Advokat Toma Fila iza sebe ima impresivnu karijeru i veliki broj slučaja u kojima je učestvovao, a koji su obeležili domaću kriminološku istoriju.
Gostovanjem u emisiji "Puls Srbije", pre par meseci na Kurir televiziji osvrnuo se na ključne trenutke svoje karijere, kada mu je bilo najteže, a kada je bio ponosan što se bavi advokaturom.
Fila se tom prilikom prisetio slučajeva koje je iz moralnih razloga odbio da brani.
"Jedan od tih slučajeva bio je poslednja izvršena smrtna kazna u Crnoj Gori. Devojčicu od šest godina je silovao, polio benzinom pa je zapalio. I izvršena je smrtna kazna. Moja majka je odbila da branim taj slučaj i rekla je: "Ako budeš to branio, marš iz kuće." Drugi slučaj sam odbio bio je taj kada je sin silovao majku i pritom joj slomio rebra i ruku", prisetio se.
Advokatska dužnost iznad ličnih osećaja
Objasnio je kako u sudnici staje samo kao advokat, fokusiran na dokaze tužioca, bez obzira na težinu slučaja ili lične emocije.
U galeriji pogledajte fotografije Tome File iz privatne arhive:
"Po kodeksu profesionalne etike advokata ne smemo da odbijemo ni jedan slučaj. Najgore je kod mene. Ja kad u sudnicu uđem, ja nisam Toma Fila čovek, nego sam advokat. I onda me zanima samo šta tužilac ima. A sud je uvek sud. Mi smo na fakultetu učili da je Bog na nebu, a sud na zemlji. I da se u sudije ne dira. Ali samo me je zanimalo šta ima tužilac u rukama i da mogu da dobijem proces. Znate, meni su 11 puta osuđeni bili osuđeni na smrt. Jednom sam izgubio, tad sam imao 30 i nešto godina", kaže Fila.
Najteži slučaj karijere
Fila se prisetio slučaja lažne trudnoće u Jusićima, gde je žena bila pod ogorčenim pritiscima okoline zbog nemogućnosti da ima decu.
"Školski drug moj je sudio. I on mi je rekao za troje je u redu, ali za četvrtu ne. To je bio najteži slučaj u mojoj karijeri. Branio sam Ševku Hodžić zajedno sa ocem. Radilo se o slučaju lažne trudnoće. Ta žena je važila za najlepšu u mestu Jusići, koje je kasnije pripalo srpskoj strani. Međutim, nije mogla da ima decu sa svojim mužem, što je u tom okruženju predstavljalo veliki pritisak. Ljudi su je osuđivali i govorili joj da, ako ne može da rodi, nije dovoljno dobra žena", rekao je.
Ubistvo zbog lažne trudnoće
Opisao je kako je optužena glumila trudnoću, a kada je njena drugarica stvarno očekivala dete, optužena ju je ubila kako bi prisvojila bebu i predstavila je kao svoje dete.
"Njena najbolja drugarica je u to vreme zaista ostala trudna. Tada je optužena počela da glumi trudnoću - stavljala je jastuke ispod odeće i svima govorila da čeka dete. Tako je održavala tu priču sve vreme. Kada je njena drugarica jednog dana rekla da ima trudove i da će se uskoro poroditi, optužena ju je ubila. Prema pravosnažnoj presudi, ubistvo je počinila kako bi uzela bebu i predstavila je kao svoje dete. Nakon toga je dete prijavila kao da je ona njegova majka", objasnio je Fila.
Presuda nakon tragičnog slučaja
Objasnio je kako je nakon komplikovanog i tragičnog događaja prvobitno izrečena smrtna kazna, a kasnije je, nakon odbrane članova porodice, presuda preinačena na 20 godina zatvora.
"Detetu je nedostajalo još dva ili tri dana da mu se u potpunosti razviju pluća i tada bi bilo sposobno da živi. Ono što je bilo posebno zanimljivo u tom slučaju jeste način na koji je izvršen rez - materica je bila zasečena u obliku slova X, slično kao kod carskog reza kada se dete rađa operativnim putem. Na početku je tri puta izrečena smrtna kazna. Posle toga je moj otac preuzeo slučaj i nastavio odbranu, dok sam ja branio njenog ljubavnika, koji je ujedno bio i njen rođak. Na kraju je presuda preinačena i dobila je kaznu od 20 godina zatvora", naveo je.
Posledice tragedije izvan suda
Fila je opisao posetu osuđenici u Zenici, njen novi izgled i šokantnu priču o čoveku iz Holandije koji je zbog njenog hapšenja izvršio samoubistvo.
"Kasnije smo je posetili u Zenici. Tamo je radila na tri razboja u zatvorskoj radionici. Kako da kažem, kada smo je posetili, bila je u šalvarama i izgledala je potpuno drugačije nego ranije. Moj otac je insistirao da ode kod frizera, da se našminka i da izgleda pristojno. Zanimljivo je da se jedan čovek iz Holandije zaljubio u nju i, kada je čuo da je osuđena na smrtnu kaznu, izvršio je samoubistvo tako što se polio benzinom i zapalio. Eto, šta emocije mogu da učine od ljudi", kaže Fila.
