Stručnjaci su još pre nekoliko godina upozorili da Srbiji prete paklene temperature i smrtonosni toplotni talasi, a život u gradovima biće "pakao" jer se naša zemlja zagreva znatno brže i više od ostatka sveta. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), 2024. godina bila je ubedljivo najtoplija u istoriji merenja sa prosečnom temperaturom od nekada nezamislivih 13,3 stepeni, a klimatolozi upozoravaju da nam tek slede katastrofalne posledice i klimatski šokovi.
Zašto se brže zagrevamo od ostatka sveta
Prosečna godišnja temperatura u našoj zemlji porasla je za skoro 2 stepena, što jasno pokazuje da u našem regionu klimatske promene dolaze brže nego na globalnom nivou. Prognoze klimatologa za ovaj vek su izuzetno zabrinjavajuće, a tome u prilog govore i ranija predviđanja stručnjaka iz susedne Mađarske koji su prošle godine najavili letnje temperature od 46 do 47 stepeni.
Profesorka Poljoprivrednog fakulteta dr Ana Vuković Vimić je, kako je u svom izlaganju detaljno objasnila ovaj fenomen:
"Srbija se brže zagreva od globalnog proseka i brže će se zagrevati, jer je na severnoj hemisferi, na kopnenim površinama. Od 2011. do 2020. godine svet se zagrejao za 1,1 stepen u odnosu na preindustrijski period, dok je zagrevanje u Srbiji bilo 1,8 stepeni. Najbrže se zagreva letnja sezona. Zagrevanje je 2,4 stepena", rekla je Vuković Vimić.
Ona je dodala i da će temperatura vazduha u urbanim sredinama sredinom veka prelaziti 42 stepena pri vlažnosti od 50 odsto, a čak i 50 stepeni pri vlažnosti od 20 odsto, zbog čega će se dve do tri godine po deceniji javljati takozvani "smrtonosni" toplotni talasi".
Neslavni šampioni Evrope i "toplotna ostrva" u gradovima
Srbija je jedna od globalnih vrućih tačaka i zemlja promenjene klime u kojoj toplotni talasi više nisu rezervisani isključivo za leto. Život u gradovima biće posebno otežan zbog betona, asfalta i manjka zelenila.
Govoreći o ovom problemu, dr Vuković Vimić je ranije izjavila:
"Izmerene vrednosti kažu da su temperature vazduha u gradskim jezgrima prosečno za oko 2 stepena više, ali kada su vedri dani i jako zagrevanje mogu biti čak i do 10 stepena više nego na zvaničnim mernim stanicama, koje se postavljaju na posebno odabranim lokalitetima upravo tako da zaobiđu ovakve lokalne varijacije", objasnila je dr Vuković Vimić.
Uz suše koje će do sredine veka postati svakodnevica, Srbija je postala i neslavni šampion Evrope u ranjivosti na klimatske promene. Meteorolog Uroš Davidović je ranije na portalu "Klima101" objasnio da visok nivo ranjivosti prema GAIN indeksu znači da privredni sektori poput poljoprivrede i energetike nisu prilagođeni, ističući da "nije stvar samo u našem geografskom položaju, već i u lošim politikama koje nas puno koštaju".
Cikloni, anticikloni i toplotne kupole
Za sve učestalije vrele talase odgovorna je specifična meteorološka situacija i naš položaj između Alpa i Karpata, blizu afričkog kontinenta. Meteorolog Ivan Ristić je detaljno pojasnio kako nastaju ovi ekstremi:
"Kada se desi kombinacija Islandskog ciklona i Afričkog anticiklona imamo u Srbiji veoma topao vazduh i kada stane između Alpa i Karpata nama je po dva meseca vrelo. Imamo i dosta toplotnih kupola, a njihova pojava je vezana za Afrički anticiklon. One nam donose duge periode tropskih temperatura, preko 30 stepeni, s tim što kod nas bude i preko 35 do 40 stepeni", rekao je Ristić.
Ristić je upozorio da su temperature preko 35 stepeni veoma opasne jer telo tada ima problema sa hlađenjem. Kako domaći klimatolozi upozoravaju, Srbija već beleži temperaturne anomalije veće od 2 stepena, te nam je ostalo još samo 20 do 30 godina, a verovatno i manje, da na pravi način reagujemo na ove dramatične klimatske promene pre nego što posledice postanu trajne.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO)
