Zlato je na svetskim robnim berzama prekoračilo prag od 700 dolara za finu uncu prvi put od 1980. godine, podstaknuto padom dolara i sve većom napetošću u svetu.
Zlato je na svetskim robnim berzama prekoračilo prag od 700 dolara za finu uncu prvi put od 1980. godine, podstaknuto padom dolara i sve većom napetošću u svetu.Na Njujorškoj robnoj berzi, zlato za isporuku u junu je prvo skočilo na 702,20 doalra za uncu (31 gram), da bi potom opalo na 701,50 dolara.
Cenu zlata podstiču i obimne kupovine investitora, koji "žuti" metal smatraju "sigurnom lukom" u kriznim vremenima, strahujući od inflacije i finansijske nestabilnosti u situaciji pada kursa dolara.
Zlatu, kao i nafti, pomaže spor oko iranskog nuklearnog programa, jer zapadne zemlje veruju da je njegov cilj izrada nukelarnog oružja. Savet bezbednosti UN je zapretio da će uvesti sankcije Iranu ukoliko ne prekine s obogaćivanjem uranijuma, mada Teheran tvrdi da mu je on potreban isključivo za proizvodnju struje.
Čvrstoj tendenciji na tržištu glavnog plemenitog metala doprinosi i ograničena isporuka na tržište, bez izgleda da bi proizvodnja mogla da se poveća u skorije vreme, s obzirom da je za otvaranje novog rudnika potrebno čak pet do 10 godina.
Analitičari stoga ocenjuju da je lako moguć dalji rast cena zlata, jer investitori povećavaju kupovine u strahu od inflacije zbog pada dolara i poskupljenja nafte, pa je lako moguće da do kraja godine ona dostigne 800 dolara po unci.
Zlato takodje ima koristi od opšteg jačanja metala iz platinske grupe, gde je platina zabeležila apsolutni rekord od 1.243 dolara za uncu. "Žuti" metal je 6. aprila probio granicu od 600 dolara, a apsolutni rekod od 875 dolara po unci zabeležen je u januaru 1980, da bi ubrzo potom cena skliznula ispod 700 dolara.
Industrijska publikacija "Čajna gold njuz" je nagovestila da bi rezerve zlata u Kini mogle biti povećane četiri puta kako bi se bolje uskladile devizne rezeve zemlje koje se sada najvećim delom drže u dolarima. List sugeriše da bi Kina trebalo da poveća rezerve zlata na 2.500 metričkih tona, sa sadašnjih 600 tona, što čini svega 1,3 odsto deviznih rezervi zemlje, prema tri do pet procenata u drugim zemljama.
Australija je jedan od najvećih proizvodjača zlata u svetu, pa je skok cena uvećao i akcije vodeće kompanije u tom sektoru "Njukrest majning" za blizu tri odsto na 24,06 aus.dolara (18,57 US dolara).
(Tanjug)
