Danas, kada se sve više govori o energetskoj efikasnosti i očuvanju životne sredine, potrošači pažljivije biraju uređaje koje koriste u svakodnevnom životu. Kupci su danas znatno više informisani, razumeju tehnologiju i svesni su šta tačno kupuju, a često se sa uređajima povezuju i na emotivnom nivou.
Posebno im je važno da oni imaju kontrolu nad tehnologijom, a ne obrnuto. Tako je danas moguće, na primer, da se tokom povratka sa zimovanja na nekoj od domaćih planina, unapred uključi grejanje kako bi dom bio topao po dolasku.
Savremene serije uređaja nude visok učinak čak i u ekstremnim uslovima. One mogu da rade na temperaturama do minus 25 stepeni, dok se puni kapacitet zadržava do minus 15 stepeni bez uključivanja dodatnih grejača. Ovo je naročito važno u planinskim predelima, gde su jake zime česta pojava, jer sistemi bez problema podnose veoma niske temperature.
Zbog svega navedenog, toplotne pumpe sve češće postaju tema interesovanja, ne samo među investitorima i vlasnicima novogradnje, već i kod građana koji razmišljaju o zameni postojećeg sistema grejanja. Najčešća pitanja odnose se na cenu, ponašanje sistema u realnim zimskim uslovima i isplativost za objekte srednje veličine, poput kuća i stanova od oko 100 kvadratnih metara.
Toplotne pumpe spadaju u izuzetno štedljive uređaje koji koriste obnovljive izvore energije i minimalno utiču na životnu sredinu.
One za rad koriste energiju iz okolnog vazduha, dok se manji deo električne energije troši na rad kompresora. U praksi to znači da se iz jednog kilovata utrošene električne energije dobija u proseku oko četiri kilovata toplotne energije, što jasno pokazuje kolika se ušteda ostvaruje.
Kada je u pitanju zagađenje, u poređenju sa sistemima koji koriste lož-ulje, gas ili čvrsta goriva, toplotne pumpe ne emituju štetne gasove. Takođe, rashladni fluidi koji se koriste u ovim uređajima, nakon njihovog radnog veka, smatraju se ekološki prihvatljivim.
Još jedna prednost je minimalno održavanje. Preporučuje se godišnja kontrola sistema kako bi se proverilo da li svi parametri rade optimalno i da li je uređaj podešen za maksimalnu energetsku efikasnost.
Rad sistema je u potpunosti automatizovan, a upravljanje je moguće i putem mobilnog telefona, što omogućava lako podešavanje i programiranje rada.
Kako greju toplotne pumpe
Za razliku od klasičnih sistema, toplotna pumpa ne proizvodi toplotu sagorevanjem goriva, već je prenosi iz prirodnog okruženja u grejni sistem objekta. U zavisnosti od tipa, energija se preuzima iz vazduha, zemlje ili podzemnih voda, a zatim se uz pomoć električne energije distribuira do radijatora, podnog grejanja ili fan-coil uređaja.
Zahvaljujući ovakvom principu rada, za svaki potrošeni kilovat električne energije moguće je dobiti tri do pet kilovata toplotne energije, što ovaj sistem svrstava među energetski najefikasnije dostupne opcije.
Osim za grejanje, isti uređaj se koristi i za hlađenje tokom letnjih meseci, kao i za pripremu sanitarne tople vode tokom cele godine, čime se dodatno povećava njegova isplativost.
Snaga potrebna za objekat od 100 kvadrata
Za stambene objekte ili manje poslovne prostore površine oko 100 kvadratnih metara najčešće se ugrađuju sistemi vazduh-voda ili zemlja-voda. U uslovima u Srbiji, vazdušne toplotne pumpe su znatno zastupljenije zbog niže cene i jednostavnije instalacije.
