Do Nove godine ostalo je još svega pet dana, mnogi su se uveliko organizovali što se tiče mesta dočeka ili novogodišnjeg putovanja, a ima i onih koji su još uvek neodlučni i premišljaju se kuda bi mogli da otputuju za predstojeće praznike. Aleksandar Seničić, direktor JUTA (Nacionalna asocijacija turističkih agencija Srbije), je u razgovoru za MONDO portal otkrio kakva je popunjenost u beogradskim hotelima, da li je veći broj turista u Srbiji u odnosu na prethodnu godinu i kako teče prodaja novogodišnjih aranžmana za Srbiju, region i popularne evropske gradove.
U Beogradu je višegodišnja tradicija dočeka Nove i Srpske nove godine u centru grada. Seničić je na početku razgovora za MONDO napomenuo da Skupština grada Beograda odlučuje o tome i u trenutku ovog intervjua nije bilo poznato da li će biti dočeka, a u međuvremenu je Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić na konferenciji za medije 11. decembra saopštio da neće biti organizovanog dočeka Nove i Srpske nove godine.
Kakva je popunjenost smeštaja u Beogradu?
Iako je ostalo još tri i po nedelje do Nove godine, već je popunjeno više od pola od ukupnog kapaciteta smeštaja u prestonici Srbije. Seničić otkriva precizne podatke.
"Domaći gosti van Beograda su uglavnom po privatnim smeštajima zbog pristupačnijih cena. Po hotelima su uglavnom ljudi koji putuju poslovno, popunjeno je oko 50 do 60 odsto kapaciteta zasad.
Cene su značajno veće i to svakako najviše utiče na odziv. Prema prvim podacima, za oko pet do 10 odsto je manja popunjenost u odnosu na isti period 2024. godine", nastavlja Seničić.
Očekuje se poveći broj stranaca. Seničić kaže da se čekaju podaci sa kineskog tržišta, kao i da se čekaju turisti iz Turske.
"Očekujemo tek podatke sa kineskog tržišta, tek tamo par dana pred Novu godinu ćemo imati tačne brojke koliko Kineza će doći i biti u Beogradu za Novu godinu. Imamo dve avionske linije koje nas povezuju i očekuje se dobar odziv.
Čekaju se i Turci, oni uvek malo 'kasne'. Uglavnom putuju putem 'Last minute' opcije", dodaje Seničić.
Kakve su cene dočeka u Beogradu u odnosu na gradove u regionu i Evropi?
Seničić ističe da je Beograd poskupeo i da dosta stranaca ima veću mogućnost izbora. Prema rečima Seničića, Beograd je trenutno na 6. mestu po potražnji od strane turista iz inostranstva.
"Stranci uglavnom u Beograd dolaze zbog provoda, najviše noćnog. To su restorani i noćni izlasci.
Neki gradovi u regionu su jeftiniji. To su Sofija, Zagreb, Budimpešta, Sarajevo, Trebinje i Banja Luka.
Tu su i evropski gradovi koji su standardno vrlo traženi i popularni. Jedan od najtraženijih je Prag uz Lisabon, Barselonu, Valensiju i Rim, a ove godine je drastično skočila Poljska.
Primera radi, tri dana u Krakovu i Varšavi - avionski prevoz i smeštaj - su oko 400 evra. Za Beograd je oko 500 evra.
Na listi je, neočekivano, i Gruzija. U pitanju su lanci hotela u stranom vlasništvu, imaju niske cene hotelskih aranžmana i dobro su se povezani sa avio-kompanijama i low-cost letovima", objašnjava Seničić.
Koje destinacije su najtraženije za Novu godinu?
Što se tiče naših ljudi, mnogi vole da putuju za novogodišnje praznike. Seničić otkriva kakva je situacija i kako se kreću cene za najtraženije destinacije.
"Pretežno je reč o autobuskim aranžmanima zbog niže cene prevoza. Najtraženiji evropski gradovi su Solun, Istanbul, Temišvar, Beč, Prag, gradovi Severne Italije...
Neke destinacije poput Atine nude i pristojnu cenu za avionski prevoz. Cene su za oko 10 odsto veće u toj varijanti, a ima i naših turista koji biraju toplije krajeve poput Egipta, Kipra i Malte.
Sve opcije postoje i sve destinacije se traže. Ali, zbog EES sistema, ljudi najviše biraju region", kaže Seničić.
Kakva je situacija u regionu?
Seničić je pohvalio program u Crnoj Gori. Mnogi zbog toga, pretežno mladi, odlaze na primorje.
"Ove godine Crna Gora ima zaista jako dobar program na mnogim destinacijama, od Bara, Tivta, Budve, preko Herceg Novog do Kotora. Muzički program najviše privlači ljude, i naravno sam EES sistem utiče da ne bi čekali mnogo na granici", ističe on.
EES sistem
Seničić je komentarisao natpise u medijima da se naši ljudi žale na primenu EES sistema. Velike gužve prisutne su na granicama od početka delimičnog uvođenja ovog sistema, ali Seničić objašnjava da je slična situacija bila i ranije i da je potrebno strpljenje.
"Zbog adventa u Temišvaru koji je vrlo popularan, na granici za ulazak u Rumuniji se čekalo oko pet sati, za ulazak u Mađarsku zbog odlaska u Budimpeštu oko četiri sata. Moram da napomenem da su ovakve gužve bile i ranije u ovom periodu, naročito ako se putuje autobusom.
Istakao bih i situaciju koja se dešava povremeno na mađarskoj granici, umeju tamo graničari da budu 'lenji', da sačekaju da se naređaju autobusi pa da krenu da rade. Prosto su malo 'ležerniji' u situacijama kada im se naređa 10 autobusa.
Što se tiče EES sistema, reč je o novoj regulativi Evropske unije, to je prosto tako i to moramo da prihvatimo. Ne važi to samo za nas već za još 60 država.
Evropa insistira na tome. Neke agencije čak pomeraju putovanja da budu ranije, organizacija se menja da bi se svi na vreme pripremili za gužve i nepredviđene situacije u samom putu.
Zasad jeste to dosta loše, radi se na postavljanju nekih kabina kako bi ljudi mogli i sami to da urade, da se smanji vreme čekanja. Sve je to još uvek u probnoj fazi koja je zamišljena da traje do aprila 2026. godine", govori Seničić.
Kako se izboriti sa gužvama na granici zbog EES sistema?
Ako putujete autobusom ili svojim automobilom, sve obavite na vreme, organizujte se i krenite ranije od planiranog. Seničić ističe za kraj razgovora da nema poseban savet za turiste osim da se naoružaju strpljenjem, da se prilagode i organizuju.
"Do aprila naredne godine je probna faza EES sistema na snazi. Međutim, mi imamo neke nezvanične informacije koje kažu da bi moglo da se desi da zbog baš velikih gužvi graničari odluče da ne sprovedu ljude kroz sistem, nego da ih zapišu posebno i da ih u povratku 'registruju'.
Recimo, ako se desi da dođe 50 autobusa, odustaće od primene pa će u povratku sve putnike slikati i uzeti im podatke. Poslednji autobus u tom redu bi čekao verovatno 20 sati i možda bi odlučili graničari da se izbegne takva situacija.
Država bi tu mogla možda da interveniše, na osnovu nekih bilateralnih sporazuma. Sve u svemu, Evropa insistira na tome i mi moramo da se prilagodimo tome", zaključio je razgovor za MONDO portal Aleksandar Seničić, direktor JUTA.
Gde i kako ćete proslaviti Novu godinu?
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
