Cena širokog spektra proizvoda, od povrća u Kaliforniji do kafe u Brazilu, zabeležila je dramatične skokove poslednjih godina zbog vremenskih uslova koji su bili "toliko ekstremni da prevazilaze sve istorijske presedane", navodi se u studiji koju je predvodio Maksimilijan Koc.
Prethodna istraživanja bavila su se time kako visoke temperature dugoročno utiču na cene hrane, smanjujući prinose i pogađajući lance snabdevanja. Novo istraživanje analiziralo je 16 primera iz 18 zemalja širom sveta, gde su cene naglo porasle kao rezultat ekstremne toplote, suše ili jakih padavina u periodu od 2022. do 2024. godine.
Na primer, cena povrća u Kaliforniji i Arizoni porasla je za 80% u novembru 2022. u odnosu na isti mesec prethodne godine, jer su ove američke savezne države tokom leta 2022. pretrpele ekstremne vrućine i nestašice vode.
Cena kupusa u Južnoj Koreji bila je 70% viša u septembru prošle godine u odnosu na godinu ranije, nakon toplotnog talasa u avgustu.
Cena maslinovog ulja porasla je za 50% u Evropi u januaru 2024, nakon suše u Italiji i Španiji tokom 2022. i 2023. godine. Jedna od najtežih suša u Meksiku u poslednjih deset godina takođe je u tom mesecu dovela do poskupljenja voća i povrća za 20%.
Cene pirinča u Japanu skočile su za 48% u septembru 2024, nakon toplotnog talasa koji je bio najtopliji od kada se vodi evidencija (od 1946. godine), osim podjednako vrelog leta 2023.
Gana i Obala Slonovače proizvode skoro 60% svetskog kakaa, pa je toplotni talas koji je tamo zabeležen početkom 2024. godine, a za koji naučnici kažu da je zbog klimatskih promena bio za 4 stepena topliji, doveo do skoka svetske cene kakaa za neverovatnih 280% u aprilu te godine.
Studija navodi da zdrava hrana obično košta više od manje zdravih alternativa, pa skok cena hrane često dovodi do toga da domaćinstva sa nižim prihodima štede na voću i povrću. To nosi sa sobom "lančane društvene rizike", jer cene pod uticajem vremenskih prilika mogu doprineti zdravstvenim problemima poput neuhranjenosti, dijabetesa tipa 2 i bolesti srca.
Ekstremni vremenski uslovi, povećavajući cene hrane, takođe mogu pogoršati ukupnu inflaciju, što može izazvati političke nemire i društvene potrese, upozoravaju istraživači.
"Dok ne dostignemo nultu emisiju gasova staklene bašte, ekstremne vremenske prilike će postajati sve gore, a one već uništavaju useve i povećavaju cenu hrane širom sveta", rekao je Koc, koji radi za Institut za istraživanje uticaja klime u Potsdamu.
"Ljudi to primećuju, rast cena hrane je drugi najčešći uticaj klime koji osećaju u svakodnevnom životu, odmah nakon ekstremnih vrućina."
Nalazi dopunjuju sve veću bazu naučnih saznanja o tome kako klimatske promene utiču na poljoprivredu širom sveta, kaže Tim Benton, profesor ekologije na Univerzitetu u Lidsu u Engleskoj.
"Nedostatak u snabdevanju neizbežno utiče na tržišta, podižući cene za one koji kupuju hranu. Nažalost, ovaj uticaj na cene hrane dodatno se pogoršava u svetu koji je sve napetiji i u kojem su globalne trgovinske veze pod tenzijom zbog sukoba ili trgovinskih sporova", rekao je Benton za CNN.
"Sve više ćemo živeti u svetu u kojem je nestabilnost norma, što će dovesti do trajne 'krize troškova života'. Što duže budemo odlagali odlučnu borbu protiv klimatskih promena, to će posledice biti teže za sve nas", dodao je.
BONUS VIDEO:
(CNN/MONDO)
