može da se popne na vrh tornja. Od novembra do aprila radno vreme je od 9 do 18 časova, a od aprila do novembra od 9 do 20 časova. Deca do sedam godina plaćaju simboličan jedan dinar za ulazak, dok je za odrasle ulaznica 400 dinara. Postoji i povlašćena ulaznica po ceni od 200 dinara za osnovce, srednjoškolce, studente i penzionere.
Tik pored tornja nalazi se avantura park za decu, a preko puta je crkva brvnara. Na Avali ima više ugostiteljskih objekata za one koji bi da predahnu uz hranu i piće, ali tokom lepih vikend dana i praznika treba se naoružati strpljenjem zbog velikih gužvi i dužeg vremena čekanja na sto i uslugu.
Kosmaj
Kad prođete Avalu, prva sledeća planina je Kosmaj. Posle Avale je druga najbliža Beogradu i druga najniža planina u Srbiji. Važi za vazdušnu banju, pošto se tu formiraju "ruže vetrova" spajanjem vazdušnih struja sa Karpata i Mediterana.
Kosmaj je bogatiji od Avale vodom, tako da ima 95 izvora zdrave vode. Ova planina bogata je i izobiljem biljaka, čak 551, kao i gljivama. Prema nekim podacima, na Kosmaju raste 300 vrsta gljiva.
Simbol Kosmaja je spomenik koji se nalazi na vrhu, a podignut je u spomen palim borcima Kosmajsko-posavskog odreda u Drugom svetskom ratu. Spomenik je podignut 1971. godine, delo je vajara Vojina Stojića i Gradimira Medakovića. Kraci spomenika predstavljaju varnice, a mermerni krug u sredini večni plamen.
Na planini postoji još jedan spomenik, gde je i vidikovac. Iako daleko manji i skromniji od prvog, vrlo je važan jer je podignut u čast borcima Timočke divizije, stradalim u Prvom svetskom ratu.
Koga ne zanima ratnička istorija ovog kraja, vreme može da provede u šetnji ispod gustih krošnji, ali i u obilasku manastira Tresije i Pavlovac. Oba manastira su imena dobila po okolnim potocima. Tresije potiču s početka 1. veka, odnosno iz 1309. godine, a manastir je podignut za vreme kralja Dragutna, dok je Pavlovac izgrađen po naredbi despota Stefana Lazarevića 1417. godine.
Arsenije Čarnojević je u ovom manastiru održao jednu od svojih poslednjih liturgija pred odlazak s narodom u Ugarsku 1690. godine. Turci su potom pobili bratstvo i spalili manastir, a obnovljen je tek 1967.godine.
Kosmaj i njegova okolina nude nekoliko ugostiteljskih objekata, a posebno populano poslednjih godina je imanje jedne privatne pivare gde gosti na proplanku mogu da uživaju na zelenoj travi pod belim suncobranima. Stolova i stolica nema, pa je potrebo da ponesete svoje prostirke i opustite se u ambijentu i miru koji vas okružuje.
Bojčinska šuma
Bojčinska šuma je močvarna šuma u opštini Surčin i pripada reonu Obedske bare. Od 1965. je zaštićeni spomenik prirode.
Kralj Aleksandar koristio je šumu koristio kao lovište, a za vreme Drugog svetskog rata bila je veoma značajan politički, vojni i ekonomski centar. U njoj je 1941. podignut partizanski ustanak u Donjem Sremu. U šumi se skrivao i narod iz okolnih sela, bežeći od Nemaca i ustaša.
Do partizanskih baza, kroz sredinu šume, vodi asfaltni put. Na razdaljini od 2 km od ulaza u šumu, na mestu gde su se nekad nalazile partizanske baze, u kojima se skrivala sremska vojska po zemunicama i katakombama, nalazi se spomen-obeležje postavljeno 1963. godine. U produžetku, naredna tri kilometra nalaze se bare i blato, pa je prohodnost otežana.
Bojčinska šuma je danas poznata po mangulicama i Bojčinskom kulturnom letu. Dok šetate stazama kroz gustu šumu nemojte se iznenaditi ako nešto počne da šuška, a iz grmlja se pomoli dlakava glava s njuškom. U pitanju su mangulice koje slobodno šetaju šumom. Ukoliko imate sreće da naiđete u vreme hranjenje, začućete groktanje svuda oko sebe i videti mangulice kako trčkaraju stazama u pravcu traktora koji donosi hranu.
Kome šetnja nije dovoljna, može da se rekreira i zabavi na trim stazi dužine dva kilometra, uz koju su postavljene prepreke, vozi fijakerim ili jaše lipicanere iz konjičkog kluba "Bojčin". U blizini je i restoran koji nudi domaća tradicionalna jela.
Zabran
Još jedna šuma u okolini Beograda nalazi se u Obrenovcu uz obalu Save. Kroz šumu koju krase krošnje hrasta, jasena, topole i bele vrbe nalaze se uređene staze, kao i trim stazam koje vode do reke.
Paljenje vatre i roštiljanje je dozvoljeno na organizovanim piknik prostorima sa natkrivenim klupama i stolovima.
Ljubitelji prirode pored šetnje mogu da uživaju i uz obalu Save, na kojoj su postavljene ležaljke tako da možete potpuno da se opustite zagledani u reku koja teče.