Za ovu kvadraturu obično se biraju uređaji snage od 6 do 10 kW, ali tačan izbor zavisi od više faktora, kao što su kvalitet izolacije, vrsta stolarije i starost objekta. Stručnjaci naglašavaju da ne postoji univerzalno rešenje i da je svaka kuća specifična.
Zašto izolacija ima ključnu ulogu
Potrebna snaga toplotne pumpe direktno je povezana sa toplotnim gubicima objekta. U Srbiji se okvirno računa između 0,08 i 0,1 kW po kvadratnom metru, ali razlike u praksi mogu biti značajne.
Objekti sa dobrom termoizolacijom, kvalitetnom stolarijom i fasadom sa najmanje 10 centimetara izolacije često mogu efikasno da se greju pumpom snage oko 6 kW. U takvim uslovima sistem radi rasterećeno i ostvaruje maksimalne uštede.
Kod starijih kuća, gde je izolacija često loša ili ne postoji, a prisutna je drvena stolarija i neizolovani zidovi i tavan, neophodne su jače pumpe, najčešće između 8 i 10 kW. U suprotnom, uređaj radi pod stalnim opterećenjem, što povećava potrošnju struje i smanjuje njegov radni vek.
Cena uređaja i ugradnje
Na tržištu su najčešća dva tipa sistema, monoblok i split.
Monoblok sistemi imaju sve komponente u jednoj spoljašnjoj jedinici, brže se montiraju i praktični su kada je prostor ograničen. Split sistemi se sastoje od unutrašnje i spoljašnje jedinice, nude veću fleksibilnost, ali zahtevaju složeniju instalaciju.
Cene variraju u zavisnosti od proizvođača, dostupnosti opreme i tržišnih uslova, zbog čega stručnjaci savetuju da se ne posmatra samo cena uređaja, već ukupni trošak koji uključuje instalaciju, puštanje u rad i prilagođavanje postojećem sistemu grejanja.
Troškovi ugradnje toplotnih pumpi vazduh-voda u Srbiji se okvirno kreću između 100.000 i 200.000 dinara, u zavisnosti od složenosti radova.
Stvarne uštede na računima
Jedna od najvećih prednosti ovog sistema su niži mesečni troškovi. Grejanje pomoću toplotnih pumpi u proseku košta između 0,05 i 0,08 evra po kilovat-satu, što u praksi donosi uštede od 50 do 70 odsto u poređenju sa grejanjem na struju, lož-ulje ili ugalj.
Za najbolji efekat preporučuje se izbor uređaja sa COP vrednošću većom od 4, jer ona direktno utiče na potrošnju energije i dugoročne troškove.
Najčešće greške
Stručnjaci upozoravaju da loše projektovanje i nestručna montaža mogu dovesti do povećanja potrošnje i do 30 odsto. Zbog toga se često stvara pogrešan utisak da toplotna pumpa nije isplativa.
Bez adekvatne izolacije, čak ni najkvalitetniji uređaj neće dati očekivane rezultate. Zbog toga se pre ugradnje savetuje energetski pregled objekta kako bi sistem bio prilagođen stvarnim potrebama.
Inicijativa za povlašćenu tarifu
U Srbiji je pokrenuta i onlajn peticija kojom se zahteva uvođenje proširene povlašćene tarife za domaćinstva koja koriste toplotne pumpe i inverter klima-uređaje kao glavni izvor grejanja.
Kako navode inicijatori, veliki broj građana je uložio u "zelene" tehnologije koje država preporučuje i subvencioniše, ali su nakon smanjenja crvene tarife na 1.200 kWh mesečno, zimski računi za struju znatno porasli.
Smatra se da bi pravedniji sistem obračuna sprečio povratak na ugalj i drva, čime bi se dodatno smanjilo zagađenje vazduha tokom grejne sezone.
Saglasnost stručnjaka je jasna: pravilan izbor sistema, realna procena objekta i kvalitetna ugradnja čine razliku između grejanja koje samo radi i grejanja koje zaista donosi dugoročne uštede.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO)