U galeriji pogledajte fotografije Šefke Hodžić:
Pretnje i pokušaji ucene
Priznao je da je primao preteća pisma i velike novčane ponude da ne brani klijente, ali da nikada nije obraćao pažnju na te pritiske.
"Iskreno, nikada nisam pridavao veliki značaj tome da li mi je tada neko nekada pretio ili život bio u opasnosti. Dobijao sam preteća pisma u kojima je pisalo: "Ako budeš branio tog čoveka, ubićemo te." Bilo je i drugih situacija. Jednom mi je čak ponuđeno 30.000 nemačkih maraka - što je u to vreme bio ogroman novac - samo da ne branim jednog čoveka. Sličnih situacija je bilo i ranije, ali ja na to nisam obraćao pažnju", objasnio je.
Svirepi zločini i pravna posledica
Istakao je da da posebno svirepa ubistva, gde postoji i element uživanja u zločinu, pokazuju krajnju brutalnost i da su zbog takvih dela nekada bila predviđena najstrožija kazna – smrtna.
"Morate da znate jednu stvar - kada neko žrtvi nanese posebne patnje, veće nego što bi samo lišavanje života podrazumevalo, to govori o posebnoj svireposti. U takvim slučajevima često postoji i element uživanja u samom činu. To smo mnogo puta dokazivali u sudskoj praksi. Upravo zbog takvih zločina, za podmukla i svirepa ubistva do devedesetih godina bila je predviđena smrtna kazna", odgovorio je Fila.
Kritika sistema i ljudska reakcija
Fila objašnjava da su u prošlosti pravni postupci često išli brzo i nepravdeno, dok su pojedinci zarađivali na štetu drugih, zbog čega je bio protiv komunizma i smrtne kazne.
"U to vreme su mnoge stvari rešavane vrlo brzo - često i na štetu ljudi, dok su se drugi bogatili i punili džepove. Upravo zato sam bio protiv komunizma, između ostalog i zbog postojanja smrtne kazne. Kada se dogodi neki strašan zločin, prirodno je da ljudi burno reaguju i da kažu: "Ovo je svirepo, podmuklo, zaslužuje najstrožu kaznu." Takve reakcije su ljudske i razumljive", kaže.
Zašto je ukinuta smrtna kazna?
Kako Fila ističe, država nikada ne bi smela imati moć oduzimanja života, jer bi to moglo dovesti do zloupotrebe i uklanjanja političkih protivnika, što je glavni razlog ukidanja smrtne kazne.
"Međutim, problem nastaje kada državi date mogućnost da nekome oduzme život. Tada postoji opasnost da se ta moć zloupotrebi i da se pod izgovorom pravde uklanjaju politički protivnici. Ni jedna država ne bi smela da ima takvu moć u svojim rukama. Zbog toga je smrtna kazna na kraju i ukinuta", objasnio je Fila.
Takmičenje sa ocem
Priznao je da je u poređenju sa ocem izgubio u advokatskoj karijeri, jer je otac verovao optuženima, dok on često nije, a njegovo ime po svetom Tomi simbolično odražava sumnju i promišljenost.
"Na neki način sam se takmičio sa ocem. Ali moram da priznam da sam u tom "takmičenju" izgubio. On je bio mnogo bolji advokat od mene. Jedna od ključnih razlika bila je u tome što je on verovao svojim klijentima, optuženima, dok ja često nisam. I samo moje ime ima simboliku - dobio sam ga po svetom Tomi, koji je, prema predanju, posumnjao čak i u Hristovo vaskrsenje", rekao je.
Kriminal u padu
Fila ističe da se stopa kriminalnih dela smanjila u odnosu na sedamdesete i osamdesete, dok su neka ranija ubistva, poput onih zbog međe ili osporavanja očinstva, danas skoro u potpunosti eliminisana.
"Stopa kriminalnih aktivnosti se smanjila. Recimo, sedamdesetih i osamdesetih godina samo okružni sud u Požarevcu imao je više ubistava nego ostatak Jugoslavije. Danas nije tako. Smanjuju se, na primer, ubistva zbog međe, što je gotovo nestalo, a niko o tome ne vodi računa. Isto važi i za ubistva povezana sa osporavanjem očinstva; danas to rešava nadležna institucija", naveo je.
"Mnogo toga se promenilo, sistem je napredovao. Sećam se svog vremena, kada je Vlada Kambovski bio ministar pravde u Jugoslaviji - koristio sam priliku da proučim penologiju, nauku o kaznama, i da analiziram koje vrste ubistava su bile tipične. Primetio sam i specifične obrasce: Moravci ubijaju sekirom, Crnogorci s leđa, pištoljem, a Šiptari gađaju iz prednje strane, verovatno da žrtva ne bi imala šanse da se zaštiti noću. Kod Laha je bio zanimljiv metod - bacanje pola vreće mekinja na žrtvu, što bi je napalo dok spava. Tako su se stvarale te "magije" u kriminalu", zaključio je Fila.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO)
