U emisiji "Uranak" na televiziji K1, pukovnik u penziji Aleksandar Mihailović govorio je o izmenama Zakona o vojsci i novinama u vojnom obrazovanju koje bi trebalo da ojačaju sistem i poboljšaju položaj vojnika. Posebnu pažnju privukla je najava da se u budžetu za narednu godinu ponovo planiraju sredstva za obavezno služenje vojnog roka nakon 14 godina pauze.
Pukovnik je pre svega objasnio šta izmene Zakona znače za profesionalne vojnike koji su godinama bili angažovani na određeno vreme.
"Ovo je jedan bitan korak posebno za one koji su do sada bili na određeno vreme. Za njih je to sada jako važno - bez obzira da li su ispunili starosni uslov da ostanu na neodređeno, oni sada mogu da dočekaju penziju u stalnom radnom odnosu. To je oko deset hiljada vojnika", rekao je Mihailović.
Kako je naglasio, upravo ti vojnici su se nalazili u neizvesnoj situaciji, jer bi prema ranijim pravilima morali da napuste službu do kraja godine. Međutim, novim rešenjem omogućeno im je da ostanu u sistemu bez prolaska kroz dugotrajne birokratske procedure.
"Dobro je što je preskočena ta procedura oglasa i konkursa. Oni su već tu - provereni i dokazani. Važno je zadržati popunjenost kakva sada postoji, jer je pitanje da li bi se novih deset hiljada kandidata javilo i prošlo sve fizičke i druge provere", objasnio je pukovnik, dodajući da se time otvara prostor za prijem novih ljudi kojima je do sada prepreka bilo upravo zaposlenje na određeno vreme.
Govoreći o povratku obaveznog vojnog roka, Mihailović je istakao da su sredstva već obezbeđena, ali da sistem mora da se ozbiljno pripremi, jer je reč o velikom logističkom poduhvatu.
"Mora da se krene sa služenjem vojnog roka. To još nije definisano, ali je ušlo u budžet i verovatno kreće sledeće godine. Predviđeno je 28,8 miliona evra. Kroz obuku treba da prođe 20 hiljada vojnika u četiri roka, po 2,5 meseca. To znači četiri puta po pet hiljada vojnika, u devet centara za obuku", objasnio je on.
Prema njegovim rečima, centri se već osposobljavaju, jer se povratak obaveznog roka ne može odvijati u starim kasarnama niti po modelima kakvi su postojali pre više od decenije.
"Centri se sada osposobljavaju - to više ne može da bude kasarna kao nekada", kazao je Mihailović.
Govoreći o uslovima u kojima će budući regruti boraviti tokom služenja, pukovnik Mihailović naglašava da će standard biti daleko bolji nego ranije, ali ipak prilagođen vojnoj disciplini.
"Neće biti hotelski smeštaj, ali će biti onako kako danas imaju kadeti. Bilo je uvek sređeno, i u moje vreme", rekao je Mihailović, objašnjavajući da se modernizacija odnosi na funkcionalnost i dostojanstvene uslove boravka, a ne na komfor koji bi odstupao od vojnog sistema.
Prema njegovim rečima, cilj je da mladi vojnici imaju čiste, bezbedne i organizovane objekte, ali i da tokom obuke steknu navike koje su ključne za vojnički život - disciplinu, tačnost, fizičku spremnost i timski rad.
Pukovnik Mihailović posebno je istakao da se posledice ukidanja obaveznog roka osećaju već deceniju i po, što je dovelo do ozbiljnog kadrovskog jaza.
"Za ovih 15 godina fali nam oko 300 hiljada ljudi u ratnoj armiji. Ovih dvadeset hiljada koji će sada proći obuku mogu samo da zaustave dalje propadanje sistema, ali neće smanjiti zaostatak od 300 hiljada. Trebalo je da se krene sa najmanje 30 hiljada", naglasio je pukovnik.
On je objasnio da u vojnom sistemu ne postoji samo jedan poziv, već više kategorija - drugi, treći, pa čak i peti poziv, ali da u ovom trenutku Srbija nema dovoljno obučenih ljudi za te potrebe.
"Petnaest godina nemamo vojsku. Zamislite da na 15 godina zaustavite školovanje - kako bi se nadoknadio jaz u obrazovnoj strukturi? Da povećamo penzijski staž na 75 godina? Kakav doprinos može da da neko ko ima 70?", poručuje Mihailović, ukazujući da se bez kontinuirane obuke gubi celokupan sistem odbrane.
Pukovnik Mihailović osvrnuo se i na zabrinutost opozicije u vezi sa članom 19, koji je otvorio pitanje mogućih zloupotreba ovlašćenja u komandnom lancu.
"U tom članu je dodatno navedeno da načelnik Generalštaba, uz Zakon i komandna akta, treba da komanduje vojskom i da rukovodi na osnovu komande predsednika. Tu se opozicija plaši zloupotrebe vojske i mešanja bilo kog predsednika, jer to nije rešenje za jedan mandat, već ostaje na snazi dugo i ulazi u redove vojske. Boje se upotrebe vojske tamo gde joj nije mesto", objasnio je Mihailović.
On je naglasio da vojska ne može biti korišćena za unutrašnje političke potrebe, osim u slučaju ozbiljne ugroženosti države.
"Ne može vojska da se upotrebljava za neke unutrašnje stvari, ako to nije rušenje države. Zato treba u podzakonskim aktima precizno definisati sve procedure", dodao je on.
Pukovnik Mihailović osvrnuo se i na zabrinutost opozicije u vezi sa članom 19, koji je otvorio pitanje mogućih zloupotreba ovlašćenja u komandnom lancu.
"U tom članu je dodatno da načelnik štaba, uz zakon i komandna akta, treba da komanduje vojskom i da rukovodi na osnovu komande predsednika. Tu se opozicija plaši zloupotrebe vojske i mešanja bilo kog predsednika, jer to nije za jedan mandat, već ostaje na snazi duže vreme, u redovima vojske. Upotreba vojske tamo gde joj nije mesto. Ne može vojska da se upotrebljava za neke unutrašnje stvari, ako to nije rušenje države. Zato treba u podzakonskim aktima precizno definisati kada neposredno predsednik države, da bi se ubrzao proces, može nešto da uradi sa vojskom, ali u skladu sa predviđenim planovima i aktivnostima koje mogu da se rade. Drugo, mora da se doradi mnogo toga oko statusa vojnih lica, koji će sada imati veće interesovanje, i šta sa njima kada odu u penziju", istakao je Mihailović.
Mihailović ističe da bi vojni rok trebalo da se poveća barem na šest meseci.
“Za dva i po meseca ne mogu ni čizme da razgaze, dobiće žuljeve, a ne da savladaju znanje. Raketaši bi trebalo da služe devet meseci. Vojska ne može da nauči da rukuje osnovnim naoružanjem za dva i po meseca. Ne možemo da očekujemo da će oficiri i podoficiri odmah raditi na sistemima koji su malo komplikovaniji. Civilno služenje vojnog roka mora da se razradi. Ne može se služiti vojsku tako što se cepaju karte u pozorištu. Oni treba da rade na održavanju objekta, kasarne, da rade u kuhinji, na vojnoj ekonomiji. Drugo, danas je jedan veliki segment društva odbrambenog sistema i bezbednosti države, kako se nekad zvalo civilna zaštita, danas slab po mnogim pitanjima", rekao je Mihailović.
BONUS VIDEO:
