Zbog dugotrajne suše i ekstremnih letnjih temperatura, nivo Dunava beleži drastičan pad, što već uveliko stvara ozbiljne probleme za plovidbu, ali i energetski sektor. O tome šta je potrebno da se dogodi kako bi se reka oporavila i kada možemo očekivati povratak vodostaja u normalu, za portal MONDO oglasio se meteorolog Slobodan Sovilj.
Kako Sovilj na samom početku objašnjava, rešenje za ovaj problem ne može doneti jedan pljusak iznad naše zemlje, pa čak ni višednevna lokalna kiša.
"Ne postoji određena količina kiše koja bi pala u Srbiji i automatski vratila Dunav na uobičajene vodostaje.Vodostaj Dunava u Srbiji u velikoj meri zavisi od hidrometeoroloških uslova na ogromnom uzvodnom slivu – pre svega u Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj i Mađarskoj, kao i od dotoka njegovih velikih pritoka. Zbog toga ni obilnija lokalna kiša u Srbiji sama po sebi ne može značajnije da promeni hidrološku situaciju na Dunavu", ističe Sovilj za Mondo.
Da bi se situacija zaista stabilizovala, potrebne su ozbiljne promene u hidrometeorološkom režimu centralne Evrope.
"Da bi došlo do značajnijeg i, što je još važnije, trajnijeg oporavka vodostaja, neophodne su obilnije i prostorno rasprostranjene padavine u gornjem i srednjem delu sliva. Grubo govoreći, daleko veći hidrološki značaj imala bi ukupna količina od 100 do 200 mm padavina raspoređena na velikom delu uzvodnog sliva tokom više nedelja, nego čak i veoma obilna kiša koja bi bila ograničena samo na Srbiju. Pri tome, ovih 100–200 mm ne treba tumačiti kao neki precizan „prag“ posle kojeg bi se Dunav automatski vratio u normalu, već kao ilustraciju reda veličine i trajanja padavinskog perioda koji bi mogao da dovede do ozbiljnijeg i trajnijeg hidrološkog odgovora", objašnjava meteorolog.
Čak i kada dođe do obilnih padavina u gornjem toku reke, potrebno je određeno vreme da taj vodeni talas stigne do naše zemlje.
"Pored toga, efekat padavina u gornjem slivu ne vidimo odmah. Talas povećanog dotoka do Srbije putuje više dana, pa bi se značajnije poboljšanje kod nas moglo registrovati približno 5–10 dana nakon obilnije padavinske epizode u uzvodnom delu sliva, u zavisnosti od toga gde je kiša pala, kolika je bila njena količina, kao i od stanja zemljišta i vodnosti pritoka", dodaje naš sagovornik.
Sovilj naglašava da dugotrajno rešenje ovog problema zahteva vreme i seriju povoljnih meteoroloških uslova.
"Kiše zabeležene prethodnih dana donekle su usporile dalje pogoršavanje hidrološke situacije, ali za sada nema pokazatelja da bi tokom avgusta moglo doći do njenog drastičnog i trajnog poboljšanja. Za potpuniju normalizaciju vodostaja najverovatnije će biti potrebno više uzastopnih, prostorno rasprostranjenih padavinskih epizoda na širem području sliva Dunava. Zato je važno naglasiti da se aktuelni problem ne može rešiti jednim kišnim događajem. Padavine mogu privremeno zaustaviti ili ublažiti pad vodostaja, ali je za trajniji oporavak Dunava potrebna promena hidrometeorološkog režima na znatno širem području centralne Evrope. Aktuelna hidrološka situacija ostaje veoma nepovoljna, sa izuzetno niskim vodostajima koji već imaju posledice po plovidbu i energetiku", zaključuje meteorolog Slobodan Sovilj.
BONUS VIDEO:
· Reaguj
