Najčešći simptomi letnjih virusa koji posebno pogađaju mlade su mučnina, povraćanje, glavobolja i dijareja. Visoka temperatura kao i povećana konzumacija lako kvarljive hrane doprinose širenju infekcija koje se brzo prenose među decom.
Koji virusi najčešće izazivaju stomačne tegobe tokom leta, kako ih na vreme prepoznati i kako sprečiti komplikacije otkrio je dr Saša Milićević, specijalista pedijatrije.
"Deca teže podnose stomačne viruse nego odrasli, zato što veliki deo dečjeg organizma čini voda, i kada gube tečnost povraćanjem ili dijarejom, mnogo teže to podnose. Ukoliko dete ima učestalu dijareju, bolje je odložiti odmor. Ali, ako je to nekoliko dijareja – neka idu, samo da budu u kontaktu sa svojim pedijatrom", kazao je u jutarnjem programu na K1 pedijatar Milićević.
5 do 10 dana pred odmor probiotik
On je savetovao roditelje i da čak ona deca koja nemaju dijareju, 5 do 10 dana pre polaska na odmor piju probiotik i da ga koriste sve vreme boravka na moru.
"Probiotici nisu štetni, već imaju mnogo pozitivnih efekata", dodaje Milićević.
Aktuelni virusi
On je objasnio i da su trenutno među decom prisutni adenovirusi, kao i noro i rota virusi.
"Međutim, može da bude i salmonela prisutna kao bakterija, može stafilokok. Trovanje hranom tokom leta je relativno često. Nije sve virus, ali u značajnom procentu jesu virusi", napominje pedijatar.
Kako lečiti
Milićević ističe i da terapija "nije posebna", već da je ključna nadoknada tečnosti, ali i elektrolita.
"Ako samo vraćamo tečnost, nećemo uspeti da ih nadoknadimo. Najbolji su rastvori za rehidrataciju, koji sadrže elemente koje gubimo – kalijum, natrijum...", pojašnjava.
Pedijatar dodaje i da ovi virusi uglavnom traju od 3 do 5 dana, osim ako dete nema neku crevnu bolest – tada traje duže.
"Ali, čovek kada ode na odmor, tih pet dana mu mnogo znače", kaže Milićević.
Moguće posledice
Jedna od najčešćih posledica stomačnih virusa jeste ekstreman stepen dehidratacije, posebno kada su deca u pitanju, praćen temperaturom, navodi pedijatar.
"Ali, ako dete ne može da unosi tečnost, onda mora da se da infuzija. Ne smemo da dozvolimo da, u današnje vreme, bilo ko nastrada zbog dehidracije. Infuzija je spas – ali prvo treba pokušati unosom tečnosti", kaže doktor i dodaje da virus baš retko može da pređe u hronično oboljenje.
"Retko se dešava da virus pređe u hronično oboljenje. Virusi su uglavnom akutni i sezonski", zaključuje.
Psihološki faktor i putovanja
Milićević napominje i da u slučajevima kada ljudi tokom putovanja dobiju zatvor ili dijareju, često postoji i taj "psihološki faktor", što je jedva problematično.
"Probiotici su tu jako dobri. Ljudi koji su emotivniji i nervozniji su podložniji ovakvim reakcijama pri promeni sredine", pojašnjava.
Bez čega ne treba krenuti na letovanje
Pedijatar je naglasio i bez kojih lekova u putnoj apoteci nikako ne treba krenuti na odmor.
"Probiotik, lek protiv alergije – antihistaminik. Ujedi insekata su veoma česti, meduze znaju da naprave problem na koži kod dece i odraslih. Treba poneti kapi za nos, sredstva protiv gorenja, sredstva protiv insekata. Neka ponesu i antibiotik, ali da ga ne daju bez saveta lekara. Takođe i lek protiv povišene temperature", zaključio je doktor Milićević.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO)
