Zbog nedostatka padavina i visokih temperatura, čak 85 odsto reka je na biološkom minimumu, a pojedine su već potpuno presušile, upozorava Jelena Jerinić, šefica Odseka za hidrološke prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Sve duži i učestaliji periodi bez padavina, uz visoke temperature, doveli su do dramatičnog pada vodostaja u Srbiji. Prema rečima Jelene Jerinić, šefice Odseka za hidrološke prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), trenutno je čak 85 odsto reka u zemlji na biološkom minimumu, a neke su već u potpunosti presušile.
"Male reke u pojedinim krajevima već su presušile. Neke će tek presušiti, kao što je slučaj sa Jesenicom, a neke beleže novi istorijski minimum, poput Velike Morave kod Varvarina", navodi Jerinićeva.
Velike reke trenutno stabilne — Sava i Morava kritične za plovidbu
Prema rečima Jelene Jerinić iz RHMZ-a, vodostaji velikih reka u Srbiji su trenutno u granicama prihvatljivog, uprkos dugotrajnim sušnim periodima.
"Kada je reč o većim rekama, možemo biti relativno zadovoljni s obzirom na sve okolnosti. Vodostaji su u domenu srednje niskih do srednjih vrednosti, izuzev Velike Morave, koja je već nekoliko meseci na niskom nivou. Ono što je važno — plovidba nigde nije obustavljena", istakla je Jerinićeva.
Ipak, pojedine deonice i dalje predstavljaju kritične tačke za rečni saobraćaj, posebno za manja plovila.
"Kritična je Morava zbog malih plovila koja njom plove, kao i Sava uzvodno od Beograda, gde su plovidbeni nivoi izuzetno niski", naglasila je Jerinićeva.
Objašnjava da stabilnost vodostaja velikih reka u velikoj meri zavisi od dotoka iz inostranstva, odnosno od padavina u Evropi.
"Zahvaljujući padavinama na izvorištima velikih reka, trenutna situacija je relativno povoljna. Nigde nije obustavljena plovidba", dodaje ona.
Termoelektrane zavise od vodostaja - Đerdap u boljoj poziciji
Hidrološka situacija u Srbiji direktno utiče i na proizvodnju električne energije u hidroelektranama, posebno u letnjim mesecima kada je potrošnja visoka.
"Hidroelektrana Đerdap imala je korist od porasta vodostaja Dunava tokom prethodnih meseci, pa je trenutni protok oko 3.500 kubika u sekundi, što omogućava stabilnu proizvodnju struje", navela je Jelena Jerinić iz RHMZ-a.
Međutim, neke druge elektrane se suočavaju s izazovima.
"Za razliku od Đerdapa, hidroelektrane u Bajinoj Bašti i Zvorniku imaju problema, jer je vodostaj na Savi veoma nizak", upozorava Jerinićeva.
Bez većih padavina na vidiku
Iako je najavljena promena vremena, u narednim danima ne očekuju se značajnije padavine, upozoravaju iz RHMZ-a.
"Potreban nam je jak ciklon sa velikom količinom padavina — najmanje od 100 do 200 litara po metru kvadratnom, i to u kontinuitetu od nekoliko dana. Tek tada bi se mogli napuniti zemljišni rezervoari i pokrenuti oživljavanje slivova", objašnjava Jerinićeva.
Nadzor 24 sata dnevno
Sve hidrološke službe nalaze se na terenu i sprovode kontinuirano praćenje stanja na rekama, naglašavaju iz Zavoda.
"U ovakvim situacijama aktiviramo pojačan nadzor. Praćenje vodostaja traje 24 sata dnevno, a sve informacije se redovno razmenjuju između službi", zaključila je Jerinićeva.
Jun 2025. godine apsolutni "rekorder"
RHMZ je ranije objavio da je jun 2025. godine najsušniji period otkako se vrše merenja.
"Period od juna do avgusta postaje sušniji, a klimatski maksimum padavina pomera se ka ranijim mesecima. Iako iz godine u godinu mogu postojati veće ili manje razlike, tendencija je takva da je jun sve sušniji, zajedno sa julom i avgustom", dodaje.
Sedam od deset najsušnijih meseci jun od 1951. do 2025. godine desili su se od 2000. naovamo s tim što je ovaj apsolutno rekordan uz manjak padavina od skoro 80 mm u odnosu na normalu (1991-2020).
(MONDO/RTS)
