Prema narodnom predanju, na Svetog Vartolomeja ne valja da se deca penju na drveće, jer se veruje da je to dan kada je "lako slomiti vrat". U pojedinim krajevima Srbije smatra se i da na ovaj praznik postoji povećana opasnost od oluja, grada i poplava.
U mnogim selima veruje se da Sveti Vartolomej čuva useve i da na njegov praznik ne treba orati niti obavljati teške poljske radove. Narodno verovanje kaže da bi oni koji se ogluše o ovaj običaj mogli da ostanu bez letine.
U Pomoravlju se i danas može čuti izreka: "Smlatiće te kao Vartoloma prasku", dok se u Šumadiji veruje da se ovom svetitelju ljudi mole za isceljenje od teških bolesti. U Topličkom kraju postoji predanje da Sveti Vartolomej zajedno sa Svetim Savom čuva njive od grada i drugih nepogoda.
Prema hrišćanskom predanju, Sveti Vartolomej bio je jedan od dvanaestorice apostola Hristovih. Mnogi tumači smatraju da su Vartolomej i Natanailo ista ličnost, koja se u Jevanđeljima pominje pod različitim imenima. Zajedno sa apostolima Filipom i Jovanom Bogoslovom propovedao je Jevanđelje u Maloj Aziji, Indiji i Jermeniji.
Crkveno predanje beleži da je u Jermeniji iscelio carevu ćerku, zbog čega je izazvao gnev mnogobožaca. Nakon mučenja, stradao je mučeničkom smrću, a njegove mošti su kasnije prenete u Italiju, gde se i danas poštuju kao velike svetinje.
BONUS VIDEO:
· Reaguj
