Amerikanka Izabela već više od šest godina živi u Srbiji, a za to vreme je završila slavistiku, počela da radi kao profesorka engleskog jezika i da prevodi srpsku poeziju. Iako je odrasla u Americi, priznaje da joj je život u Srbiji doneo osećaj pripadnosti koji ranije nije imala, otkrila je u podkastu Attic Life.
Kako kaže, ne postoji jedan konkretan razlog zbog kog joj je Srbija toliko bliska, već je reč o osećaju koji je teško objasniti.
"Srbi mi prijaju kao ljudi"
"Postoji neki vajb, nešto što osećam na intuitivnom nivou, zbog čega mi ovde odgovara atmosfera, vazduh, ne znam ni sama šta. Sam osećaj boravka u Beogradu meni je veoma prijatan. Nekako mi Srbi prijaju kao ljudi i zaista ne mogu da objasnim zašto", rekla je Izabela.
Ona taj osećaj poredi sa zaljubljivanjem, jer, kako objašnjava, neke stvari ne mogu da se objasne racionalno.
"Kada se zaljubite u nekoga, ne možete da kažete da je to zbog jednog, drugog ili trećeg razloga. To se jednostavno dogodi na intuitivnom nivou", navela je.
"Nisam želela da živim ovde kao strankinja"
Izabela ističe da joj je od početka bilo važno da se uklopi u sredinu i da srpski jezik ne koristi samo formalno, već kao deo svakodnevnog života.
"Nisam želela da živim ovde kao strankinja. Želela sam da živim ovde kao Srpkinja. Htela sam da sedim u autobusu i da mi neko priđe i pita kako da stigne do sledeće stanice, a da mu ja sasvim prirodno odgovorim na srpskom jeziku. To mi je bilo veoma važno", ispričala je.
Kaže da je na učenje jezika mnogo uticala i priča njene majke, koja je kao mlada živela u Japanu, ali se nikada nije potpuno uklopila.
"Zbog toga mi je od početka bilo u glavi da je uklapanje veoma važno kako bi se čovek osećao dobro i prijatno u zemlji u kojoj živi", rekla je.
Kako je naučila srpski?
Prema njenim rečima, za ozbiljno učenje stranog jezika potrebno je oko tri godine, ali samo ako se tome čovek zaista posveti.
"To mora da se radi svakog dana, po nekoliko sati dnevno. Ako tako radiš, posle dve godine već možeš sasvim dobro da govoriš. Moraš stalno da pričaš", objasnila je.
Posebno je vodila računa o gramatici, padežima i intonaciji.
"Ako govorite nepravilno ili imate lošu intonaciju, često se odmah primeti da ste stranac. Nisam posebno vežbala intonaciju, verovatno imam sluha za jezike. Ali kada sam došla u Srbiju, mnogo sam obraćala pažnju na gramatiku i padeže", rekla je Izabela.
Reč koja joj se najviše dopada
Na pitanje koja joj je omiljena reč, izdvojila je jednu koju mnogi svakodnevno koriste.
"U poslednje vreme moja omiljena reč je ‘taman’. Taj pojam ne postoji ni na jednom drugom jeziku koji sam učila. Kada je nešto baš kako treba, ni premalo ni previše. To mi se mnogo dopada", rekla je.
"Srpski je jezik kroz koji živim ovu kulturu"
Izabela kaže da se drugačije ponaša kada govori srpski nego kada govori engleski.
"Drugačije se ponašam, drugačiji mi je humor, drugačiji način na koji komuniciram sa ljudima i svetom kada govorim srpski. Pretpostavljam da je to kulturna stvar", navela je.
Kako objašnjava, engleski danas najčešće koristi sa strancima, dok je srpski jezik kroz koji zaista živi svakodnevicu.
"Srpski je jezik kroz koji živim u ovoj kulturi i zato je veoma pod uticajem mog okruženja", rekla je.
Već u prvom satu znala da joj Srbija prija
Izabela se seća da je vrlo brzo po dolasku u Srbiju osetila da joj ova zemlja odgovara.
