Svake godine u bolnici u Tiršovoj ostaje napušteno od 15 do 20 dece, a iz novosadske klinike kući nikada ne ode desetak mališana
Beograđanka J. P. nikada neće zaboraviti četvorogodišnjeg dečaka sa kojim je, pre više godina, delila krevet u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj ulici. Za godinu dana, koliko su zajedno ležali, nikada niko nije došao da poseti malog pacijenta, koji je imao problema sa kilom.
Dečak je ostao u bolnici i kada se njegova cimerka spakovala i krenula kući, prema njenim rečima, molio je da ga povede sa sobom, jer je sam shvatio da po njega niko neće doći.
Sa ovakvim potresnim slučajevima lekari u dečjim bolnicama sreću se zapanjujuće često.
Svake godine u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Beogradu roditelji ostave između 15 i 20 dece, a iz novosadske Klinike tza dečije bolesti, kući ne ode desetak najmlađih pacijenata.
Umesto da stave potpis na otpusnu listu pacijenata u ovakvim situacijama, lekari dečijih klinika moraju da obaveste socijalnu službu I da potpišu policijski zapisnik dap o dete niko nije došao.
Roditelji na ovaj način uglavnom dižu ruke od odgajanja beba ili mlađe dece koja imaju ozbiljnih zdravstvenih problema.
Decu ostavljaju ljudi lošijeg socijalnog statusa, neobrazovani I iz siromašnih sredina koji često i sami imaju problema sa zdravljem, podaci su novosadske klinike.
Veoma često su ti alkoholičari, narkomani ili prostitutke. Mnogi od njih nemaju savest o posledicama svog ponašanja I teško im je objasniti da nema opravdanja za ostavljanje deteta, piše “Politika.”
“Ponekad je siromaštvo razlog za okretanje leđa detetu, ali ima i pojedinaca sa smetnjama u razvoju koji ne shvataju svoje postupke.Od nekoga ni ne očekujemo da shvati, na primer od prostitutke koja rodi trije dece I svi završe u hraniteljskim porodicama”, objašnjava za list Gordana Drača, socijalni radnik u Klinici za dečije bolesti u Novom Sadu, i dodaje da majke ponekad ostave novorođenu decu u bolnici, pa se posle predomisle i vrate po njih.
Pojedini roditelji kako kaže sagovornica lista, napuštaju decu rođenu pre vremena sa oštećenjima koja mogu da prouzrokuju zastoj u razvoju.
“Ovakva deca se iz porodilišta prebacuju u našu ustanovu. Ponekad se njihovi roditelji ni ne pojave, a često nestanu kada im se saopšti dijagnoza, izjavila je Drača.
Ukoliko niko ne dođe po dete uprava ove klinike pokušava da nstupi u kontakt sa roditeljima I šalje telegram na ostavljenu adresu. Posle prvog telegram šalje I drugi, a ukoliko odgovora i dalje nema, obaveštava se Centar za socijalni rad, koji preuzima brigu o detetu.
“neophodno je da brzo reagujemo I da izmestimo dete iz bolnice u roku od nekoliko dana, jer zdravo dete ne bi trebalo da boravi u bolesnoj sredini. Bespotreban boravak deteta u bolnici košta državu mnogo, ai zauzima se mesto koje je nekome preko potrebno”, navela je Gordana Drača.
Ova deca se smeštaju u Sigurnu dečiju kuću u Novom Sadu, a prema rečima Milice Čamangos, koja rukovodi ovom ustanovom, po preuzimanju deteta, oni kreću u potragu za roditeljima.
“Ako imamo validnu adresu, taj posao preuzim aCentar za socijalni rad. Kada pronađemo porodicu, psiholog, pedagog, socijlani radnik utvrđuju činjenice I procenjuju da li će dete ostati u porodici ili će biti razmešteno”, rekla je za “Politiku” Milica Čamangos.
(MONDO)
Dečak je ostao u bolnici i kada se njegova cimerka spakovala i krenula kući, prema njenim rečima, molio je da ga povede sa sobom, jer je sam shvatio da po njega niko neće doći.
Sa ovakvim potresnim slučajevima lekari u dečjim bolnicama sreću se zapanjujuće često.
Svake godine u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Beogradu roditelji ostave između 15 i 20 dece, a iz novosadske Klinike tza dečije bolesti, kući ne ode desetak najmlađih pacijenata.
Umesto da stave potpis na otpusnu listu pacijenata u ovakvim situacijama, lekari dečijih klinika moraju da obaveste socijalnu službu I da potpišu policijski zapisnik dap o dete niko nije došao.
Roditelji na ovaj način uglavnom dižu ruke od odgajanja beba ili mlađe dece koja imaju ozbiljnih zdravstvenih problema.
Decu ostavljaju ljudi lošijeg socijalnog statusa, neobrazovani I iz siromašnih sredina koji često i sami imaju problema sa zdravljem, podaci su novosadske klinike.
Veoma često su ti alkoholičari, narkomani ili prostitutke. Mnogi od njih nemaju savest o posledicama svog ponašanja I teško im je objasniti da nema opravdanja za ostavljanje deteta, piše “Politika.”
“Ponekad je siromaštvo razlog za okretanje leđa detetu, ali ima i pojedinaca sa smetnjama u razvoju koji ne shvataju svoje postupke.Od nekoga ni ne očekujemo da shvati, na primer od prostitutke koja rodi trije dece I svi završe u hraniteljskim porodicama”, objašnjava za list Gordana Drača, socijalni radnik u Klinici za dečije bolesti u Novom Sadu, i dodaje da majke ponekad ostave novorođenu decu u bolnici, pa se posle predomisle i vrate po njih.
Pojedini roditelji kako kaže sagovornica lista, napuštaju decu rođenu pre vremena sa oštećenjima koja mogu da prouzrokuju zastoj u razvoju.
“Ovakva deca se iz porodilišta prebacuju u našu ustanovu. Ponekad se njihovi roditelji ni ne pojave, a često nestanu kada im se saopšti dijagnoza, izjavila je Drača.
Ukoliko niko ne dođe po dete uprava ove klinike pokušava da nstupi u kontakt sa roditeljima I šalje telegram na ostavljenu adresu. Posle prvog telegram šalje I drugi, a ukoliko odgovora i dalje nema, obaveštava se Centar za socijalni rad, koji preuzima brigu o detetu.
“neophodno je da brzo reagujemo I da izmestimo dete iz bolnice u roku od nekoliko dana, jer zdravo dete ne bi trebalo da boravi u bolesnoj sredini. Bespotreban boravak deteta u bolnici košta državu mnogo, ai zauzima se mesto koje je nekome preko potrebno”, navela je Gordana Drača.
Ova deca se smeštaju u Sigurnu dečiju kuću u Novom Sadu, a prema rečima Milice Čamangos, koja rukovodi ovom ustanovom, po preuzimanju deteta, oni kreću u potragu za roditeljima.
“Ako imamo validnu adresu, taj posao preuzim aCentar za socijalni rad. Kada pronađemo porodicu, psiholog, pedagog, socijlani radnik utvrđuju činjenice I procenjuju da li će dete ostati u porodici ili će biti razmešteno”, rekla je za “Politiku” Milica Čamangos.
(MONDO)
