Samo dva dana posle potpisivanja ugovora o postavljanju američkog raketnog štita u rumunskoj avio-bazi "Deveselu", Vašingon je 15. septembra overio sporazum s Poljskom, da i na njenoj teritoriji do 2018. izgradi identičnu raketnu bazu, pišu "Novosti".
Rusija je kratko odgovorila da će preduzeti recipročne mere i usmeriti svoje projektile ka bazama raketnog štita NATO.
U Bugarskoj su odmah upozorili da se baza "Deveselu" nalazi na samo sedamdesetak kilometara od aktivne nuklearne elektrane "Kozloduj"“ i na sličnom rastojanju od nuklearke u izgradnji u Belenu.
Srpski vojno-bezbednosni stručnjaci tvrde da će posledice izgradnje raketnog štita osetiti i Srbija, čija se granica na Dunavu kod Prahova i đerdapska brana nalazi na samo 150 km severozapadno od "Deveselua", dok je Beograd udaljen oko 350 km.
"Američke rakete u Rumuniji okrenute su ka Rusiji i time se baza „Deveselu“ legitimisala kao prvi potencijalni cilj ruskog udara, a za njom sledi i ceo prostor iza, po dubini teritorije. Rusija ima pouzdano odvraćanje i odmazdu za sve situacije i svaka pretnja izaziva odgovarajuće kontramere ka zemljama NATO. Naš problem je što smo, iako neutralni, na smeru udara", kaže general Radovan Radinović, dugogodišnji načelnik Katedre za strategiju u Školi nacionalne dbrane
Baza raketnog štita u Rumuniji zahvataće 175 hektara zemljišta na kome će biti raspoređeni radarsko-informatički sitem AEGIS, za otkrivanje i praćenje cilja, i lanseri s raketama SM-3, koje samo kinetičkim udarom uništavaju protivničke projektile.
Ugovorom je predviđena i mogućnost da one mogu da budu naoružane i bojevim glavama. Njihov cilj su, po tvrdnjama Vašingtona, "isključivo balistički projektili iz Irana koji ugrožavaju evropske zemlje" NATO.
Međutim, iranske rakete najvećeg dometa najviše ugrožavaju upravo Rusiju i Belorusiju, a ne Evropu, jer samo projektil "sadžil-2" može da dobaci najdalje do Krima, objašnjava general Miloš Đošan, ekspert za raketno naoružanje i protivvazdušnu odbranu.
Sve velike krize rešavaju se vojnim putem, podsećaju naši sagovornici i upozoravaju da se zbog toga i raspoređuju nova oružja i izmišljaju novi neprijatelji.
"Živimo u periodu uspostavljanja novog hladnog rata. Brojni su razlozi postavljanja raketnog štita uz granice Rusije, a najznačajniji je dokazivanje ekonomske i vojne moći SAD i zemalja NATO svima u međunarodnoj zajednici. Strateška posledica razmeštanja raketnog štita je nametanje potrebe Rusiji za izgradnju novog raketnog odbrambenog sistema, koji mnogo košta, s ciljem da se ona ekonomski iscrpe. Drugi važan cilj je unutrašnja polarizacija stanovništva u Rusiji", tvrdi dr Slobodan Mišović, redovni profesor Fakulteta bezbednosti, ekspert za geostrateška pitanja.
Razmeštanje raketnog štita na manje od 200 kilometara od Srbije u velikoj meri negativno utiče na bezbednost i povećava osetljivost naše zemlje, upozorava prof. Mišović.
"To je posebno aktuelno zato što su naši PVO odbrambeni sistemi zastareli. Razmeštanje raketnog štita je provokacija svim zemaljama regiona jugoistočne Evrope i Balkana, jer iziskuje daleko veće finansijske izdatke ako se želi održavanje bezbednosti na potrebnom nivou. Kod nas će to verovatno izazvati i dodatna uslovljavanja i pritiske zbog članstva u NATO i Evropskom sistemu kolektivne bezbednosti i odbrane", navodi on.
Sagovornik "Novosti" smatra da razmeštanje raketnog štita u Rumuniji stavlja Srbiju pred težak izbor - ili da ne ulaže u odbranu i dodatno smanji bezbednost, ili da poveća finansijske izdatke, i tako još više osiromaši.
NATO neće pritiskati Srbiju da formalno uđe u članstvo Alijanse posle postavljanja raketnog šita u Rumuniji, smatra prof. Milan Mijalkovski s Fakulteta bezbednosti, ekspert za pitanja bezbednosti i obaveštajnog rada. On smatra da je svrha postavljanja raketnog štita psihološki i ekonomski pritisak na Rusiju, a ne nuklearni rat.
"Međutim, onaj ko poseduje moć ima veliki problem, jer ga ona uvek iskušava da je upotrebi. U takvom slučaju sukoba velikih razmera, Srbija bi lako mogla da postane kolateralna šteta, ne samo zbog raketnog štita u Rumuniji, već i zbog američkih baza na Kosovu. Međutim, mnogo veća opasnost celoj jugoistočnoj Evropi u tom slučaju pretila bi od pogotka u nuklearnu elektranu Kozloduj", smatra prof. Mijalkovski.
