Hotelijerima čiji se lokali nalaze u područjima od primarnog turističkog značaja, imaju rok od dve godine i deset meseci da prilagode izgled, uslugu i sadržaje, ili će morati da plate po dva miliona evra
Zamandaljeni prestonički hoteli poput "Jugoslavije" ili "Metropola", kao i oni koji rade, ali nemaju odgovarajuće sadržaje ili ruže izgled okoline, imaju rok da budu obnovljeni do juna 2013. godine. U suprotnom, preti im plaćanje kazne od čak dva miliona evra godišnje! Tako propisuje uredba u javnosti prozvana „porez na ružnoću”, doneta pre dva meseca.
Dokument rogobatnog imena – Uredba o utvrđivanju prioritetnih turističkih destinacija, zona, lokacija i kategorija objekata u mestima za odmor i turističkim mestima u prioritetnim turističkim destinacijama – predviđa da lokalne samouprave širom Srbije odrede primarne zone za razvoj turizma. U tim delovima, hoteli će morati da primene odredbe Pravilnika o kategorizaciji turističkih mesta u pogledu izgleda, sadržaja i usluge.
”Ako objekti ne budu stavljeni u funkciju do predviđenog roka, vlasnicima će biti uručeno rešenje za plaćanje penala u iznosu od dva miliona evra na godišnjem nivou zbog korišćenja prioritetne turističke destinacije. Ta cifra određena je Zakonom o turizmu i plaćaće se u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan naplate", izjavili su za "Politiku" u sektoru za turizam resornog ministarstva.
Gradovi i opštine svojim planskim dokumentima određuju koje su njihove primarne turističke zone, u kojima će biti primenjeni propisi prema master planovima za razvoj turizma za uređenje i funkciju objekata, ili će se poštovati istorijsko nasleđe. Kriterijumi za određivanje područja turističkih zona utvrđeni su Pravilnikom o kategorizaciji turističkih mesta.
Branko Krivokapić, direktor Udruženja hotelijera i restoratera Srbije “Hores”, kaže za “Politiku” da je uredba potrebna, ali i da se sa njenim donošenjem okasnilo.
”Mi smo davno ušli u tranziciju, kompanije su kupile hotele i sada drže dobre lokacije u centru grada, a ništa ne rade. To je greška i države jer je omogućeno da se hoteli prodaju kao nekretnine, a ne kao biznis, to jest sa funkcijom i ljudima. Tako bi se adaptacije preduzimale u hodu, dok lokali rade. A ovako, kupili su ih oni koji su hteli da trguju pa više ni ne znamo ni koliko je puta „Jugoslavija” prodata. Postavlja se pitanje i, kad otuđiti deo hotela i dati da bude kazino, ko će biti zainteresovan da kupi hotel bez sale”, istakao je Krivokapić.
Beograd, dodaje on, mora da dobije dobre hotele jer neki od njih koji su na odličnim lokacijama nisu završeni. U suprotnom, obara se turistički rejting zemlje u svetskim okvirima.
(MONDO)
Dokument rogobatnog imena – Uredba o utvrđivanju prioritetnih turističkih destinacija, zona, lokacija i kategorija objekata u mestima za odmor i turističkim mestima u prioritetnim turističkim destinacijama – predviđa da lokalne samouprave širom Srbije odrede primarne zone za razvoj turizma. U tim delovima, hoteli će morati da primene odredbe Pravilnika o kategorizaciji turističkih mesta u pogledu izgleda, sadržaja i usluge.
”Ako objekti ne budu stavljeni u funkciju do predviđenog roka, vlasnicima će biti uručeno rešenje za plaćanje penala u iznosu od dva miliona evra na godišnjem nivou zbog korišćenja prioritetne turističke destinacije. Ta cifra određena je Zakonom o turizmu i plaćaće se u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan naplate", izjavili su za "Politiku" u sektoru za turizam resornog ministarstva.
Gradovi i opštine svojim planskim dokumentima određuju koje su njihove primarne turističke zone, u kojima će biti primenjeni propisi prema master planovima za razvoj turizma za uređenje i funkciju objekata, ili će se poštovati istorijsko nasleđe. Kriterijumi za određivanje područja turističkih zona utvrđeni su Pravilnikom o kategorizaciji turističkih mesta.
Branko Krivokapić, direktor Udruženja hotelijera i restoratera Srbije “Hores”, kaže za “Politiku” da je uredba potrebna, ali i da se sa njenim donošenjem okasnilo.
”Mi smo davno ušli u tranziciju, kompanije su kupile hotele i sada drže dobre lokacije u centru grada, a ništa ne rade. To je greška i države jer je omogućeno da se hoteli prodaju kao nekretnine, a ne kao biznis, to jest sa funkcijom i ljudima. Tako bi se adaptacije preduzimale u hodu, dok lokali rade. A ovako, kupili su ih oni koji su hteli da trguju pa više ni ne znamo ni koliko je puta „Jugoslavija” prodata. Postavlja se pitanje i, kad otuđiti deo hotela i dati da bude kazino, ko će biti zainteresovan da kupi hotel bez sale”, istakao je Krivokapić.
Beograd, dodaje on, mora da dobije dobre hotele jer neki od njih koji su na odličnim lokacijama nisu završeni. U suprotnom, obara se turistički rejting zemlje u svetskim okvirima.
(MONDO)
