Italijanski parlament izabrao je, u četvrtom krugu glasanja, Djordja Napolitana za novog predsednika republike. Napolitano (80), nekadašnji komunista, izabran je na predlog Unije Romana Prodija, političke grupacije koja okuplja partije levo od centra. Silvio Berluskoni izjavio je da izbor Napolitana za predsednika Italije "nije volja naroda".
Italijanski parlament izabrao je, u četvrtom krugu glasanja, Djordja Napolitana za novog predsednika republike. Napolitano (80), nekadašnji komunista, izabran je na predlog Unije Romana Prodija, političke grupacije koja okuplja partije levo od centra.
Izbor Napolitana predstavlja još jednu pobedu Prodija, budućeg premijera Italije, posle pobede na parlamentarnim izborima od 9. i 10. aprila, ali i pobede njegovih kandidata za predsednika donjeg i gornjeg doma parlamenta.
Očekuje se da će novi predsednik, koji na tom položaju nasledjuje Karla Azelja Čampija, već ove sedmice imenovati Prodija za novog mandatara vlade.
Novi predsednik republike, koji je do danas bio doživotni senator, je vrlo ugledan političar, kadar da oko sebe okupi sve političke grupacije i da na nepristrasan način pristupi rešavanju svakog problema, ocenili su analitičari u Rimu.
Ipak, koalicija Kuća slobode dosadašnjeg premijera Silvija Berluskonija, koja okuplja partije desnice i ekstremne desnice, nije želela da glasa za Napolitana iako nije imala ništa konkrento da mu zameri - sem činjenice da je nekada bio komunista.
Time je konačno stavljena tačka na petogodišnji period vladavine više nego kontroverznog multimilijardera Silvija Berluskonija koji se "istakao" ne samo verbalnim "gafovima" u stilu ekstremne desnice ("Musolini nije slao ljude u logore, već na odmor"), već i lošim ekonomskim rezultatima - privrednim rastom na nivou nule, budžetskim deficitom od 4,1 odsto bruto društvenog proizvoda i porastom stope nezaposlenosti na 11,5 odsto radno sposobnog stanovništva.
Ime Berluskonija se, sem toga, već skoro dve decenije pominje u kontekstu "mutnih" poslovnih veza s mafijom, zbog čega državno tužilaštvo još nije odustalo od istrage.
Od Prodijeve vlade, koju će činiti predstavnici veoma raznorodnih partija - od autentičnih komunista do levičarskih katolika - očekuju se brze mere radi popravljanja stanja u privredi i stabilizacije budžeta, u čemu će, po svemu sudeći, bogatiji morati da daju veći doprinos nego "mali ljudi sa ulice".
Na spoljnopolitičkom planu, očekuje se da će Prodijeva vlada povući italijanske vojnike iz Iraka, što je u skladu sa željom najmanje dve trećine Italijana.
"Još smo uvereni da je polovina zemlje isključena", rekao je Berluskoni, ali je dodao da novom predsedniku želi sreću i uspešan rad.
Berluskonijeva koalicije desnog centra se protivila kandidaturi doživotnog senatora Napolitana za predsednika Italije.
Očekuje se da će novi predsednik, koji na tom položaju nasledjuje Karla Azelja Čampija, već ove sedmice imenovati Prodija za novog mandatara vlade.
Glasanje u parlamentu, na zajedničkoj sednici donjeg doma i Senata i izabranih predstavnika regiona, počelo je u ponedeljak, a okončano je tek u četvrtom krugu, u kojem je za pobedu bila potrebna prosta većina (50 odsto plus jedan glas).
(Tanjug)
Izbor Napolitana predstavlja još jednu pobedu Prodija, budućeg premijera Italije, posle pobede na parlamentarnim izborima od 9. i 10. aprila, ali i pobede njegovih kandidata za predsednika donjeg i gornjeg doma parlamenta.
Očekuje se da će novi predsednik, koji na tom položaju nasledjuje Karla Azelja Čampija, već ove sedmice imenovati Prodija za novog mandatara vlade.
Novi predsednik republike, koji je do danas bio doživotni senator, je vrlo ugledan političar, kadar da oko sebe okupi sve političke grupacije i da na nepristrasan način pristupi rešavanju svakog problema, ocenili su analitičari u Rimu.
Ipak, koalicija Kuća slobode dosadašnjeg premijera Silvija Berluskonija, koja okuplja partije desnice i ekstremne desnice, nije želela da glasa za Napolitana iako nije imala ništa konkrento da mu zameri - sem činjenice da je nekada bio komunista.
Tačka na Berluskonijevu eru
Glasanje u parlamentu, na zajedničkoj sednici donjeg doma i Senata i izabranih predstavnika regiona, počelo je u ponedeljak, a okončano je tek u četvrtom krugu u kojem je za pobedu bila potrebna prosta većina (50 odsto plus jedan glas). Gromki aplauz prolomio se salom parlamenta čim je Napolitano dostigao tu brojku - 505 od ukupno 1009 glasova.Time je konačno stavljena tačka na petogodišnji period vladavine više nego kontroverznog multimilijardera Silvija Berluskonija koji se "istakao" ne samo verbalnim "gafovima" u stilu ekstremne desnice ("Musolini nije slao ljude u logore, već na odmor"), već i lošim ekonomskim rezultatima - privrednim rastom na nivou nule, budžetskim deficitom od 4,1 odsto bruto društvenog proizvoda i porastom stope nezaposlenosti na 11,5 odsto radno sposobnog stanovništva.
Ime Berluskonija se, sem toga, već skoro dve decenije pominje u kontekstu "mutnih" poslovnih veza s mafijom, zbog čega državno tužilaštvo još nije odustalo od istrage.
Od Prodijeve vlade, koju će činiti predstavnici veoma raznorodnih partija - od autentičnih komunista do levičarskih katolika - očekuju se brze mere radi popravljanja stanja u privredi i stabilizacije budžeta, u čemu će, po svemu sudeći, bogatiji morati da daju veći doprinos nego "mali ljudi sa ulice".
Na spoljnopolitičkom planu, očekuje se da će Prodijeva vlada povući italijanske vojnike iz Iraka, što je u skladu sa željom najmanje dve trećine Italijana.
Berluskoni: Izbor nije volja naroda
Silvio Berluskoni izjavio je da izbor osamdesetogodišnjeg bivšeg komuniste Djordja Napolitana za predsednika Italije "nije volja naroda"."Još smo uvereni da je polovina zemlje isključena", rekao je Berluskoni, ali je dodao da novom predsedniku želi sreću i uspešan rad.
Berluskonijeva koalicije desnog centra se protivila kandidaturi doživotnog senatora Napolitana za predsednika Italije.
Očekuje se da će novi predsednik, koji na tom položaju nasledjuje Karla Azelja Čampija, već ove sedmice imenovati Prodija za novog mandatara vlade.
Glasanje u parlamentu, na zajedničkoj sednici donjeg doma i Senata i izabranih predstavnika regiona, počelo je u ponedeljak, a okončano je tek u četvrtom krugu, u kojem je za pobedu bila potrebna prosta većina (50 odsto plus jedan glas).
(Tanjug)
