Dok hiljade građana Srbije bezbrižno provode letnji odmor, grupa naših turista na Kipru suočila se sa dramatičnim obrtom - iako su imali uredno kupljene karte za povratak, ostali su zaglavljeni na aerodromu u Larnaki. Njihov avion za Beograd odleteo je sa čak 130 praznih mesta, a šokirani putnici ostali su bez smeštaja, jasnih informacija i adekvatne podrške.
"Stvar koja je pokvarila njihov odmor jeste problem u organizaciji - tačnije, neorganizaciji od strane avio-kompanije", rekao je Aleksandar Seničić, direktor Jute, gostujući u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
Agencija je organizovala aranžman u saradnji sa low-cost prevoznikom, poslala putnike na destinaciju i logično je da je obezbedila i njihov povratak. Zašto su se na dan leta iz Larnake imena tih putnika jednostavno izgubila iz sistema, pitanje je na koje odgovor mora da da avio-kompanija.
Seničić je naglasio da je, uprkos neradnom danu, turistička agencija preduzela sve raspoložive mere - obezbedila je obroke i osveženje na aerodromu, kao i hotelski smeštaj i nove avionske karte za sledeći dan. Putnici su vraćeni u Srbiju, a agencija je, prema njegovim rečima, postupila u skladu sa zakonom i propisima.
"Verujem da će se deo putnika žaliti, posebno oni koji su putovali sa malom decom, i na to imaju potpuno pravo", dodao je on.
Po Zakonu o turizmu, odgovornost za organizaciju snosi turistička agencija, ali u ovom slučaju se jasno vidi da je do greške došlo u sistemu avio-kompanije.
"Avio kompanija na pravila grešku, kako i zašto, to će se utvrditi. Već nekoliko puta tokom ove sezone smo imali pritužbe određenog broja individualnih putnika, koji su otišli na neke destinacije, ali se onda nisu našli u sistemu avio kompanije za povratak. Očigledno je problem u nekom novom softveru koji je ove godine avio kompanija uvela i gde se pojavljuju takve vrste grešaka. Ove se prvi put desilo sa grupom putnika. Sreća je da su bili u organizaciji turističke agencije koja je preuzela deo odgovornosti, da nije bilo tako, putnici bi ostali na aerodromu i morali bi sami da plate svoje karte, a ne da im obezbedi turistička agencija. Zbog toga ističemo da se pazi na koji način putujemo i organizujemo svoje putovanje.
Putnici imaju pravo na obeštećenje: Evo kome treba da se žale
Srpski turisti koji su ostali zarobljeni na aerodromu u Larnaki, uprkos važećim kartama za povratak, imaju pravo da traže nadoknadu - ali procedura nije jednostavna.
Kako je objasnio Aleksandar Seničić, direktor Jute, putnici najpre treba da se obrate turističkoj agenciji koja je bila organizator putovanja.
"Nažalost, u ovakvim situacijama ne možemo odmah uključiti avio-kompaniju u proces rešavanja reklamacija. Po Zakonu o turizmu, putnici prvo treba da se žale agenciji koja je organizovala aranžman. Ukoliko dođe do tužbi, preporuka je da se u parničnom postupku prvo tuži turistička agencija kao organizator, a zatim i avio-kompanija kao odgovorna za konkretan propus", naveo je Seničić u emisiji "Uranak" na K1 i dodaje:
"Oni mogu da se žale agenciji, da potražuju kompenzaciju za koju treba biti realan i tražiti iznos koji je uređen međunarodnim sporazumima, to je između 200-400 evra po putniku. Ono što verujem da će uraditi avio kompanija je povraćaj cene avio karte, koju objektivno nisu iskoristili. Agencika je takođe snosila velike troškove, koje će verujem naplatiti od avio kompanije", kazao je Seničić.
Planirate putovanje? Ovo su stvari na koje morate obratiti pažnju
Nakon neprijatnosti koje su doživeli srpski turisti na Kipru, važno je podsetiti na osnovna pravila bezbednog planiranja putovanja. Kako ističe Aleksandar Seničić, direktor Jute, najvažnije je da se aranžmani uplaćuju isključivo preko legalnih i proverenih subjekata.
"Prvenstveno treba voditi računa da se putovanja ugovaraju sa registrovanim turističkim agencijama ili direktno sa avio-kompanijama. Nikako ne treba davati poverenje osobama koje oglašavaju smeštaj ili aranžmane na društvenim mrežama", upozorio je Seničić u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
Prema njegovim rečima, siva zona u turizmu postaje sve veći problem - broj prevara koje dolaze od individualaca koji preko svojih profila nude smeštaj ili aranžmane raste iz godine u godinu.
"Ljudi često u želji da uštede nekoliko desetina evra nasednu na prevaru i na kraju ostanu bez ičega - bez novca, bez putovanja i bez zaštite, jer pravno ne mogu da dokažu ništa", objasnio je Seničić.
Prava putnika zavise od ugovora
Planiranje odmora ne bi smelo da se završi samo izborom destinacije i plaćanjem aranžmana - da biste bili zaštićeni u slučaju problema, važno je da obratite pažnju na pravne aspekte ugovora.
Kako upozorava Aleksandar Seničić, direktor Jute, ne treba se oslanjati na usmene dogovore sa zaposlenima u agenciji.
"Vrlo je važno da se zna da ono što radnik u turističkoj agenciji kaže usmeno nema nikakvu pravnu vrednost. Jedino što važi jeste ono što je napisano u ugovoru o putovanju. Zato je neophodno da se sve usluge i detalji jasno navedu u tom dokumentu", istakao je Seničić u emisiji „Uranak“ na K1.
Uz ugovor, putnik mora da dobije i opšte uslove putovanja, u kojima su precizno definisana njegova prava i obaveze, kao i mogućnosti reklamacije. Konačno, ključni dokument koji garantuje sigurnost jeste garancija putovanja.
"Garancija je obavezna i služi upravo u slučaju da dođe do problema - ako agencija ne ispuni uslugu, napravi ozbiljan propust ili čak prestane da radi. U tom slučaju, uz garanciju, fiskalni račun i ugovor, putnik može da traži nadoknadu od osiguravajućeg društva koje je izdalo garanciju", objasnio je Seničić.
Ovo su koraci koje svaki putnik treba da preduzme kako bi bio zaštićen i znao svoja prava - jer kada nešto pođe po zlu, važno je da pravno imate na šta da se pozovete.
BONUS VIDEO:
(K1/MONDO)
