U Beograd dolazi 85 delegacija iz celog sveta i šefovi diplomatija zemalja bivše SFRJ, a princ Mohamed Bolkijah od Bruneja biće najegzotičniji gost konferencije zakazane za 5. i 6. septembar, kojom se obeležava pet decenija od osnivanja tog pokreta.

Princ dolazi sa svitom od 25 ljudi, a rezervisao je čak dva sprata u najluksuznijem hotelu u prestonici, piše “Press.“

Bruneji su do 1984. bili pod zaštitom Velike Britanije, a od tada su nezavisni. Princ Mohamed je, inače, neformalni šef diplomatije Bruneja, koji se nalazi na jugoistoku Azije. Njegov rođeni brat, 65-godišnji sultan
Hadži Hasanal Bolkijah je pre nekoliko godina bio najbogatiji vladar na svetu, a njegovo bogatstvo procenjeno je na više od 30 milijardi evra. Ta porodica vlada Brunejima više od 600 godina, a prinčevi žive raskošno, u palati sa čak 1.788 soba. Prinčevska loza može da se pohvali kolekcijom automobila rariteta, u kojoj je samo 25 “ferarija", kakvu niko nema u svetu, a čija vrednost ne može lako da se proceni.

Ogroman imetak sultanske porodice ugrozio je treći brat Džefri, koji je zadužen za finansije u toj zemlji. Procene su da je u protekloj deceniji na rasipnički život potrošio enormnih 14,8 milijardi dolara, zbog čega je često bio u sukobu sa braćom, ali i sa zakonom. Trošio je, navodno, 50 miliona dolara mesečno, a poseduje 2.300 automobila, 250 kompanija, avione, jahte...

Prinčevi od Bruneja poznati su po luskuznom životu, a posebno su voleli sada pokojne pevače Ejmi Vajnhaus i Majkla Džeksona. I Ejmi i Džekson pevali su na proslavi njihovih rođendana, a prinčevi nisu žalili ogroman novac da britansku i američku zvezdu dovedu na Bruneje.

Osim Bruneja, dolazak su najavili i ministri spoljnih poslova zemalja sa prostora bivše SFRJ, a, kako se očekuje, jedan od govornika biće i Budimir Lončar, koji je imao značajnu ulogu u formiranju tog pokreta 1961. godine, piše "Press."

Pokret nesvrstanih osnovan je pre 50 godina u Beogradu, od zemalja takozvanog Trećeg sveta koje su želele da budu protivteža Moskvi i Vašingtonu u vreme “hladnog rata". Tadašnja Jugoslavija, na čelu sa Josipom Brozom Titom, odigrala je ključnu ulogu u formiranju pokreta i dugo bila njegov lider.

Poslednji samit nesvrstanih održan u Beogradu 1989. bio je ujedno poslednji na kojem je učestvovala SFRJ. Države koje su nastale cepanjem Jugoslavije danas u Pokretu učestvuju kao gosti ili posmatrači.

(MONDO)