Svetski fond za zaštitu prirode (WWF) obavestio je juče javnost da prekida saradnju sa svojim ambasadorom u Srbiji, popularnim hrvatskim svetskim putnikom Kristijanom Iličićem.
Kao razlog su naveli Iličićevo "neprimereno uznemiravanja anakonde" u video klipovima koje je bloger objavio na svojim profilima na društvenim mrežama.
"Svaki oblik uznemiravanja ili zlostavljanja životinja suprotstavlja se našoj misiji i vrednostima koje zastupamo. Apelujemo na sve da poštuju životinjski svet i pridržavaju se smernica za njihovu zaštitu", dodali su iz WWF-a.
Iličić, međutim, smatra da nije učinio ništa loše i na svom Fejsbuku je ponudio objašnjenje jednog od spornih snimaka, na kojem se vidi kako pokušava i na kraju uspeva da uhvati anakondu dugačku četiri metra u venecuelanskoj močvari.
On je napomenuo da to što je on uradio "nije nikakvo mučenje, stres ili nasilje nad životinjom", već nešto što lokalci rade svaki dan kada treba da sklone anakondu s nekog mesta kako ne bi naudila drugim životinjama ili ljudima. Njegovu objavu prenosimo u celosti:
"Budući da ima jako puno komentara za anakondu odlučio sam malo detaljnije objasniti celu priču, ne da se pravdam ovima koji me osuđuju već da svi vi koji me pratite i podržavate dobijete širu sliku. Da dobijete utisak kako izgleda realan, svakodnevni život ljudi koji već generacijama žive uz anakonde. Los Llanos gde smo bili je jedan od najbogatijih ekosistema na planeti. To su ravnice, močvare, reke i stotine kilometara vodene površine gde anakonde žive doslovno uz ljude. Tamo se anakonde pojavljuju uz farmu, kod mesta gde se napaja stoka, prelazi put kojim ljudi prolaze svaki dan ili se sklone u jarak pored kuće.
To nije nikakva senzacija, to je realnost koja tamo postoji decenijama, potpuno prirodna i normalna. U ovom mestu 'safari' s anakondama postoji jednako dugo. To nije nikakav spektakl izmišljen za turiste, nego svakodnevni posao lokalnih vodiča koji znaju svaki kanal, svaku rupu, svako mesto gde se anakonde sunčaju ili odmaraju. Oni ih znaju podići bezbolno, znaju koliko dugo smeju da ih drže, znaju kada ih treba vratiti, znaju gde ih ne smeju hvatati i znaju da procene ponašanje zmije bolje nego iko. To je znanje koje se prenosi iz generacije u generaciju i deo je njihove tradicije, kulture i načina života. Ja tamo nisam prvi put. U Venecuelu dolazim već petu godinu i upravo su me ti isti lokalci naučili kako se anakonda pravilno podiže i drži.
To nije nešto što možeš naučiti 'iz filma' ili 'iz teorije'. To je nešto što ti pokaže čovek koji s tim životinjama živi ceo život, i koji zna tačno kako ih primiti da im ne naneseš nikakvu štetu. Anakondi ne možeš da priđeš i da je pomaziš kao mačku. Ako želiš da se zaštitiš, ako želiš da se makneš s puta, ili ako želiš da je pomeriš od farme, moraš je uzeti pravilno. To je jedini način. Ono što se vidi u videu nije nikakvo mučenje, stres ili nasilje nad životinjom. To je ono što lokalci rade svaki dan, maknu anakondu s mesta gde može da naudi stoci ili deci, podignu je, sklone malo dalje i puste. Anakonda je neverovatno snažna, elastična i otporna životinja. Kratko podizanje njoj ne predstavlja nikakvu opasnost, pogotovo ne kada to rade ljudi koji to rade ceo svoj život.
Ja sam tamo bio s njima, uz njihovo vodstvo i uz njihovo znanje. Zmija nije bila povređena, nije bila izložena nikakvoj opasnosti, puštena je odmah nakon snimanja i nastavila je svojim putem potpuno mirno. U komentarima se pojavila neverovatna količina licemerja. Ljudi koji jedu meso svaki dan; ljudi koji nose kožne jakne, torbice i patike izrađene od kože životinja koje se masovno ubijaju; ljudi koji piju mleko i jedu mlečne proizvode koji dolaze iz industrije u kojoj životinje žive u neuporedivo gorim uslovima; ljudi koji koriste šampone, kreme i kozmetiku testiranu na životinjama; ljudi koji kupuju proizvode koji su doslovno rezultat brutalne eksploatacije milijardi životinja svake godine - ti isti ljudi pišu "jadna životinja", "stres", "kako možeš". Samo u mesnoj industriji godišnje strada više od 80 milijardi životinja.
To nisu video snimci iz divljine, to su industrijske hale, mračni kavezi, industrijske mašine i uslovi koji se ne mogu uporediti ni s čim što se vidi na videu iz Venecuele. Kožna industrija jednako je brutalna. Kozmetička industrija još uvek koristi testiranja na životinjama. A većina komentatora koji se javlja sada o tome ne zna ništa ili ne želi znati. Lično doniram organizacijama za zaštitu životinja, pomažem gde god mogu i trudim se da živim u skladu s prirodom i životinjama više nego što prosečan čovek može i da zamisli. To nije nešto što radim zbog interneta, to radim jer mi je iskreno stalo.
Zato mi posebno smeta kada ljudi koji ne znaju ništa o meni, mom radu i mom životu osuđuju na temelju jednog videa koji prikazuje nešto što je u Venecueli svakodnevica. Uznemiri ih jedan video od deset sekundi, dok istovremeno učestvuju u industrijama koje svakog dana uzrokuju neuporedivo više boli, patnje i smrti nego što jedan safari u Venecueli može ikada proizvesti. To je lice današnjeg interneta. Ljudi reaguju na ono što vide, a ne na ono što rade.
A sad nešto što je jednako važno: turizam u Los Llanosu je doslovno razlog zbog kojeg se anakonde danas štite. Dolazak turista donosi novac lokalnoj zajednici, daje vrednost životinjama i stvara motiv da se one čuvaju, a ne ubijaju. Tamo gde turizam postoji, anakonda prestaje biti 'opasnost koju treba ukloniti' i postaje 'vrednost koju treba zaštititi'. Safari vodiči, farme i lokalne porodice imaju direktnu korist od toga da anakonde ostanu žive, da ostanu deo ekosistema i da ostanu atrakcija zbog koje ljudi dolaze. Turizam je taj koji je omogućio da se populacija anakondi u Los Llanosu održi, da se njihova staništa ne uništavaju i da se životinje ne doživljavaju kao pretnja, nego kao bogatstvo.
To je suživot u najčišćem obliku - ljudi štite zmiju jer im je važna, jer im donosi prihod, jer im donosi hleb na sto, i zato što je deo njihovog identiteta. Za kraj, stojim iza svakog trenutka koji sam snimio. Ništa neću da brišem, ništa neću da krijem i ništa neću ulepšavati. Video ostaje jer je autentičan, stvaran i prikazuje ono što postoji u Venecueli generacijama. Znam da nisam napravio ništa loše, znam da je sve bilo sigurno i znam da sam uvek s najboljom namerom i ogromnim poštovanjem prema prirodi i životinjama.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
