Od 1. januara e-bolovanje postaje praksa u svim domovima zdravlja u Srbiji. Priprema se i uvođenje e-kartona koji će olakšati pristup medicinskoj dokumentaciji. Nikola Radoman, savetnik ministra zdravlja za digitalizaciju, kaže da je sistem u velikoj meri već zaživeo i pokazuje konkretne rezultate u praksi.
Pilot projekat e-bolovanja započet je u četiri beogradska doma zdravlja, a trenutno je u sistem uključeno 105 od ukupno 158 domova zdravlja širom Srbije, kaže savetnik ministra zdravlja za digitalizaciju Nikola Radoman.
Od 1. januara, u skladu sa novim zakonom, svi će slati elektronsko bolovanje, odnosno potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad i doznake direktno poslodavcu, najavljuje Radoman. Ističe da je elektronskim bolovanjem već obuhvaćen ceo Beograd, kao i delovi Vojvodine, centralne i južne Srbije.
"Do sada je napisano 61.000 bolovanja, više od 2.300 lekara radi u sistemu, a više od 5.000 bolovanja je poslato na lekarsku komisiju", kaže Radoman. Prema njegovim rečima, dosadašnja statistika pokazuje da je sistem intenzivno korišćen.
Sistem automatski određuje trajanje bolovanja
Jedna od najčešćih nedoumica građana bila je da li će uvođenje e-bolovanja dodatno opteretiti lekare administracijom. Radoman naglašava da je efekat upravo suprotan.
"Naprotiv, ovo lekarima treba da olakša svakodnevni rad i upravo to - da im oslobodi vreme tokom kojeg su se bavili administrativnim poslovima, da se bave lečenjem pacijenata i prevencijom", ističe Radoman.
Kako objašnjava, lekar više ne mora da prati rok trajanja bolovanja, jer sistem to automatski određuje na osnovu unete dijagnoze i preporuka.
Takođe, objašnjava da kada istekne 30 dana i bolovanje pređe u nadležnost Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kompletna dokumentacija pacijenta se elektronski prosleđuje komisiji.
"Pacijent ne mora da se pojavljuje na komisiji, on dobija informaciju kada je odluka komisije doneta, da se javi svom izabranom lekaru", kaže Radoman.
Savetnik ministra zdravlja za digitalizaciju dodaje da sistem omogućava i automatsko zatvaranje bolovanja, ukoliko se pacijent oseća bolje i želi da se vrati na posao, bez dodatnog odlaska kod lekara.
"Bolovanje će se samo zatvoriti i automatski će se kreirati doznake i poslati poslodavcu", objašnjava Radoman.
E-karton - svi podaci pacijenta na jednom mestu
Paralelno sa uvođenjem elektronskog bolovanja, Ministarstvo zdravlja priprema i punu primenu elektronskog zdravstvenog kartona od 1. januara. Navodi da će se odvijati uz postepeno uključivanje zdravstvenih ustanova i obuku zdravstvenih radnika, kao što je bio slučaj i sa e-bolovanjem.
"E-karton je sada već pušten. Svi podaci gde su se građani kretali - kod izabranog lekara, specijaliste, bilo gde – mogu da se vide preko portala e-Zdravlje. Imaju uvid i građani i njihov izabrani lekar", navodi Radoman.
Cilj je da specijalisti u bolnicama i kliničkim centrima imaju potpun uvid u medicinsku dokumentaciju pacijenta.
"Kada odete kod specijaliste, on će imati kompletnu terapiju, kompletnu dokumentaciju, otpusnu listu, poslednju radiološku sliku, podatke o alergijama - bilo koju zdravstvenu informaciju koja je potrebna da bi doneo odluku o vašem lečenju", kaže Radoman.
Istorija podataka pacijenata od 2009. godine
Radoman navodi da će elektronski zdravstveni karton obuhvatiti podatke od uvođenja prvih informacionih sistema u zdravstvu.
"Mogu da kažem da će podaci postojati od negde 2009. godine, kada je prvi informacioni sistem krenuo sa radom po zdravstvenim ustanovama", ističe savetnik.
Dodaje da je medicinska dokumentacija nastala pre toga uglavnom ostala u papirnom obliku.
"Neće više morati da nose svu dokumentaciju - svi nalazi i izveštaji biće dostupni lekarima u sistemu", zaključuje Radoman.
BONUS VIDEO:
(RTS/Modno)
