Planina Tara odiše prelepom prirodom, međutim u zimskom periodu i nije baš gostoljubiva za život. U planini je tada malo ljudi, ne zadržavaju se mnogo napolju zbog niskih temperatura i snega, ipak u naizgled napuštenoj kolibi živi i radi Petar. On je davne 1966. pričao o svom nesvakidašnjem načinu života za jednog petnaestogodišnjaka.
Petra neretko posećuju mnogobrojne divlje životinje, ponekad su one bezazlene a ponekakad se pojavi i koja opasnija.
"Ja ovde čuvam ovce tokom cele godine, čuvam i ovce mojih komšija. Živim sam, sam kuvam spremam, šijem, perem... Ujutru ustanem cepam drva i sam ložim vatru. Sve radim sam. Kad nemam ništa u kući od hrane onda uzmem od oca", pričao je tada Petar i dodajo:
"Išao sam u školu pet godina. Tukao me je učitelj Mile Gazdić što nisam dobro učio. Kada sam pobegao iz škole u šumu, po polju sam čupao raž i nosio u šumu, na jednu stenu, i tu sam spavao. Nisam smeo da idem kući jer znao sam da će roditelji da me tuču", pričao je Petar na tronoši, usred brvnare, u kojoj je imao još raspali krevet, siniju i stari šporet, a što smo videli zahvaljujući emisiji "Trezor.
Kako je Petar naglasio njegov učitelj je bio dobar čovek, kaže, da ga je tukao više završio bi i osam razreda, ne bi čovao ovce, radio bi nešto drugo.
Pretar je potpuno sam u kolibi, udaljen na više od dva i po sata od drugog sela i roditelja. On je sebi i otac i majka. Planina ga je svemu naučila. Rešava svakodnevno sve prilike i neprilike i ništa mu nije naporno.
"Koliba šuplja. Stavim krparu, udarim ekser tamo i vamo i okačim tu krparu na vrata, koja su bila okrenuta na sever. Kad se probudim ujutru, džaba. Ono opet naduvalo snijega, tamo do kreveta. Šuplja vrata. Al' naučiš na sve. Hladnoća se nauči, ko i žega. I na težak život se nauči", seća se Petar.
Objasnio je i kako izgledaju njegovi dani. Uvek ima nešto da se radi, od jutra do večeri.
"U zimsko doba su kratki dani, prvo spremim stoku pa jedem ono što sam sam spremio. Pošto nemam novine, čitam samo neku staru knjigu o Marku Kraljeviću uz malu noćnu lampu. Čitao sam je 100 puta i sve sam upamtio. Mnogo volim junačke knjige ali nemam ih, a nemam ni mnogo vremena" rekao je.
U moru svakodnevnih obaveza ipak pronađe i malo slobodnog vremena za zabavu.
"Kad dobijem malo više vremena, idem u hotel da gledam televizor. Gledao sam kako se tuču severni Vijetnamci i Amerikanci. Gledao sam kako Amerikanci iskaču iz helikoptera u severni Vijetnam. Gledao sam kako muče zarobljenike, tuču i stavljaju ih na truju, bacaju ih u vodu", pričao je Petar te '66. kao dete.
Da je Petar snalažljiv dokazuje i to da je kao dečak "radio" kao vodič turistima koji su dolazili na odmor.
"Preko leta vodim turiste u kanjon, kada imam slobodnog vremena, nudili su mi pare, ali nisam uzeo, jer sam imao vrena, bio sam im kao vodič"
Petar je imao veliki san, želeo je da ode u armiju i da postane neko ko ima ozbiljnu svrhu, ali problem je bio što nije imao završenu osnovnu školu.
"Voleo bih i da radim kao šofer, da vučem balvane tad bih imao više para i bolje bih živeo. Gledao sam drugu decu u hotelu, video sam kako se oblače, voleo bih i ja tako, ali ko mi je kriv? Sam sam kriv", pričao je tada i dodao:
"Ne trevljavam se sa ljudima. Više se trevljavam sa životinjama. Više se plašim kad se trevim sa mečkom, jer kad vodi male, oće da napadne. I onda tražim krivo drvo, medved ne može uz krivo drvo. Medveda se ne plašim mnogo, neće da napadne, samo mečka. Zviznem malo na njega i pobegne. Divlje se svinje najviše plašim jer ona u sekundu može da rascijepi iksana i pojde", ovako je 1966. pričao tada petnaestogodišnji Petar Živanović i dodao:
"Mnogi ljudi imaju pušku, mogli bi da ubiju medveda. Ali s tim što, ako ubiješ medveda, moraš da daš sto 'iljada. A medved, ako ubije čoveka, daju porodici 50 'iljada. A ne znam kad bi se zaratilo, neka traže medveda da ratuje umesto čoveka.
Otac je ponekad dolazio da obiđe dečaka, rastanci su mu uvek padali teško, Mileta mu je donosio malo hrane i slao pozdrave od majke i sestara. Razgovoi su bili kratki.
Seća se i kako su ga mnogi maltretirali:
"Čuvam ovce, tamo ograda, 'vamo ograda. Naiđe auto, izađe neki, udari me nogom u zadnjicu i kaže 'Mamu ti seljačku, sad teraš ovce kada ja treba da prođem!' Neka probaju gospoda to da urade u Švajcarskoj, nikad više neće voziti auto i još će da plati stres ako krave daju malo mleka, a stoka za klanje pa ne valja meso. Svašta sam doživeo i od divljih šumara. U Švajcarskoj u četinarske sadnice puštaju ovce da otrebe travu, da oni ne bi čupali. A kod nas su stavili petokrake na čelo i zajmili goniti babe da im ne daju da napasu kravu da bi namuzle šolju mleka unučetu. Zimsko vreme, poneo sam grane što su pale, a šumar: Baci to. Ako granje i suta ne bude ovde, napraviću prijavu protiv tebe", pričao je ranije.
Pričao je i koliko mu je značilo kada mu neko dođe u posetu i prespava sa njim, da ne bude sam:
"Leti je bila starija sestra sa mnom u kolibi. Spavali smo u tom u jedinom krevetu, slama dole. Kažem joj: 'Šta 'vo kmeči?', a ona će: Ćuti, spavaj, ovca breknica. Znaš šta je ovca breknica, to je ona koja stenje, preživa. Sestra ustaje da muze ovce i krave, a ja da namestim krevet, kad, sunce ti ljubim, crna guja pod jastukom, ko najveća pita. Šiknu, ode, počnem kukati. Nisam posle hteo leći dok nisam sve to pretreso. Kad bi imao tranzistor, voleo bi ovde da ga slušam. Ne mogu da pređem tamo hotelu, vejavica velika".
Gde je danas Petar sa Tare?
Prošlo je više od 50 dodina kada se Petar ponovo pojavio, objasnio je kako sada živi, šta je sve uradio proteklih godina i to sa i dalje samo četiri razreda osnovne škole. On se u međuvremenu oženio, dobio decu i unučiće, mir je pronašao u Švajcarskoj.
Pričao je da nije mnogo vremena provodio sa decom, dosta je radio, od ujutru do uveče. Deca su pričala sa majkom i pitala se o Petrom detinjstvu i bila su šokirana kako je mogao sam da odrasta, radi teške poslove i snalazi se. Milunka, njegova supruga objašnjavala je da Petar sa njima nije išao na letovanje, samo ih odveze i vrati se, obaveze mu nisu dozvoljavale.
Na pitanje da li je zadovoljan odgovorio je:
"Ja sam na sve zadovoljan, imam zdravu decu, školovanu, kulturnu. Vole svoju zemlju".
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
