Stefanović je bio i ambasador Srbije u Holandiji, kao i pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova.

Zastupao je Srbiju u sporu povodom tužbe za genocid koju je podnela Bosna i Hercegovina Međunarodnom sudu pravde u Hagu.

Od 1960. do penzionisanja 1996. godine bio je predavač na predmetima Međunarodno javno pravo i Međunarodni odnosi na Pravnom fakultetu. Kao gostujući profesor držao je predavanja na mnogim univerzitetima, te i onim gde se školovao, na Harvardu, Jejlu, Sorboni.

Bio je jedan od osnivača Demokratske stranke, a potom i Demokratske stranke Srbije čiji je član bio do 1994. U Srpski pokret obnove je ušao 1996. Od 1992. bio je poslanik Skupštine Srbije.

Od januara 2005. bio je predsednik Pravnog saveta Ministarstva inostranih poslova SCG i koordinator ekspertskog tima za pripremu odbrane od tužbi Bosne i Hercegovine i Hrvatske protiv Srbije i Crne Gore.

Početkom 2006. godine bio je imenovan za ambasadora SCG u Holandiji.

Bio je predsednik Udruženja za međunarodne odnose u Beogradu i član Francuskog instituta za međunarodne odnose i Udruženja za međunarodne studije SAD.

Napisao je 12 knjiga među kojima su: "Teorija međunarodnih odnosa", "Jugoslovenski federalizam", "Sila i moć u međunarodnim odnosima", "Jugoslavija, nacija i politika", "Spoljna politika Evropske unije", "Novi ustav Srbije" i "Srbija pred Međunarodnim sudom pravde".

Stojanović je bio razveden. Njegova ćerka Dubravka profesorka je istorije na Beogradskom univerzitetu.

(MONDO/agencije)