Subotica je prvi grad u Srbiji u kojem od 1. septembra učenici prvih razreda osnovne škole pohađaju bilingvalnu nastavu na srpsko-nemačkom i mađarsko-nemačkom nastavnom jeziku.
U prvi razred Osnovne škole “10. oktobar” upisano je 40 đaka, od kojih je 26 u odeljenju na srpsko-nemačkom jeziku.
Roditelji su bili prinuđeni da svoju decu upišu u ova odeljenja iako nisu želeli da njihovi mališani slušaju nastavu na nemačkom jeziku jer u školi ne postoji odeljenje samo za đake na srpskom niti mađarskom jeziku. Bilingvalne škole su u obavezi da minimalno 30 a maksimalno 45 odsto nastave organizuju na stranom jeziku koji je izabran.
“Mi u potpunosti pozdravljamo ove inovacije i napredak u obrazovanju. Međutim, sada deca koja su se prilikom upisa u prvi razred opredelila da nastavu slušaju na srpskom jeziku, za vreme časova likovnog, fizičkog i muzičkog (koji se održavaju samo na nemačkom jeziku), sede u boravku. Postavljamo pitanje da li je moguće da u Srbiji postoji osnovna škola u kojoj deca ne mogu da se upišu u prvi razred u kojem će se nastava održavati na srpskom jeziku? Ako su se i upisali oni su u potpunosti diskriminisani, čime se krši nekoliko zakona“, rekli su za „Politiku“ roditelji koji su insistirali na anonimnosti.
Direktorka škole, mr Gizela Romić, nije htela da se izjašnjava povodom ovog slučaja, tako da je objašnjenj dala pomoćnica gradonačelnika Subotice, zadužene za kulturnoobrazovnu delatnost i racionalizaciju školske mreže Ljubica Kiselički.
“Tačno je da u ovoj školi nema odeljenja na srpskom jeziku, ali su odmah pored nje još dve škole, na udaljenosti od samo 375 metara, tako da nije problem da se dete upiše u odeljenje samo na srpskom ili samo na mađarskom jeziku. Mi znamo za ovaj slučaj, reč je o roditeljima dva deteta kojima smo predlagali da prebace decu u drugu školu u istom dvorištu, ali su oni to odbili“, kaže za list pomoćnica gradonačelnika.
Ona objašnjava da je Subotica ušla u projekat bilingvalne nastave zbog dolaska velikog broja investitora s nemačkog govornog područja i doseljavanja njihovog menadžmenta s porodicama. Zahvaljujući donaciji nemačke ambasade od 10.000 evra, škola je adekvatno opremljena, stigla su i dva profesora iz Nemačke, a lokalna samouprava je obezbedila prevoz do škole.
“Mi od ovog projekta svakako nećemo odustati, jer su i deca i roditelji apsolutno oduševljeni idejom i kažu da je privilegija što imaju mogućnost da uče na tri jezika“, izjavila je Kiselički i dodala da će ponovo pokušati da se pronađe neko rešenje kada deca krenu u drugi razred.
Rudolf Vajs, predsednik Nemačkog narodnog saveza, kaže za list da treba uvek biti jako oprezan sa ovakvim stvarima i da i oni kao organizacija, dobro proveravaju kada se neko žali po nacionalnom osnovu.
“Znamo da mnogi u Subotici nisu bili oduševljeni idejom o bilingvalnoj nastavi, iako je dosta firmi iz Nemačke došlo u ovaj grad i otvorena su mnoga nova radna mesta. Ima mnogo protivnika zajedničkog života, a neki od njih ne prezaju ni da manipulišu decom“, izričit je Vajs, koji je u urednik emisije “Naš glas” koja se na nemačkom jeziku emituje na talasima Radio Subotici.
Kako je na prošloj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta, kada je vraćen na doradu nastavni plan za češki jezik, pojasnila pomoćnica ministra prosvete i nauke Vesna Fila, u Srbiji ima 19 saveta nacionalnih manjina, a postoje tri modaliteta učenja: na maternjem jeziku, bilingvalno, i na srpskom jeziku, uz izučavanje maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture.