Pecanje na reci je dozvoljeno, pa tako ovo mesto može biti interesantno i ljubiteljima ribolova. Postoji i streličarski teren, kao i teren za peintbol.
Zabran je mesto mnogobrojnih aktivnosti tokom cele godine. Sve počinje u aprilu, kada i šuma olista, sa svetskim danom aktivizma mladih. Sledi prvomajski uranak, pa pileći ustanak i biciklijada. U junu se održava likovna kolonija Zabran, a u avgustu frizbi open. Jesen u septembru donosi Fišerov memorijal, odnosno takmičenje u pravljenju ribljih čorbi.
Mali Dunav
Ako želite da s decom provedete aktivan dan, tokom kojeg će najmlađi nešto i naučiti, a da im istovremeno bude i zanimljivo - pravo mesto je turističko-ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta Mali Dunav u Vinči. Deca do pet godina ne plaćaju ulaz, za decu do 15 godina karta je 200 dinara, a za odrasle 300. Imanje radi od aprila do prvih dana novembra, od 8 do 16 časova radnim danima, odnosno do 18 sati vikendom.
Posetioci mogu da posete akvarijum sa dunavskim vrstama riba, zoo-vrt sa vodenim pticama, malu vodenu botaničku baštu, oazu barskih kornjača, alasku kolibu – muzej ribarstva, kuću na vodi – sojenicu, kutak posvećen njenom vodi, ostrvo evolucije, naučno-kulturni kutak, naselje praistorijskog ribara, okušaju sreću u ribolovu, plove „Malim Dunavom… ili samo uživaju u prijatnom ambijentu.
Na imanju se nalazi mnoštvo klupa i stolica, a tu je i veliko igralište za decu koje će im dugo držati pažnju dok roditelji odmaraju. Iako postoji kafe u kojem se može uzeti piće, koncept je takav da svi koji dođu slobodno mogu poneti svoju hranu i piće ukoliko u ovom zelenom opuštajućem ambijentu žele da provedu više sati.
Keltsko selo, Inđija
Keltsko selo je tematski kompleks u Inđiji, smešten na ulasku u grad iz pravca Novog Sada. Inspirisano je životom Kelta na ovim prostorima pre oko 2.300 godina, kompleks je zabavno-edukativnog karaktera i namenjen je pre svega deci.
Posetioci mogu da vide tipove keltskih kuća, pokrivene trskom i napravljene od drveta i blata, koje predstavljaju autentična keltska domaćinstva i zanatske radionice.
U jednoj od kuća smešten je i mini muzej sa interesantnim eksponatima, napravljenim na osnovu materijalnih ostataka keltskog plemena Skordisci na području Srema.
Posetiocima Keltskog sela dobrodošlicu pružaju kostimirano osoblje i stručni vodiči koji svojom pričom upotpunjavaju celokupan doživljaj. Takođe, posetioci mogu učestvovati u brojnim radionicama i uživati u različitim sadržajima na otvorenom.
Posetioce dočekuje osoblje u keltskim kostimima, a organizovane radionice pružaju priliku da se gosti okušaju u tradicionalnim zanatima iz tog perioda – izradi posuda od gline, pustovanju vune, tkanju, kovanju šlema, izradi nakita, vezu keltskih ismbola, ali i pisanju keltskih slova i izradi mozaika.
U selu se nalazi malo jezero, mini pozornica, kao i avantura park za decu. Ulaznice za decu od tri do 14 godina su 250 dinara, a za odrasle 350.
Sremski Karlovci
A kada ste već u Inđiji najbolje bi bilo put produžiti ka Sremskim Karlovcima. Ovo malo mesto izuzetno je popularno kod domaćih i stranih turista, pa nije čudno što se vikendom ne može naći slobodan sto.
Sremski Karlovci nude najlepši spoj istorije, kulture, prirode i gastronomije. Posetu možete početi obilaskom čuvene Karlovačke gimnazije, Saborne crkve i Patrijaršijskog dvora, ukoliko je otvoren. Čak i da nije, šetnja senovitom baštom Dvora pruža lep predah.
Neizostavni deo posete Sremskim Karlovcima su vinarije, kojih u ovom mestu ima mnoštvo. Jedan deo njih smešten je u lagumima, koji pružaju opuštajuću hladovinu i mir posle šetnje po karlovačkim brdima.
Ljubitelji prirode mogu da biraju da li će ostatak dana provesti uz Dunav, uz čiju obalu se nalazi nekoliko restorana, ili će otići na Stražilovo na kojem se nalazi grob Branka Radićevića. Takođe, u blizini je i "srpski Koh Chang" (Ko-Čang), ostrvo sa peščanom plažom.
Ukoliko ste rešili da u Karlovcima provedete ceo dan, izdvojite vreme za lutanje sokacima, uz usputne stanice u Muzeju pčelarstva i Zavičajnoj kući, koja oslikava život Podunavskih Švaba.
I za kraj, ukoliko vam zatreba neki lek možete ga naći u apoteci u centru Sremskih Karlovaca. Prolaskom kroz teška drvena vrata ućiće te u najstariju apoteku u Vojvodini, koju je 1890. osnovao Ludvig Štraser. U njoj i dalje postoji stara kasa, kao i drvene vitrine sa mnoštvom malih pregrada i fioka u kojima se čuvaju apotekarski sastojci.
BONUS VIDEO:
(N1/MONDO)
