Ekstremni toplotni talas pogodio je Srbiju, a prema najavi Ivana Ristića krajem jula se očekuje još jači talas tokom kojeg bi temperatura mogla dostići 45 stepeni.
Ova temperatura bi bila izuzetno opasna i veoma neuobičajena za Srbiju, pa se nameće pitanje šta bi se desilo u tom slučaju i da li bi odmah bila proglašena vanredna situacija.
Ipak, pravno gledano ne postoji propis koji kaže: "na 45 stepeni proglašava se vanredna situacija". Zakon Republike Srbije ne predviđa i nema definisanu temperaturnu granicu kojom se skraćuje radno vreme ili koje štiti radnike koji su direktno izloženi ekstremnim vremenskim uslovima jer se sve na kraju svodi procene poslodavca o bezbednosti zaposlenih.
Ako bi se takva temperatura zadržala, vlasti bi verovatno razmatrale dodatne mere, u zavisnosti od posledica, na primer:
- ograničavanje rada na otvorenom u najtoplijem delu dana;
- otvaranje rashladnih centara za građane;
- pojačane zdravstvene i socijalne službe;
- zabrane loženja vatre i dodatne mere zaštite od požara;
- lokalno ili šire proglašenje vanredne situacije ako bi došlo do ozbiljnih poremećaja (veliki požari, nestašice vode ili struje, ugrožavanje zdravlja velikog broja ljudi).
U Srbiji ne postoji zakonski propisana maksimalna temperatura na kojoj rad mora da se obustavi ili skrati.
Savetnici za bezbednost na radu preporučuju češće pauze i smene radnika, hidrataciju, nošenje adekvatne zaštitne opreme i regulisanje rada na visokim temperaturama internim dokumentima, piše RTS.
"U aktu o proceni rizika se definišu i identifikuju rizici. Naravno treba da se prepozna rad na otvorenom i u tom aktu poslodavac može da kaže da ako spoljašnja temperatura vazduha bude 40 stepeni, da se prekine rad", ističe Nikola Simić, savetnik za bezbednost na radu.
Izostanak tih mera za uklanjanje ili smanjenje rizika, najčešća je nepravilnost koju inspektori primećuju prilikom kontrola. Iz resornog ministarstva podsećaju da radnici mogu i anonimno da prijave poslodavca koji ne primenjuje mere bezbednosti, a kazne su i do 2 miliona dinara.
Preporuke i mere bezbednosti
Ukoliko je temperatura iznad 36 stepeni, Ministarstvo rada preporučuje da se izbegavaju teški fizički poslovi i izlaganje direktnom suncu, posebno od 11 do 16 časova.
Na Svetskom prvenstvu u fudbalu uvedene su pauze za hlađenje, a Evropska konfederacija sindikata, pozivajući se na to, traži od Evropske komisije da osigura zaposlenima bezbednost na ekstremnim temperaturama.
Navode i da je u EU, od 2000. do danas, za više od 40 odsto povećan broj smrtnih slučajeva na radu zbog sa vrućine, piše RTS.
Upustvo Sektora za vanredne situacije
Toplotni udar je jedna od najtežih komplikacija termičkog stresa. Do ovog stanja dolazi u uslovima povišene spoljne temperature i visokog procenta vlažnosti vazduha, kao i zbog prenapornog rada. Usled intenzivnog izlaganja organizma toploti dolazi do naglog porasta telesne temperature preko 41 stepen u kratkom vremenskom periodu (10 do 15 minuta).
Simptomi toplotnog udara su:
- visoka telesna temperatura (iznad 40 stepeni),
- suva i vruća koža,
- otežano disanje,
- tahikardija – ubrzan rad srca (160–180 otkucaja u minuti),
- nizak krvni pritisak,
- vrtoglavica, glavobolja, umor,
- mučnina i povraćanje, grčevi, nesiguran hod,
- gubitak svesti i
- odsustvo znojenja.
Potrebno je:
- odvesti osobu u rashlađenu prostoriju ili u hlad,
- ukloniti joj suvišnu odeću,
- rashladiti je umivanjem hladnom vodom, izlaganjem strujanju vazduha i
- dati joj da pije tečnosti – napitke bez kofeina i alkohola, ukoliko je u svesnom stanju.
Toplotni udar je vrlo sličan sunčanici, s razlikom da ne mora nastati kao posledica direktnog izlaganja suncu. Kao osnovni vid prevencije preporučuje se adekvatan izbor odeće primeren klimatskim uslovima – svetle tkanine i prirodni materijali, redovna rehidratacija, rashlađivanje i slično.
Podsetimo, u vremenskoj prognozi za jul, Ivan Ristić je istakao da postoje velike šanse da maksimalne temperature nekoliko dana budu između 40 i 45 stepeni, što bi bila razlika od oko 5 stepeni u odnosu na toplotni talas iz juna.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
