Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, 27. januar, obeležava se širom sveta u znak sećanja na dan kada je 1945. godine Crvena armija oslobodila nacistički logor Aušvic–Birkenau. Danas se zvanično prisećamo šest miliona ubijenih Jevreja, ali i miliona žrtava iz drugih progonjenih zajednica, među kojima su i Romi, čije je stradanje decenijama ostajalo u senci.
Istoričari podsećaju da je genocid nad Romima, koji Romi često nazivaju Porajmos ili Murdaripen, bio sastavni deo nacističke rasne politike. Procene broja ubijenih Roma kreću se između 220.000 i 500.000 ljudi, dok pojedini istraživači navode čak i više od pola miliona žrtava.
Nacistički režim i njegovi saveznici ubijali su Rome širom Evrope, u logorima smrti, masovnim streljanjima i deportacijama u nehumane uslove.
U Aušvicu–Birkenau formiran je poseban "cigansko porodični logor" (Zigeunerlager), u kojem je bilo zatvoreno oko 23.000 Roma; najmanje 19.000 njih je ubijeno. U noći između 2. i 3. avgusta 1944. godine, gotovo 3.000 Roma, muškaraca, žena i dece, odvedeno je u gasne komore i ubijeno u jednom danu.
Na prostoru nekadašnje NDH, u logoru Jasenovac, stradali su desetine hiljada ljudi. Današnje procene govore o oko 83.000 žrtava, među kojima je više od 16.000 Roma, gotovo čitava romska zajednica na tom području.
Posebno tragično poglavlje stradanja Roma vezuje se za Rumuniju, gde je pronacistički režim Iona Antoneskua deportovao više od 25.000 Roma u logore u okupiranoj oblasti Transnistrija. U uslovima gladi, bolesti i prinudnog rada, procenjuje se da je najmanje 11.000 do 20.000 deportovanih Roma tamo izgubilo život.
U okupiranoj Poljskoj, Sovjetskom Savezu, ali i u Srbiji i drugim delovima Balkana, nacisti i lokalne kolaboracionističke vlasti streljali su na desetine hiljada Roma na licu mesta, bez ikakvog procesa, često na rubu sela ili u šumama, gde su zakopavani u masovne grobnice.
U razgovoru sa medijima, istoričar dr Nikola Marković iz Niša, koji se bavi proučavanjem genocida nad Romima, kaže da je sećanje na romske žrtve važno ne samo zbog prošlosti, već i zbog današnjih izazova.
Koliko zapravo znamo o stradanju Roma u Holokaustu?
"Iako danas imamo solidne naučne procene, da je između 220.000 i 500.000 Roma ubijeno tokom Holokausta, šira javnost i dalje zna veoma malo o tome. Dugo se govorilo gotovo isključivo o jevrejskim žrtvama, dok je Porajmos ostajao na margini udžbenika i komemoracija", objašnjava dr Marković.
Gde su stradanja Roma bila najmasovnija?
"Najveće žrtve beležimo u Aušvicu–Birkenau, gde je u posebnom logoru za Rome ubijena gotovo kompletna zajednica koja je tamo dovedena. Zatim u logoru Jasenovac, u deportacijama u Transnistriju pod rumunskom upravom, kao i u masovnim streljanjima širom okupirane istočne Evrope i Balkana. U nekim regionima, poput delova NDH, uništen je gotovo čitav romski narod."
Zašto je važno da se danas posebno naglašavaju romske žrtve?
"Zato što su oni dvostruko nevidljivi – bili su meta genocida, a zatim su decenijama bili zaboravljeni. Danas, kada se u Evropi ponovo suočavamo sa porastom govora mržnje, teorijama zavere i otvorenim rasizmom, uključujući i anticiganizam, sećanje na romske žrtve Holokausta postaje pitanje savremene borbe za ljudska prava", ističe dr Marković.
Dva datuma sećanja, jedna poruka
Pored 27. januara, koji je ustanovljen rezolucijom Generalne skupštine UN 2005. godine kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, u Evropi se obeležava i 2. avgust, Evropski dan sećanja na Holokaust nad Romima, u znak sećanja na likvidaciju romskog logora u Aušvicu 1944. godine.
"Ta dva datuma nisu odvojene priče", dodaje dr Marković. "Oni nas podsećaju da je Holokaust bio sistematski projekat uništenja čitavih naroda i grupa, Jevreja, Roma, osoba sa invaliditetom, političkih protivnika, LGBT osoba. Sećanje na jedne ne isključuje druge – naprotiv, ono pomaže da razumemo kako mržnja lako prelazi granice."
Sećanje kao obaveza, a ne forma
Dok broj preživelih svedoka Holokausta iz godine u godinu opada, institucije, organizacije i romske zajednice širom Evrope rade na tome da sačuvaju sećanje kroz edukaciju, umetnost, dokumentarne filmove i javne komemoracije.
U vremenu u kome se istorijske činjenice relativizuju, a teorije zavere brže šire od pouzdanih informacija, Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta i sećanje na Porajmos nisu samo ritual, već podsećanje na to gde može da odvede kombinacija mržnje, propagande i ćutanja većine.
"Najopasniji trenutak je onaj kada pomislimo da se tako nešto više ne može ponoviti", zaključuje dr Marković. "Holokaust nas uči upravo suprotno: da je zločin moguć svuda gde se ljudima oduzme ljudskost. A dužnost sećanja – i na Rome, i na sve druge žrtve – jeste naša najjača odbrana od ponavljanja istorije."
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Telegraf/MONDO)
