Zašto su pčele nevidljivi heroji prirode?
„Ako bi pčele nestale sa Zemljine površine, čovečanstvu ne bi preostalo više od četiri godine“.
Ova rečenica, pripisana Albertu Ajnštajnu, odavno je prešla put od urbane legende do globalnog znaka uzbune. Pčele su postale simbol u kampanjama i modnim editorijalima, ali stvarni pomak počinje tek kad se pažnja spusti na zemlju, na njive, školske ogledne parcele i redove medonosnog drveća.
Poruka je jasna – bez oprašivača naš prehrambeni sistem bio bi veoma ugrožen.
Inicijative i sve(s)t - prostor za akciju
Svetska javnost je problem oprašivača najjače „osetila“ kada se Anđelina Džoli pre nekoliko godina fotografisala prekrivena pčelama za potrebe kampanje Women For Bees. Slika koja je spojila glamur i ranjivost prirode u jedan kadar, uspešno je predstavila simboliku koja je pokazala da su pčele i drugi oprašivači okosnica našeg sistema.
Ali svaka moćna slika traži jednako moćan nastavak – konkretan akcioni plan.
Isti princip, ali na konkretnom terenu
Iza svake snažne slike trebalo bi da stoji jednako snažan nastavak u stvarnosti koji podrazumeva plan, ljude i korake koji prave vidljivu promenu. Upravo to donosi inicijativa „Zajedno pčelama na dar“: kompanija Nestlé Srbija, u partnerstvu sa pet poljoprivrednih škola, na školskim oglednim parcelama postavlja polinatorske trake i sadi medonosno drveće duž proizvodnih površina. Tako nastaje mreža novih staništa za pčele i druge oprašivače, a učenici usvajaju regenerativne prakse kroz rad, od planiranja setve i rasporeda sadnje do sezonskog praćenja vegetacije, merenja i redovnog održavanja.
Na školskim njivama niču „zelene trake“ sa autohtonim medonosnim vrstama i novim sadnicama koje povezuju razbijene delove staništa i vraćaju dinamiku u poljoprivredni ekosistem. Istovremeno, đaci razvijaju navike praćenja i evidencije, što ujedno predstavlja i temelje dobre prakse prakse.
Zašto su polinatorske trake ključne
Trake vraćaju kontinuitet staništa duž ivica njiva, oko kanala i voćnjaka. Kroz sukcesivno cvetanje obezbeđuju hranu i zaklon, pa funkcionišu kao „zeleni koridori“ za insekte. To je suština regenerativne poljoprivrede, umesto prekomerne upotrebe pesticida, obnavljaju se funkcije ekosistema i povećava otpornost useva.
Kako građani učestvuju
Inicijativa uključuje i javnost, pa tokomaktivacije, od svake kupovine Nestlé proizvoda od najmanje 199 dinara, uz registraciju računa, deo sredstava usmerava se za sadnju novih polinatorskih traka i medonosnog drveća. Aktivacija traje do 14. novembra i sprovodi se u trgovinskim lancima širom Srbije. Na taj način svakodnevna kupovina daje konkretan „ekološki rezultat“.
Edukacija na konkretnom primeru
Ovaj pristup briše granicu između edukacije i proizvodnje. Školske njive funkcionišu kao laboratorije na otvorenom gde se planiraju setve, prate faze cvetanja, meri prisustvo oprašivača i beleže rezultati iz sezone u sezonu. Sledeća generacija proizvođača hrane usvaja drugačiji način rada, čiji je cilj da unapredi sistem proizvodnje - najpre se gradi stanište, čuva vlaga i plodnost, a tek potom razmatraju zaštitne mere. Tako znanje ne ostaje na papiru, već prelazi u rutinu koja se vidi na parceli.
Rezultat su otporniji usevi, zdravije zemljište i stabilniji prinosi, ali i nešto još važnije – poljoprivredna proizvodnja koja čuva prirodu.
Jer, kad pčele dobiju prostor, polja dobijaju održivu budućnost.