"Sletela sam, sela u taksi, stigla do hotela, počela da razgovaram sa ljudima i već tada sam bila sigurna. Dakle, bukvalno tokom prvog sata provedenog ovde", ispričala je.
Presudna je, kaže, bila toplina ljudi.
"Upoznala sam mnogo ljudi iz različitih kultura koji su bili srdačni i gostoljubivi, ali nisam poželela da živim u njihovim zemljama. Zato mi je teško da objasnim šta je tačno bilo presudno. Jednostavno se dogodilo gotovo trenutno", dodala je.
Šta je najviše razlikuje Ameriku i Srbiju?
Govoreći o razlikama između američke i slovenske kulture, Izabela kaže da Ameriku doživljava kao zemlju zasnovanu više na idejama, a slovenske zemlje kao sredine sa jačim osećajem istorijskog kontinuiteta.
"Imam utisak da je Amerika nastala više na osnovu određenih ideja nego kroz organski razvijenu kulturu. Naravno da Amerika ima svoju kulturu, kao i svaka zajednica ljudi koja dugo živi zajedno, ali ne postoji toliko snažan osećaj povezanosti sa precima i dugom istorijskom tradicijom kao što je to slučaj u slovenskim zemljama", rekla je.
Iako živi u Srbiji i oseća se veoma blisko ovoj zemlji, Izabela kaže da joj je teško da svoj identitet opiše jednostavno.
"Zanimljivo je da sebe ne doživljavam ni kao Srpkinju ni kao Amerikanku. To mi je ponekad teško. Zvučaće kao kliše, ali sebe jednostavno doživljavam kao osobu. To je moj identitet", rekla je.
Dodaje da je izgubila veliki deo kontakta sa Amerikom i da joj je danas ponekad neobično kada se nađe među Amerikancima.
"Kada se nađem među Amerikancima, često se osećam čudno, kao da se ne uklapam. Kao da sam zaboravila određena kulturna pravila komunikacije. Nekada imam utisak da sam previše direktna ili iskrena", navela je.
U Srbiji se, kaže, oseća znatno prirodnije.
"U Srbiji se gotovo uvek osećam veoma prijatno", istakla je.
Šta joj nedostaje u srpskoj kuhinji?
Izabela kaže da voli srpsku hranu, ali priznaje da joj ponekad nedostaje više začina.
"Obožavam srpsku kuhinju, ali moram da priznam da za moj ukus nije dovoljno začinjena. Molim vas da mi oprostite zbog toga, zaista volim srpsku hranu više od bilo koje druge na svetu", rekla je kroz osmeh.
Kod kuće, kako kaže, ima više od 70 različitih začina koje skuplja na putovanjima.
Prevodi srpsku poeziju na engleski
Danas u Srbiji predaje engleski jezik, ali se bavi i prevođenjem. Nedavno je prevela knjigu savremene srpske poezije na engleski.
"Reč je o savremenoj poeziji koja obuhvata veoma različite registre jezika. Od uličnog i kolokvijalnog govora, preko standardnog književnog izraza, pa sve do filozofskih i teoloških tema. Upravo ta raznolikost mi je zanimljiva", rekla je.
Kako objašnjava, prevođenje poezije jedan je od najtežih oblika prevođenja.
"Možete da prenesete rimu ili ritam, možete da prenesete doslovno značenje ili simboliku reči, ali pravi cilj je da iskustvo čitanja prevoda bude što sličnije iskustvu čitanja originala", navela je.
"Srce mi govori srpski pasoš"
Na kraju, kada je upitana koji bi pasoš izabrala kada bi morala da bira između američkog i srpskog, Izabela je priznala da joj to pitanje nije nimalo lako.
"Praktično gledano, američki pasoš je korisniji. Omogućava putovanja u mnogo veći broj zemalja bez vize. Ali kada govorimo srcem, mnogo više volim Srbiju", rekla je.
A kada bi morala da izabere samo jedan?
"To je strašno pitanje. Srce mi govori srpski pasoš, a razum američki. Zato se iskreno nadam da nikada neću morati da biram", zaključila je Izabela.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
