Predstavnici 104 udruženja izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske uputili su danas otvoreno pismo kancelarki Angeli Merkel.
Pismom, u ime 500.000 oštećenih, traže podršku Nemačke za ostvarivanje imovinskih i drugih stečenih i ljudskih prava koja su im oduzeta u Hrvatskoj.
Otvoreno pismo za Merkelovu, koja se nalazi u prvoj zvaničnoj poseti Beogradu, predao je u nemačkoj ambasadi predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji Miodrag Linta, zajedno s tekstom Bečkog sporazuma o sukcesiji i Izveštajem o neispunjavanju zahteva sadržanih u Peticiji izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske.
U izjavi novinarima Linta je podsetio da se poseta Merkelove poklapa s 15. godišnjicom potpisivanja Sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i Hrvatske koji je potpisan 23. avgusta 1996.
Tim sporazumom su se zemlje potpisnice obavezale da će obezbediti uslove za slobodan i bezbedan povratak izbeglih i raseljenih, da će im biti vraćena imovina koju su posedovali, odnosno isplaćena naknada za uništenu, oštećenu i nestalu imovinu, naveo je Linta.
"U otvorenom pismu tražimo podršku gospođe Merkel da se otvori suštinski dijalog između Srbije i Hrvatske s ciljem pronalaženja trajnog i sveobuhvatnog rešenja izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske i građana Srbije koji su oštećeni u Hrvatskoj", kazao je Linta.
Dijalog između Srbije i Hrvatske, kako je objasnio, trebalo bi da se vodi uz posredovanje EU, a na osnovu Sporazum o normalizaciji odnosa i Bečkog sporazuma koji su predstavnici država nastalih na području bivše Jugoslavije potpisali 2001. godine.
Linta je naglasio da se u Bečkom sporazumu vrlo jasno kaže da će svim građanima biti vraćena prava koja su imali na dan 31. decembra 1990. godine, a svi ugovori, sklopljeni u ratnom periodu pod pritiscima i pretnjama, biti ništavni.
"U otvorenom pismu tražimo i da gospođa Merkel podrži našu inicijativu da EU definiše konkretne mere koje će biti preduzete u slučaju da Hrvatska ne ispunjava preuzete obaveze u procesu monitoringa pristupanja EU koji traje dve godine", objasnio je Linta.
Prema ovoj inicijativi, utvrđene mere bi bile na snazi dok sva pitanja iz Poglavlja 23 o pravosuđu i osnovnim ljudskim pravima, ali i ostalih poglavlja, ne budu resena na sveobuhvatan i pravičan način.
Linta je objasnio da se Hrvatska obavezala na uspostavljanje "nezavisnog, transparentnog, profesionalnog i efikasnog pravosuđa; istih standarda na suđenjima za ratne zločine, puno poštovanje prava svih građana, poštovanje manjinskih prava (Srba u Hrvatskoj) i punu saradnju s Haškim tribunalom".
On je podsetio da su prognani i izbegli Srbi u Izveštaju o neispunjavanju 12 zahteva pokazali da "Hrvatska i dalje masovno krši" njihova i prava velikog broja građana Srbije.
Pritom je podsetio da je Srbima u Hrvatskoj nezakonito oduzeto oko 40.000 stanova, da oko 50.000 penzionera očekuje dospele, a neisplaćene penzije, da je oko 10.000 srpskih kuća srušeno u terorističkim akcijama na području gde nije bilo ratnih dejstava i da još nije završen proces ekshumacije i identifikacije posmrtnih ostataka Srba iz preko 600 poznatih grobnih mesta u Hrvatskoj.
"Očekujemo da Nemačka kancelarka istakne princip ljudskih prava kao prvi princip Evropske unije, kao i da taj princip ne može biti podređen bilo kakvim drugim interesima", zaključio je Linta.
(Tanjug)
Otvoreno pismo za Merkelovu, koja se nalazi u prvoj zvaničnoj poseti Beogradu, predao je u nemačkoj ambasadi predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji Miodrag Linta, zajedno s tekstom Bečkog sporazuma o sukcesiji i Izveštajem o neispunjavanju zahteva sadržanih u Peticiji izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske.
U izjavi novinarima Linta je podsetio da se poseta Merkelove poklapa s 15. godišnjicom potpisivanja Sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i Hrvatske koji je potpisan 23. avgusta 1996.
Tim sporazumom su se zemlje potpisnice obavezale da će obezbediti uslove za slobodan i bezbedan povratak izbeglih i raseljenih, da će im biti vraćena imovina koju su posedovali, odnosno isplaćena naknada za uništenu, oštećenu i nestalu imovinu, naveo je Linta.
"U otvorenom pismu tražimo podršku gospođe Merkel da se otvori suštinski dijalog između Srbije i Hrvatske s ciljem pronalaženja trajnog i sveobuhvatnog rešenja izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske i građana Srbije koji su oštećeni u Hrvatskoj", kazao je Linta.
Dijalog između Srbije i Hrvatske, kako je objasnio, trebalo bi da se vodi uz posredovanje EU, a na osnovu Sporazum o normalizaciji odnosa i Bečkog sporazuma koji su predstavnici država nastalih na području bivše Jugoslavije potpisali 2001. godine.
Linta je naglasio da se u Bečkom sporazumu vrlo jasno kaže da će svim građanima biti vraćena prava koja su imali na dan 31. decembra 1990. godine, a svi ugovori, sklopljeni u ratnom periodu pod pritiscima i pretnjama, biti ništavni.
"U otvorenom pismu tražimo i da gospođa Merkel podrži našu inicijativu da EU definiše konkretne mere koje će biti preduzete u slučaju da Hrvatska ne ispunjava preuzete obaveze u procesu monitoringa pristupanja EU koji traje dve godine", objasnio je Linta.
Prema ovoj inicijativi, utvrđene mere bi bile na snazi dok sva pitanja iz Poglavlja 23 o pravosuđu i osnovnim ljudskim pravima, ali i ostalih poglavlja, ne budu resena na sveobuhvatan i pravičan način.
Linta je objasnio da se Hrvatska obavezala na uspostavljanje "nezavisnog, transparentnog, profesionalnog i efikasnog pravosuđa; istih standarda na suđenjima za ratne zločine, puno poštovanje prava svih građana, poštovanje manjinskih prava (Srba u Hrvatskoj) i punu saradnju s Haškim tribunalom".
On je podsetio da su prognani i izbegli Srbi u Izveštaju o neispunjavanju 12 zahteva pokazali da "Hrvatska i dalje masovno krši" njihova i prava velikog broja građana Srbije.
Pritom je podsetio da je Srbima u Hrvatskoj nezakonito oduzeto oko 40.000 stanova, da oko 50.000 penzionera očekuje dospele, a neisplaćene penzije, da je oko 10.000 srpskih kuća srušeno u terorističkim akcijama na području gde nije bilo ratnih dejstava i da još nije završen proces ekshumacije i identifikacije posmrtnih ostataka Srba iz preko 600 poznatih grobnih mesta u Hrvatskoj.
"Očekujemo da Nemačka kancelarka istakne princip ljudskih prava kao prvi princip Evropske unije, kao i da taj princip ne može biti podređen bilo kakvim drugim interesima", zaključio je Linta.
(Tanjug)