(MONDO)
Rusija je kratko odgovorila da će preduzeti recipročne mere i usmeriti svoje projektile ka bazama raketnog štita NATO.
U Bugarskoj su odmah upozorili da se baza "Deveselu" nalazi na samo sedamdesetak kilometara od aktivne nuklearne elektrane "Kozloduj"“ i na sličnom rastojanju od nuklearke u izgradnji u Belenu.
Srpski vojno-bezbednosni stručnjaci tvrde da će posledice izgradnje raketnog štita osetiti i Srbija, čija se granica na Dunavu kod Prahova i đerdapska brana nalazi na samo 150 km severozapadno od "Deveselua", dok je Beograd udaljen oko 350 km.
"Američke rakete u Rumuniji okrenute su ka Rusiji i time se baza „Deveselu“ legitimisala kao prvi potencijalni cilj ruskog udara, a za njom sledi i ceo prostor iza, po dubini teritorije. Rusija ima pouzdano odvraćanje i odmazdu za sve situacije i svaka pretnja izaziva odgovarajuće kontramere ka zemljama NATO. Naš problem je što smo, iako neutralni, na smeru udara", kaže general Radovan Radinović, dugogodišnji načelnik Katedre za strategiju u Školi nacionalne dbrane
Baza raketnog štita u Rumuniji zahvataće 175 hektara zemljišta na kome će biti raspoređeni radarsko-informatički sitem AEGIS, za otkrivanje i praćenje cilja, i lanseri s raketama SM-3, koje samo kinetičkim udarom uništavaju protivničke projektile.
Ugovorom je predviđena i mogućnost da one mogu da budu naoružane i bojevim glavama. Njihov cilj su, po tvrdnjama Vašingtona, "isključivo balistički projektili iz Irana koji ugrožavaju evropske zemlje" NATO.
Međutim, iranske rakete najvećeg dometa najviše ugrožavaju upravo Rusiju i Belorusiju, a ne Evropu, jer samo projektil "sadžil-2" može da dobaci najdalje do Krima, objašnjava general Miloš Đošan, ekspert za raketno naoružanje i protivvazdušnu odbranu.
Sve velike krize rešavaju se vojnim putem, podsećaju naši sagovornici i upozoravaju da se zbog toga i raspoređuju nova oružja i izmišljaju novi neprijatelji.
"Živimo u periodu uspostavljanja novog hladnog rata. Brojni su razlozi postavljanja raketnog štita uz granice Rusije, a najznačajniji je dokazivanje ekonomske i vojne moći SAD i zemalja NATO svima u međunarodnoj zajednici. Strateška posledica razmeštanja raketnog štita je nametanje potrebe Rusiji za izgradnju novog raketnog odbrambenog sistema, koji mnogo košta, s ciljem da se ona ekonomski iscrpe. Drugi važan cilj je unutrašnja polarizacija stanovništva u Rusiji", tvrdi dr Slobodan Mišović, redovni profesor Fakulteta bezbednosti, ekspert za geostrateška pitanja.
Razmeštanje raketnog štita na manje od 200 kilometara od Srbije u velikoj meri negativno utiče na bezbednost i povećava osetljivost naše zemlje, upozorava prof. Mišović.
"To je posebno aktuelno zato što su naši PVO odbrambeni sistemi zastareli. Razmeštanje raketnog štita je provokacija svim zemaljama regiona jugoistočne Evrope i Balkana, jer iziskuje daleko veće finansijske izdatke ako se želi održavanje bezbednosti na potrebnom nivou. Kod nas će to verovatno izazvati i dodatna uslovljavanja i pritiske zbog članstva u NATO i Evropskom sistemu kolektivne bezbednosti i odbrane", navodi on.
Sagovornik "Novosti" smatra da razmeštanje raketnog štita u Rumuniji stavlja Srbiju pred težak izbor - ili da ne ulaže u odbranu i dodatno smanji bezbednost, ili da poveća finansijske izdatke, i tako još više osiromaši.
NATO neće pritiskati Srbiju da formalno uđe u članstvo Alijanse posle postavljanja raketnog šita u Rumuniji, smatra prof. Milan Mijalkovski s Fakulteta bezbednosti, ekspert za pitanja bezbednosti i obaveštajnog rada. On smatra da je svrha postavljanja raketnog štita psihološki i ekonomski pritisak na Rusiju, a ne nuklearni rat.
"Međutim, onaj ko poseduje moć ima veliki problem, jer ga ona uvek iskušava da je upotrebi. U takvom slučaju sukoba velikih razmera, Srbija bi lako mogla da postane kolateralna šteta, ne samo zbog raketnog štita u Rumuniji, već i zbog američkih baza na Kosovu. Međutim, mnogo veća opasnost celoj jugoistočnoj Evropi u tom slučaju pretila bi od pogotka u nuklearnu elektranu Kozloduj", smatra prof. Mijalkovski.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
