Istraživanje je sprovedeno u januaru 2026. godine, nakon što su se u medijima pojavile informacije o ideji da časovi u školama, umesto 45, traju kraće. SURS navodi da je cilj bio da se u razmatranje uključe i mišljenja onih koji nastavu neposredno realizuju.
Podsetimo, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je da se u Ministarstvu i dalje ozbiljno razmatra mogućnost skraćivanja školskih časova sa 45 na 30 minuta, uz najavu regionalne konferencije i eventualne revizije nastavnih planova i programa.
Ko je učestvovao u istraživanju
U anketi je učestvovalo 3.272 ispitanika zaposlenih u školama u Srbiji. Među njima je 2.868 žena i 404 muškarca, što, kako se navodi, prati trend u nastavničkoj profesiji.
Najveći broj ispitanika dolazi iz osnovnih škola (3.077), dok je 195 iz srednjih škola. Po radnom mestu, najviše je nastavnika razredne nastave (1.844) i predmetne nastave u osnovnoj školi (1.017), zatim nastavnika u srednjim školama (190) i stručnih saradnika u osnovnim školama (154). U anketi su učestvovali i nastavnici izbornih i fakultativnih predmeta u osnovnoj školi (35), direktori/pomoćnici direktora (27) i stručni saradnici u srednjim školama (5).
Zastupljeni su zaposleni iz gradskih (2.221) i seoskih sredina (1.051), a među zaposlenima u seoskim školama 271 radi u kombinovanim odeljenjima (25,78%). Učesnici su iz svih školskih uprava, pri čemu je najviše ispitanika iz ŠU Beograd (1.063), zatim ŠU Niš (440), ŠU Požarevac (318) i ŠU Valjevo (292).
Prema podacima o stažu, najviše je ispitanika sa 26 do 35 godina rada u prosveti (1.015), potom 16 do 25 godina (884) i 6 do 15 godina (760).
Nastavnici uglavnom upoznati, ali ideju ne podržavaju
Najveći broj ispitanika naveo je da je upoznat sa idejom o skraćivanju časova (2.568), delimično upoznato je 672, dok 32 ispitanika kaže da nije upoznato.
Kada je reč o podršci, ubedljivo najviše ispitanika ne podržava skraćivanje časova (2.575). Delimično podržava 280 ispitanika, podržava 221, dok 196 nema jasan stav. U zaključku izveštaja navodi se da 78,70% zaposlenih ne podržava ideju, a 70,30% ne vidi razloge za skraćivanje trajanja časova.
"Nema razloga", ali se pominju koncentracija i opterećenje
Na pitanje šta smatraju glavnim razlogom za pokretanje inicijative, najveći broj ispitanika odgovorio je da ne postoje razlozi za skraćivanje časova (2.299). Kao potencijalni razlozi, u znatno manjem obimu, navodili su: bolju koncentraciju učenika (534), usklađivanje sa savremenim psihološkim istraživanjima o opsegu pažnje (448), smanjenje opterećenja učenika (291), organizacione razloge (144) i zaštitu zdravlja učenika i nastavnika (105).
Procene efekata: više negativnih posledica nego koristi
U izveštaju se navodi da ispitanici pretežno očekuju negativne efekte skraćivanja časova na ključne segmente rada škole i nastave – od organizacije rada, preko metodike časa, do praćenja napredovanja i ocenjivanja učenika.
Posebno se ističe da veliki broj ispitanika smatra da časovi od 30 minuta ne bi bili dovoljni za ostvarivanje obrazovnih ishoda, dostizanje standarda i razvijanje međupredmetnih kompetencija: sa tom tvrdnjom se uopšte ne slaže 2.147 ispitanika. Takođe, 2.505 ispitanika procenjuje da bi skraćeni časovi umanjili kvalitet nastave.
Među oblastima koje bi, prema odgovorima, bile najpogođenije navode se i rad u kombinovanim odeljenjima, rad nastavnika angažovanih u više škola, kao i praktični predmeti i aktivnosti koje zahtevaju vreme za pripremu, realizaciju i proveru razumevanja.
Šta bi moralo da se menja ako dođe do skraćenja
Ispitanici su naveli da bi eventualno skraćivanje trajanja časova moralo da prati niz sistemskih promena. Najčešće su izdvojili izmenu Programa nastave i učenja (2.772), Plana nastave i učenja (2.696), udžbenika (1.835), Pravilnika o ocenjivanju (1.789), kao i relevantnih zakona.
U predlozima "šta umesto skraćivanja", odgovori su se najčešće grupisali oko smanjenja obima gradiva, smanjenja broja predmeta i smanjenja broja učenika po odeljenju, uz manje administracije i bolju podršku školama kroz stručne saradnike.
SURS u izveštaju zaključuje da ideja o skraćivanju trajanja nastavnih časova nema podršku među zaposlenima u školama i da nastavnici u velikoj meri procenjuju da bi takva promena imala negativne posledice po kvalitet nastave i funkcionisanje školskog sistema, ukoliko ne bi bila deo šire, pažljivo planirane reforme.
BONUS VIDEO:
