Ovaj vešti Balkanac optužen je zbog sumnje da je prošle godine iz Muzeja savremene umetnosti u Parizu ukrao pet remek-dela Pabla Pikasa, Kloda Monea i Amadea Modiljanija ukupne vrednosti sto miliona evra.

Iako je važio za jednog od najprofesionalnijih pljačkaša koji je naoružan samo odvijačem ili samostrelom, Tomić nije uspeo da preproda ukradenu robu, pa je skupoceni plen završio smrskan u smeću.

Tomić, koji je zbog svoje veštine obijanja dobio nadimak Spajdermen, pripadao je organizovanoj grupi provalnika s prostora nekadašnje Jugoslavije koja u Francuskoj postoji od šezdesetih godina prošlog veka, piše "Blic".

Pre prošlogodišnjeg hapšenja, Tomić se iza rešetaka nalazio 1999. i 2000, posle serije provala od kojih je poslednja bila dom rektora jednog od francuskih univerziteta, odakle je odneo slike Kamila Pizara i Iva Brajera vrednih 450.000 evra.

Posle hapšenja u Tomićevom skrovištu policija je otkrila 13 slika, uglavnom iz 17. veka, veliku količina nakita, ali i brojne časopise i kataloge koji su sadržali podatke o ukradenim umetninama.

Tomić je u provale išao naoružan samostrelom, kojim bi na krov objekata ispaljivao kuke za koje je bio zakačen konopac. Tako je, pre drugog hapšenja 2000, opljačkao dva velika stana dok su vlasnici još u njima spavali, iz kojih je odneo dve slike Renoara i po jednu Morisa Utrila, Žorža Braka, Andrea Derena i Amadea Modiljanija, kao i nakit vredan 150.000 evra.

Deset godina kasnije, naoružan samo električnim odvijačem kojim je skinuo šarke sa prozora, hrvatski Spajdermen je iz pariskog muzeja savremene umetnosti odneo pet slika Pikasa, Matisa, Braka, Modiljanija i Ležea.

Međutim, iako slike poznatih umetnika vrede milione evra, Nikola Kusovac, penzionisani kustos Narodnog muzeja u Beogradu, smatra da one nisu dobar plen. Prema rečima ovog stručnjaka, te slike kradu "amateri koji nisu upućeni u način funkcionisanja tržišta umetnina".

"Svi muzejski eksponati evidentirani su u posebne kataloge, gde se unosi njihov detaljan opis, što je slučaj i s Pikasovim slikama "Glava konja" i "Čaša i bokal", ukradenim pre tri godine iz muzeja u Švajcarskoj.

Ukoliko neko bude želeo da ih proda, one će vrlo lako biti prepoznate, pogotovo sada, kada su čak i njihove fotografije objavljene. Upravo zato smatram da je njih ukrao potpuni amater, koji ne zna kako funkcioniše ovo tržište", smatra Kusovac.

On podseća da se sličan primer dogodio u Srbiji 1996, kada je iz Narodnog muzeja ukradena "Kupačica" Ogista Renoara, čija je vrednost procenjena na milion i po dolara, a čiji su kradljivci uhapšeni vrlo brzo, kada su pokušali da je prodaju za 40.000 evra. Takva dela niko nije smeo da kupi.

"Kada lopovi shvate da ne mogu da prodaju ukradene slike, oni ih zbog straha od policije skrivaju veoma dugo ili ih uništavaju. To je pravilo, što se videlo u slučaju takozvanog Spajdermena, koji je prošle godine ukrao slike Pikasa, Monea i Modiljanija iz muzeja u Parizu, a za koje se pretpostavlja da su završile u đubretu", ističe Kusovac.

Iako se često u medijima pojavljuju tvrdnje da su krađe slika velike vrednosti naručene od nekog moćnika, nekadašnji kustos Narodnog muzeja objašnjava da su te tvrdnje naivne.

"To je besmislica. Ljudi koji imaju dovoljno sredstava da legalno kupe Pikasa nikada neće kupiti kradenu robu, pa da je posle drže u sefu ili u banci.

Ukoliko neko izdvoji toliki novac za jedno remek-delo, on želi da mu slika stoji na zidu, a ne da mora da je krije", kaže Kusovac, ali ipak dodaje da naručene krađe mogu da se dogode ukoliko su u pitanju "neki hramovi ili crkve u kojima umetnine nisu popisane, gde se odnose samo značajne i vredne stvari bez dokumentacije", prenosi "Blic".

(MONDO)