Broj požara u prvih 10 meseci na teritoriji Beograda veći je nego za celu prošlu godinu, iako je zimska sezona tek počela, a u većini slučajeva uzrok su neispravni dimnjaci, upozorilo je danas preduzeće "Eko dim".
Pored toga, požari najčešće izbijaju zbog neispravnih elektro i gasnih instalacija. Dimnjaci u beogradskim naseljima, čiji žitelji se još uvek greju na čvrsta goriva, predstavljaju veliku opasnost, pre svega zbog svoje starosti i višegodišnjeg neodržavanja, jer su trošni i skloni urušavanju.
U tom preduzeću navode sa su sigurni znaci, koji ukazuju da je vreme za stručno čišćenje, kada dimnjak dobro ne vuče, ili ne vuče uopšte, kada se prilikom korišćenja plinskih uređaja, na glatkim površinama skuplja vlaga ili kada senzor na plinskom uređaju upozorava na nepravilan rad dimnjaka.
Takođe treba biti oprezan kad se iz dimnjaka oseća neprijatan miris ili čuje da se u dimnjaku nešto urušava, kad se priključuje novo grejno tela na novi ili korišćeni dimnjak ili kad se menja vrsta goriva koja se koristi u postojećem uređaju.
Sa druge strane, vlasnici često sami pribegavaju čišćenju, koristeći pri tom prevaziđen metod kanapa i kugle ili dodaju hemijska sredstava direktno u peć. Osim što su neefikasne, ove metode su i prilično opasne, navodi direktor kompanije "Eko dim" Goran Miličević.
On navodi da u Beogradu postoji oko 140.000 građana koji su dužni da svoje dimnjake blagovremeno i redovno održavaju, ali na žalost često se dešava, da umesto dimničare, pozovu vatrogasce, a veliki problem predstavlja i to što ljudi nisu upoznati sa cenom stručnog čišćenja dimnjaka i misle da je u pitanju skupa usluga.
(Tanjug)
U tom preduzeću navode sa su sigurni znaci, koji ukazuju da je vreme za stručno čišćenje, kada dimnjak dobro ne vuče, ili ne vuče uopšte, kada se prilikom korišćenja plinskih uređaja, na glatkim površinama skuplja vlaga ili kada senzor na plinskom uređaju upozorava na nepravilan rad dimnjaka.
Takođe treba biti oprezan kad se iz dimnjaka oseća neprijatan miris ili čuje da se u dimnjaku nešto urušava, kad se priključuje novo grejno tela na novi ili korišćeni dimnjak ili kad se menja vrsta goriva koja se koristi u postojećem uređaju.
Sa druge strane, vlasnici često sami pribegavaju čišćenju, koristeći pri tom prevaziđen metod kanapa i kugle ili dodaju hemijska sredstava direktno u peć. Osim što su neefikasne, ove metode su i prilično opasne, navodi direktor kompanije "Eko dim" Goran Miličević.
On navodi da u Beogradu postoji oko 140.000 građana koji su dužni da svoje dimnjake blagovremeno i redovno održavaju, ali na žalost često se dešava, da umesto dimničare, pozovu vatrogasce, a veliki problem predstavlja i to što ljudi nisu upoznati sa cenom stručnog čišćenja dimnjaka i misle da je u pitanju skupa usluga.
(Tanjug)