U Vojvodini je od 1. septembra prvi put uvedena bilingvalna nastava na srpskom i na engleskom jeziku u tri osnovne škole u Vrbasu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici, piše "Politika."
(MONDO)
U prvi razred Osnovne škole “10. oktobar” upisano je 40 đaka, od kojih je 26 u odeljenju na srpsko-nemačkom jeziku.
Roditelji su bili prinuđeni da svoju decu upišu u ova odeljenja iako nisu želeli da njihovi mališani slušaju nastavu na nemačkom jeziku jer u školi ne postoji odeljenje samo za đake na srpskom niti mađarskom jeziku. Bilingvalne škole su u obavezi da minimalno 30 a maksimalno 45 odsto nastave organizuju na stranom jeziku koji je izabran.
“Mi u potpunosti pozdravljamo ove inovacije i napredak u obrazovanju. Međutim, sada deca koja su se prilikom upisa u prvi razred opredelila da nastavu slušaju na srpskom jeziku, za vreme časova likovnog, fizičkog i muzičkog (koji se održavaju samo na nemačkom jeziku), sede u boravku. Postavljamo pitanje da li je moguće da u Srbiji postoji osnovna škola u kojoj deca ne mogu da se upišu u prvi razred u kojem će se nastava održavati na srpskom jeziku? Ako su se i upisali oni su u potpunosti diskriminisani, čime se krši nekoliko zakona“, rekli su za „Politiku“ roditelji koji su insistirali na anonimnosti.
Direktorka škole, mr Gizela Romić, nije htela da se izjašnjava povodom ovog slučaja, tako da je objašnjenj dala pomoćnica gradonačelnika Subotice, zadužene za kulturnoobrazovnu delatnost i racionalizaciju školske mreže Ljubica Kiselički.
“Tačno je da u ovoj školi nema odeljenja na srpskom jeziku, ali su odmah pored nje još dve škole, na udaljenosti od samo 375 metara, tako da nije problem da se dete upiše u odeljenje samo na srpskom ili samo na mađarskom jeziku. Mi znamo za ovaj slučaj, reč je o roditeljima dva deteta kojima smo predlagali da prebace decu u drugu školu u istom dvorištu, ali su oni to odbili“, kaže za list pomoćnica gradonačelnika.
Ona objašnjava da je Subotica ušla u projekat bilingvalne nastave zbog dolaska velikog broja investitora s nemačkog govornog područja i doseljavanja njihovog menadžmenta s porodicama. Zahvaljujući donaciji nemačke ambasade od 10.000 evra, škola je adekvatno opremljena, stigla su i dva profesora iz Nemačke, a lokalna samouprava je obezbedila prevoz do škole.
“Mi od ovog projekta svakako nećemo odustati, jer su i deca i roditelji apsolutno oduševljeni idejom i kažu da je privilegija što imaju mogućnost da uče na tri jezika“, izjavila je Kiselički i dodala da će ponovo pokušati da se pronađe neko rešenje kada deca krenu u drugi razred.
Rudolf Vajs, predsednik Nemačkog narodnog saveza, kaže za list da treba uvek biti jako oprezan sa ovakvim stvarima i da i oni kao organizacija, dobro proveravaju kada se neko žali po nacionalnom osnovu.
“Znamo da mnogi u Subotici nisu bili oduševljeni idejom o bilingvalnoj nastavi, iako je dosta firmi iz Nemačke došlo u ovaj grad i otvorena su mnoga nova radna mesta. Ima mnogo protivnika zajedničkog života, a neki od njih ne prezaju ni da manipulišu decom“, izričit je Vajs, koji je u urednik emisije “Naš glas” koja se na nemačkom jeziku emituje na talasima Radio Subotici.
Kako je na prošloj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta, kada je vraćen na doradu nastavni plan za češki jezik, pojasnila pomoćnica ministra prosvete i nauke Vesna Fila, u Srbiji ima 19 saveta nacionalnih manjina, a postoje tri modaliteta učenja: na maternjem jeziku, bilingvalno, i na srpskom jeziku, uz izučavanje maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture.
U Vojvodini je od 1. septembra prvi put uvedena bilingvalna nastava na srpskom i na engleskom jeziku u tri osnovne škole u Vrbasu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici, piše "Politika."
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
